NAUČNICI DOŠLI DO ZASTRAŠUJUĆIH SAZNANJA! Ovo predstavlja PRETNJU milionima, a svi to već PRIMEĆUJETE...

Veliki delovi SAD-a pogođeni su snažnim olujama i mećavama koje su delove srednjeg zapada i severoistoka prekrile snegom. Ali nešto je ipak drugačije: mnoge američke savezne države koje su navikle na bele zime sada imaju više kiše nego snega.

Nova studija objavljena u sredu pokazuje da je klimatska kriza uzrokovana ljudskim delovanjem smanjila snežni pokrivač u velikom delu severne hemisfere u poslednjih 40 godina, što preti ključnim izvorima vode za milione ljudi, piše CNN.

Moglo bi se činiti logičnim da bi topliji svet bio manje gostoljubiv prema snegu, ali odnos između snega i klimatskih promena je složen, a naučnici su se godinama mučili da ustanove jasnu vezu između toga.

Deo problema je u tome što je snežne padavine teško tačno izmeriti, a naučni podaci posmatranja sa tla, satelita i klimatskih modela dali su kontradiktorne signale o ulozi klimatskih promena u smanjenju snežnih pokrivača. Neka su područja čak doživela više snega u današnjem toplijem svetu.

Koji delovi sveta beleže najveći pad količine snega?

Studija od srede, koju su istraživači sa "Dartmouth Collegea" objavili u časopisu Nature, nudi širu sliku - klimatske promene uzrokovale su značajno manje snega na severu od 80-ih godina. Područja na jugozapadu i severoistoku SAD-a, kao i u centralnoj i istočnoj Evropi, beleže najveći pad zbog globalnog zagrevanja, između 10% i 20% po deceniji.

"Vrlo je jasno da klimatske promene imaju negativan uticaj na sneg i vodu. A svaki dodatni stepen zagrevanja će ukloniti još veći deo resursa snežne vode", rekao je Aleksander Gotlieb, glavni autor studije i doktorant na Dartmouth Collegeu.

Istraživači su otkrili da se gubitak snežnog pokrivača ubrzava kada prosečne zimske temperature na nekoj lokaciji porastu iznad minus 8 stepeni Celzijusa, tačke koju nazivaju "granicom gubitka snega". Nakon toga gubitak snega se ubrzava sa čak i skromnim porastom temperature.

Velik problem za zajednice koje zavise od snega kao izvoru vode

To je velik problem za zajednice koje zavise od snega kao izvoru vode. Mnoge svetske zalihe vode već su ugrožene klimatskim promenama zbog suše i toplotnih talasa, koji postaju sve češći i intenzivniji. Kako planeta nastavlja da se zagrejava, mnoga gusto naseljena područja koja se oslanjaju na sneg tokom sledećih nekoliko decenija će doživeti povećane gubitke u dostupnosti vode, otkriva studija.

"Kada imate režim koji se menja tako da zimi više ne dominira sneg nego kiša, imate situaciju u kojoj će se rezervoari slabije puniti", rekao je za CNN Džastin Mankin, profesor geografije u Dartmouthu. Tada se postavlja pitanje hoćemo li imati kišovito proleće kako bi se nadoknadilo povlačenje vode iz mesta nizvodno.

Naučnici su takođe posmatrali rečne slivove kako bi izmerili koliko je resursa snežne vode nestalo. Studija je otkrila trend opadanja snežnog pokrivača u 82 od 169 velikih rečnih slivova severne hemisfere, uključujući reku Kolorado u SAD-u i Dunav u Evropi, pri čemu 31 sliv pokazuje otiske klimatskih promena koje su uzrokovali ljudi.

"Većina ljudi u svetu živi u rečnim slivovima koji se nalaze na ivici granice koja ubrzava gubitak snega , pri čemu svaki dodatni stepen zagrevanja znači sve veći gubitak snežnog pokrivača", rekao je Mankin.

Kako bi došli do svojih zaključaka, istraživači su posebno analizirali pad snežnog pokrivača u martu između 1981. i 2020. godine jer daje prikladan sažetak svih zimskih vremenskih prilika, kako je objasnio Mankin. Napomenuo je da količina snega na tlu u martu pokazuje kakvi su bili zimski sulovi te sezone pre nego što proleće otopi akumulaciju, koja potom teče nizvodno kako bi snabdela domaćinstva i poljoprivredu vodom.

"Ova studija je revolucionarna"

"Martovski snežni pokrivač simbol je svega što se dogodilo tokom zime, a mi testiramo osetljivost te mere", rekao je Mankin za CNN.

Uzastopne godine manjeg snežnog pokrivača na zapadu SAD-a već su omogućile uvid u to kako bi buduće zime i proleća mogli da izgledaju u mnogim delovima severne hemisfere, od neviđene nestašice vode do sve snažnijih šumskih požara, ističe Mankin.

Sneg takođe pomaže u sprečavanju šumskih požara ili može smanjiti njihov intenzitet. Za razliku od kiše, sneg se sa vremenom polako otapa i može da osigura polako i trajno otpuštanje vode u tlo smanjujući verovatnost da će se zapaliti i stvarajući manje goriva za širenje požara.

Manji snežni pokrivač takođe nosi rizik za mesta koja se oslanjaju na zimske rekreacijske aktivnosti, poput skijanja i snoubordinga, kao ključne ekonomske pokretače. Mnoga skijališta na severnoj hemisferi već se suočavaju sa takvim izazovima, a mnoga se sada oslanjaju na snežne topove kako bi osigurala dovoljno snega za poslovanje. Neka se mesta približavaju temperaturnim pragovima koji će čak i mehaničko stvoreni sneg učiniti neodrživim.

Mona Hemati, naučnici na Columbia Climate Schoolu koja nije bila uključena u studiju, kaže da je istraživanje pružilo uverljive dokaze o tome kako klimatske promene uzrokovane ljudskim delovanjem utiču na snežne obrasce.

"Ono što ovu studiju čini revolucionarnom je njen pristup izoliranju efekata antropogenih klimatskih promena od prirodne klimatske varijabilnosti. Ova studija služi kao ključni podsetnik na sve veće uticaje klimatskih promena i imperativ hitne i usklađene akcije za rešavanje ovog globalnog izazova", rekla je Hemati.

Bonus video:

(Espreso/ Index/ Prenela: T.M.)