OMILJENA DESTINACIJA SRBA VEĆ U GROTLU PAKLA, A ONO ŠTO NAS TEK ČEKA... Iznete SUMORNE PROGNOZE - nije NAIVNO!

Svi znaci ukazuju na to da će do kraja ovog veka popularnost Mediterana kao destinacije za letovanje drastično pasti - i to zbog nesnosnih vrućina. Pomenuti deo Evrope biće kao Dubai u avgustu.

Negativni trendovi su već vidljivi. Grčka je, na primer, zabeležila najraniji toplotni talas u poslednje dve nedelje, u delovima Katalonije tokom Uskrsa na snazi su restrikcije vode zbog rekordne suše, a na Siciliji, gde je živa u termometru 2021. godine dostigla rekordnih 48,8 stepeni, ovih dana neki ugostiteljski objekti morali su da odbiju goste zbog nestašice vode.

Neki tvrde da je Evropa oduvek imala sezonske toplotne talase, ali oni nikada nisu bili ovako intenzivni i česti. Prema podacima Kopernikove službe za klimatske promene, deset najtoplijih godina zabeleženo je od 2000. Prošle godine, temperature širom Evrope bile su jedan stepen iznad proseka i dva stepena iznad predindustrijskog nivoa.

Piter Stot, bivši šef za praćenje klime u Met Ofisa, predviđa da će temperature u Evropi uskoro preći prag od 50 stepeni Celzijusa.

- To će se prvo dogoditi u područjima najbližim Mediteranu jer je tamo uticaj toplog vazduha iz severne Afrike najjači - upozorio je on.

Rozi Memet, doktorant i meteorolog na Univerzitetu Reading, kaže da bi ovo leto moglo donijeti još rekordnih temperatura. A njihovim rastom, južna Evropa će biti najugroženija.

Stopa smrtnosti od toplote na Starom kontinentu porasla je za 30 odsto, a duža, toplija i suva leta izazivaju suše, koje zauzvrat utiču na poljoprivredu i proizvodnju hrane, oštećujući infrastrukturu i uništavajući staništa. Sredozemno more se zagreva brže od globalnog proseka, a predviđa se da će porasti i do jednog metra do 2100. godine.

Imajući u vidu sve navedeno, turističke destinacije na Mediteranu svakako imaju razloga za brigu. Zato što se njihove ekonomije u velikoj meri oslanjaju na turizam, koji u Hrvatskoj čini više od 19,6 odsto BDP-a, u Grčkoj 18 odsto, u Španiji 12 odsto i u Italiji 10,5 odsto.

U budućnosti će se turizam sve više okretati ka hladnijem severu. Dokument iz 2023. godine, koji je naručila Evropska unija, simulirajući različite nivoe zagrevanja i uticaj na turistička kretanja, predviđa jasan obrazac u promenama u turističkoj potražnji, pri čemu će severni regioni imati koristi od klimatskih promena, a južni regioni suočeni sa značajnim smanjenjem turističke potražnje.

Ovaj proces je već u toku. Izvršni direktor nemačke kompanije Tui Sebastijan Ebel rekao je da njihova kompanija planira da investira više u paket aranžmane oko poljskog Baltičkog mora i u Holandiju i Belgiju.

Bonus video:

(Espreso/ Jutarnji.hr/ Prenela: T.M.)