PRETI NAM OZBILJAN PROBLEM, NAUČNICI UPOZORAVAJU: Bojazan sve VEĆA, ako se ne PRIBEREMO OVO NAM SE SPREMA

Našoj planeti preti "fosfogedon", upozoravaju naučnici, izražavajući bojazan da bi zloupotreba fosfora mogla da dovede do nestašice fosfatnih đubriva koja bi na globalnom nivou poremetila proizvodnju hrane.

Preterana upotreba fosfora iscrpljuje zalihe koje su ključne za globalnu proizvodnju hrane, pridonoseći na taj način klimatskoj krizi, prenosi Guardian.

Preterana upotreba fosfora povećava oslobađanje metana širom planete

Proces ispiranja fosfatnih đubriva s polja zajedno s otpadnim vodama, koje se zatim ulivaju u reke, jezera i mora, rezultira rasprostranjenim cvetanjem algi i stvaranjem vodenih mrtvih zona koje ugrožavaju riblji fond, upozorili su naučnici.

Preterana upotreba ovog elementa povećava i oslobađanje metana širom planete, istovremeno utičući na pojačano globalno zagrevanje i na sve veću klimatsku krizu koju uzrokuje emisija gasova sa efektom staklene bašte.

"Dosegli smo kritičnu tačku. Možda bismo smo i uspeli da se vratimo na staro, ali sada zaista moramo da se priberemo i na puno mudriji način početi da koristimo fosfor. Ako to ne uradimo, suočićemo se s katastrofom koju smo nazvali 'fosfogedonom'", rekao je profesor Fil Hejgart sa Univerziteta Lankaster.

"Na Zemlji nema života bez fosfora"

Fosfor je 1669. godine otkrio nemački naučnik Henig Brand, koji ga je izolovao iz urina. Ispostavilo se da je neophodan za život. Kosti i zubi većinom su izgrađeni od minerala kalcijum fosfata, spoja dobijenog iz njega, a ovaj element je prisutan u našem DNK i u ćelijskim membranama.

"Jednostavno rečeno, na Zemlji nema života bez fosfora", pojasnila je profesorka Peni Džons sa Univerziteta Bristol.

Fosfor pomaže rastu useva

Globalni značaj ovog elementa je u njegovoj upotrebi - fosfor pomaže rastu useva. Svake godine se u svetu proda oko 50 miliona tona fosfatnog đubriva. Ta količina igra ključnu ulogu u prehrani osam milijardi stanovnika naše planete. Ali veća nalazišta fosfora nalaze se u samo nekoliko zemalja: najvećim količinama raspolažu Maroko i zapadna Sahara, Kina je drugo najveće nalazište, a Alžir treće.

Sve veći pritisak na nalazišta izaziva bojazan stručnjaka da bi svet već za nekoliko godina mogao da se suoči sa smanjenjem zaliha fosfora, ostavljajući mnoge nacije da se bore za njegovu nabavku kako bi prehranile stanovništvo. Ovakva predviđanja zabrinjavaju brojne analitičare, koji se boje da bi nekoliko kartela uskoro moglo da kontroliše većinu svetskih zaliha, ostavljajući zapad vrlo ranjivim na skok cena.

Rezultat bi bio sličan naftnoj krizi iz sedamdesetih godina prošlog veka.

Preterano korišćenje fosfata na njivama

Analitičari kažu da se rasipnički ponašamo pri korištenju fosfata na njivama. Đubrivo koje se s njih ispira, kao i ispuštanje otpadnih voda bogatih fosforom, rezultiraju zagađenjem vode u velikim razmerima i utiču na štetno cvetanje algi.

Ovim problemom su pogođena i neka od najvećih slatkovodnih područja sveta, među kojima su Bajkalsko jezero u Rusiji, Viktorijino jezero u Africi i severnoameričko jezero Eri. Cvetanje u Eriju poslednjih godina je rezultiralo potpunim zagađenjem pitke vode.

Jednako kao na kopnu, fosfati pomažu i rastu vodenih biljaka, ali njihov rast guši cvetanje algi pa se na tim područjima formiraju vodene mrtve zone.

"Razlog za zabrinutost"

A takve krize dovode do dodatnih ekoloških problema. "Klimatske promene znače da će biti još više cvetanja algi po jedinici zagađenja fosfatima zbog toplijih vremenskih uslova", rekao je prof. Brajan Spirs iz britanskog Centra za ekologiju i hidrologiju.

"Problem je u tomu što kad ta alga umre, ona se raspada i počinje da proizvodi metan. Dakle, porast cvetanja značiće da će se u atmosferu ispuštati više metana, a metan je 80 puta snažniji od ugljen dioksida kada je u pitanju zagrevanje atmosfere. To je razlog za istinsku zabrinutost", upozorio je Spirs.

Bonus video:

(Espreso/ Nacionalna Geografija/ HINA/ Index.hr)