SME LI SVET DA SKREĆE POGLED? DECA SE HRANE BUBAMA, VODU PIJU IZ BARICA: U ovoj zemlji kiša nije pala 4. godine

Madagaskar je na rubu da postane prva zemlja sveta koja će iskusiti glad kao rezultat klimatskih promjena usled najveće suše u četiri decenije koja je pogodila južni deo ovog afričkog ostrva.

Stotine hiljada ljudi već trpe katastrofalne nivoe gladi i nesigurnosti nakon četiri godine bez kiše. Najnoviji izveštaj Svetskog programa UN-a za hranu (WFP) tvrdi da će država uz istočnoafričku obalu doživeti visoke razmere gladi i da će uskoro biti potrebne hitne mere za rešavanje humanitarne krize koja je u toku. Prema UN-ovoj agenciji za hranu broj ljudi koji pate od gladi porastao je za oko 85 posto u odnosu na prošlu godinu zbog akumulativnih učinaka višegodišnje suše, prenosi "Jutarnji list".

Procene kažu da se 30.000 ljudi nalazi na najvišem međunarodno priznatom nivou nesigurnosti hrane, nivou 6, a broj bi se mogao povećati kad Madagaskar uđe u tradicionalnu "mršavu sezonu" pre berbe. Amer Daoudi, viši direktor operacije WFP-a, izjavio je: "Ne preokrenemo ovu krizu, ako ljudima na jugu Madagaskara ne dostavimo hranu, porodice će gladovati i životi će biti izgubljeni".

Topli talasi uzrokovani klimatskim promenama ove su godine pogoršale inače sušno razdoblje sredinom 2021. Osim sušnih perioda jug Madagaskara ima visok nivo erozije tla i krčenja šuma koji su pretvorili obradivo zemljište u pustoš. Brojne peščane oluje prekrile su njive te su one postale neupotrebljive.

Izolovane poljoprivredne zajednice na jugu ostrva oslanjaju se uglavnom na žetvu za hranu i prihode. Zbog manjka kiše ove će godine proizvesti manje od polovine uobičajene žetve koju obično jedu ili prodaju na pijaci.

Peščane oluje

Brojne porodice su do sada potrošile zalihe hrane i pojele zalihe semena ne ostavljajući ništa za zimsku sezonu sadnje. Oko 80 odsto stanovništva okrenulo se očajničkim merama prehranjivanja. U prehrani se koriste insekti poput skakavaca i termita, sirovi plod crvenog kaktusa ili divlje lišće.

Mreža sistema ranog upozoravanja na glad (FEWS NET) upozorila je da takva hrana može biti opasna za decu i trudnice. Deca s akutnom neuhranjenošću najugroženija su i imaju četiri puta veću verovatnoću da će umreti od gladi. WFP tvrdi da se akutna neuhranjenost dece mlađe od pet godina gotovo udvostručila. Lestvica globalne neuhranjenosti (GAM) popela se iznad 27 odsto (15 posto se smatra kritičnim), a okrug Ambovombe na jugu beleži najviše stope neuhranjenosti dece.

U junu je agencijsko telo koje prati globalnu sigurnost hrane, Integrisana klasifikacija faze sigurnosti hrane (IPC) izdalo upozorenje o stalnom pogoršanju nesigurnosti hrane na Madagaskaru od aprila do decembra 2021.

- Više od 1,1 milion ljudi u velikoj je akutnoj nesigurnosti hrane zbog nedovoljno padavina, rastućih cena i peščanih oluja - napisali su.

Dodatan udarac kovid

U 2021. godini očekuje se da će proizvodnja hrane biti manja od 40 posto od proseka u poslednjih pet godina što će zajednicama otežati život. Kovid-19 dodatno otežava situaciju jer su se brojne male firme koje su omogućavale zapošljavanje i sezonske poslove u turizmu zatvorile.

WFP pomaže mesečno oko 750.000 ljudi putem distribucije hrane i gotovine. Ali, izvestili su da će biti potrebno barem 63 miliona eura u sledećih šest meseci kako bi se spasili životi na jugu Madagaskara.

- Kriza je neviđena, a ovi ljudi nisu ničim prouzrokovali klimatske promene. Oni ne koriste fosilna goriva, a na njima se prelomilo - kaže Šeli Takral iz UN-ova programa za hranu.

Majka četvoro dece Tamaria opisala je kako izgleda njena svakodnevica.

- Čistim bube što bolje mogu, ali vode gotove da nema. Moja deca i ja jedemo to svaki dan već osam meseci jer nema ničeg drugog, a kiša nije pala pa nisu uspeli usevi - rekla je ona.

- Danas za ručak nemamo ništa drugo osim kaktusovog lišća - kaže Bole, majka troje dece.

Njen suprug je, kaže, nedavno umro od gladi.

- Šta da vam kažem. Naš život se svodi na potragu za kaktusovim lišćem kako bismo preživeli dan - rekla je Bole.

"Pijemo vodu iz ustajalih bara i lokava na putu"

- Roditelji i deca kilometrima hodaju svakog dana kako bi došli do kapi vode koju će prodati kako bi dobili činiju pirinča ili malo povrća. Jedan obrok dnevno nije dovoljan za odrasle, a kamoli za dete koje raste. Svedočimo da ljudi vodu uzimaju iz lokava na putu i jaraka i koriste se njome za kuvanje i pijenje.

Ovo je zaboravljena kriza, nema dovoljno finansijske pomoći, a oni koje najviše pogađa su upravo deca.

- Sme li svet da skreće pogled? - pita se Ivon Arunga iz organizacije Save the Children.(A.H.)

Bonus video:

(Espreso/JutarnjiList)