DANAS JE DAN PLANETE KOJU SMO UNIŠTILI: Ovari je za Espreso objasnio kako da sačuvamo ono što je ostalo od NJE!

Dan planete zemlje je po prvi put organizovan 22. aprila 1970. godine i od tada predstavlja godišnju proslavu lepote i značaja očuvanja planete Zemlje. Isti je slučaj i ove godine kada je pitanje njene održivosti, kao i brige o bezbednosti njenih pripadnika nikada važnije.

Vođen tom činjenicom, Espreso je odlučio da uoči pedesete godišnjice Dana planete Zemlje okrene fokus ka stanju njenih životinjskih stanovnika, i tom prilikom potraži mišljenje eksperta.

Iskusni biolog, Kristijan Ovari iz beogradskog Zoo vrta, je bio ljubazan da za naše čitaoce podeli svoje vrsno znanje u ovoj sferi.

Naš razgovor smo započeli sa uticajem klimatskih promena na životinje, gde nam je Ovari rekao sledeće:

-Da bismo razumeli celu priču, prvo moramo da razumemo da je životinja nastala u ko-evoluciji sa svojom životnom sredinom, što znači da su milioni godina i selekcionog faktora (naravno i genetskog materijala) uticali na to da se određene karakteristike ispolje, čineći da se životinja savršeno adaptira prema životnoj sredini, naveo je on.

Klima je jedan od glavnih činilaca sredine jer u zavisnosti od dužine sušnog ili vlažnog ili hladnog perioda zavisi dostupnost hrane, a životinje su razvile određene adaptacione mehanizme pomoću kojih one podnose te oskudice ili blagostanja prisustva ili odsustva tih elementarnih činilaca.

Kristijan je objasnio da ako je životinja dobro prilagođena svojim uslovima životne sredine, onda je normalna stvar da bilo kakva promena tih uslova remeti ravnotežu te životinje.

Nagle promene temperature predstavljaju poseban problem jer kada su zime previše hladne životinje teže dolaze do izvora hrane, a ukoliko su previše blage dolazi do preteranog razmnožavanja, što je preveliko opterećenje za biljke tih krajeva čime strada i ratarstvo jer su svi činioci povezani.

Interesujući se za konkretne promene koje su vidljive na članovima životinjskog društva pitali smo biologa Ovarija da opiše kako one izgledaju i gde su najuočljivije:

- Generalno gledano, najuočljivije promene su obično u toplim oblastima gde dolazi do prosečnog porasta temperature, što automatski vuče za sobom promenu mezo klime i mikro klime, kada dolazi do suše. Suša je veliki problem zbog dostupnosti vode. Vodozemci i gmizavci stradaju zato što njima razvoj pola zavisi od inkubacije jaja. Ukoliko se ta inkubacija pomeri samo za jedan stepen dolazi do disbalansa u pojavi polova, tj. javlja se mnogo više mužijaka ili ženki, što će definitivno otežati razmnožavanje te vrste, objasnio je biolog.

Manjak dostupnosti dovoljnih količina vode takođe problematičan jer izaziva žegu koja neminovno dovodi do smrti životinja i biljaka.

Ovari je objasnio da klimatske promene nisu linearne već predstavljaju niz fluktuacija, što se može videti na primeru vode koja isparava, odlazi u atmosferu gde se hladi akumulira u vidu oblaka i vraća se nazad u vidu kiše. Ako imamo planinu, znamo da će iznad nje biti više oblaka i s time i više padavina, a ako imamo ravnicu padavine neće biti toliko obilne.

Takođe, neke godine će imati više padavina, a neke manje; neke će biti toplije, a neke hladnije.

Vodena strujanja su prisutna milionima godina, i na njih je planeta navikla. Međutim, kada krenu polarne kape da se tope, to remeti kretanje vodotoka, što dovodi i do drugih pomeranja u morskom sistemu koji je inače vrlo stabilan.

Sve klimatske promene utiču na rastvorljivost ugljen dioksida, koji se pomeranjem temperature rapidnije rastvara u vodi čineći je kiselijom i stvarajući karbonatne naslage koje otežavaju životinjama da dođu do kalcijuma.

Životinje ipak imaju sposobnost adaptacije kako bi se oduprle razornim promenama, što je moguće videti na primeru guštera na Karibima.

Naime, na ostrvima Terks i Kejkos na Karibima dolazi do sve veće uzastopljenosti uragana, prisiljavajući brojne životinje da brzo razvijaju odbrambene mehanizme, pa je tako jedna vrsta guštera uspela da održi svoju populaciju na zavidnom nivou zahvaljujući širim razmakom između kandži i kraćim nogama koje su im pomogle da se čvršće zakače za drveće i tako prežive burne nalete vetra.

Drugi primeri se mogu videti u Peruansko-čileanskoj džinovskoj lignji i arktičkim Njorkama, koje možete videti u sledećem video snimku:

Moramo imati na umu da, iako su životinje po prirodi prilagodljiva bića, ona neće moći da se prilagođavaju zauvek, te će bujica nadolazećih promena bez sumnje lišiti živote brojnih članova životinjske populacije.

Kako ističe naš sagovornik, s obzirom da su svi pomenuti negativni uticaji posledica ljudske aktivnosti, isto tako i ljudska aktivnost može da uradi i nešto pozitivno.

- Ako razmišljamo odgovorno, onda gledamo da menjamo stvari; gledamo da kupujemo energetski efikasne uređaje (A++); gledamo da koristimo namirnice koje su lokalnog porekla. Zašto bismo koristili palmino ulje ako imamo suncokretovo ulje od suncokreta koji se sadi kod nas? Zašto bismo uvozili strana vina kada imamo naša? Jedan avion kada poleti potroši enormno veliku količinu kiseonika za koju je potrebno jako mnogo šuma. Takođe, ako počnemo da konzumiramo veću količinu piletine umesto govedine, to će biti vrlo značajno s obzirom da je proizvodnja govedine najskuplja jer iziskuje najviše vremena, a time ujedno vodimo računa i o drugim životinjama , istakao je Ovari.

Ovari je dodao da postoji bezbroj malih navika koje deluju beznačajno ali u stvari imaju važnu ulogu u stabilnosti planete.

- Zamislite kada bi ceo Beograd ugasio sve električne uređaje na samo sat vremena, kolika bi to bila ušteda u struji, a to je samo sat vremena, rekao je on.

Biolog Kristijan Ovari je takođe naveo da naučna zajednica konstantno pronalazi razna inovativna rešenja uz pomoć kompleksnih istraživanja. Zoološki vrtovi, Evropska asocijacija zooloških vrtova i akvarijuma ima brojne kampanje za zaštitu životne sredine kojima skreću pažnju, podižu svest i tako pomognu živom svetu.

Danas, na Dan planete Zemlje, ali i svakog drugog dana moramo razmišljati odgovorno, održivo, razumno i uvek u skladu sa prirodom. Moramo zapamtiti da čovek nije zaseban entitet, koji pripada samom sebi, već je neodvojivo vezan za prirodu i sve njene lepote, koje ima dužnost da sačuva.

Bonus video:

(Espreso/Ana Klikovac)