ŠTA BI SE DOGODILO DA JE DRON PAO NA STUDENTSKI DOM? U njemu stanuje 4.000 studenata, posledice bi bile STRAVIČNE!

Iako za bespilotnu letelicu koja se srušila na zagrebačkom Jarunu i napravila krater veličine tri metra i dubine jednog metra još uvek nije poznato kako je prošla u hrvatski vazdušni prostor, velika je sreća u nesreći što je pala na otvorenu zelenu površinu, a ne na obližnju zgradu ili stambeni objekat.

Nedaleko od lokacije na Jarunu na koji je dospela letelica teška šest tona (adresa Jarunska bb) nalazi se i Studentski dom "Stjepan Radić" u kom stanuje 4.000 studenata, a koji je od Jaruna udaljen samo kilometar i po.

Šta bi se dogodilo i kakva bi šteta nastala kada bi ovakva letelica pogodila kakvu zgradu, pitali smo Marija Todorića, zagrebačkog projektanta konstrukcije i vlasnika kompanije "Toding" d.o.o.

- Postoji veća opasnost od požara koji bi nastao kada bi ta letelica pogodila neki stambeni objekat ili zgradu nego od urušavanja ili većeg oštećenja zgrade od samog udara letelice. Za primer možemo uzeti urušavanje solitera u SAD-u, iako su u to bili uključeni mnogo veći avioni. Soliteri nisu pali zbog udara, već su pali zbog toga što je avion bio pun goriva, koji se potom u toj građevini zapalilo. Ti su soliteri bili građevine čelične konstrukcije, a zbog visokih temperatura dolazi do značajnog pada čvrstoće konstrukcije, što onda dovodi do urušavanja, a to se dogodilo i sa američkim soliterima - objašnjava Todorić koja je najveća opasnost pri udaru ovakve letelice u stambene ili neke druge objekte.

Dakle, sam udar letelice u neku građevinu ne bi nužno uzrokovao njeno urušavanje ili drastičnija oštećenja, dok postoji veća opasnost od nastanka požara koji bi zatim mogao dovesti do urušavanja građevine, a i do većeg broja ljudskih žrtava.

- Veća je opasnost od nastanka požara nego od samog urušavanja građevine. Sam udar letelice može oštetiti neki deo građevine, ali u globalu ne bi došlo do kolapsa građevine u celini. Prilikom udara gorivo bi se u toj letelici zapalilo, a zatim bi se zgrada mogla naknadno urušiti zbog požara, osim ako vatrogasci to ne bi odmah na vreme ugasili - nastavlja stručnjak za projektnu konstrukciju.

Naime, ako bi bespilotna letelica ove težine, dakle šest tona, pogodila nečiji stambeni prostor, mogla bi ozbiljnije povrediti, pa i životno ugroziti, ljude unutar njega.

- Kada bi letelica udarom zahvatila nečiji stambeni prostor, osobe unutar njega mogle bi biti ozbiljno povređene ili čak izgubiti život. Ako u zgradi prosečno ima petsto do hiljadu ljudi, lokalno bi letelica pogodila jedan ili dva stana i, nažalost, ti bi ljudi mogli nastradati. Ali, ako bi nastao požar, a ljudi se ne bi mogli evakuisati, e tada bi već bilo mnogo više žrtava. A zbog požara, kao što smo rekli, može doći i do urušavanja zgrade u celini - naglasio je Todorić.

(Espreso/Slobodna Dalmacija)