Nema kralja, nema Tita, sad se ođe Brano pita: Ko je, zapravo, Branislav Mićunović? (FOTO)

Poslednje godine 20. veka proveo je u zatvoru Spuž jer je bio osumnjičen zbog ubistva, koje se dogodilo pod sumnjivim okolnostima. Zajedno sa svojim prijateljem Zdravkom Lopušinom, oslobođen je optužbi da je oktobra 2000. godine ispred podgoričkog Kliničkog centra ubio Nikšićanina Radovana Kovačevića. Na teret mu se stavljalo da je, na do tada nezabeležen način, iz pištolja ubio ranjenog Kovačevića.

Mićunović, zvanično, nije pripadao nijednoj crnogorskoj partiji, što ne znači da je bio politički pasivan. Naprotiv, u jesen 1992. godine, nije mu se dopala ideja da Vojislav Šešelj u Nikšiću održi stranački skup, pa ga je sa svojom družinom čekao na prilazu gradu. Miting radikala nije održan.

Deset godina kasnije, 2002. godine, Šešelj ga je optužio za umešanost u kriminal i ubistva Gorana Žugića, savetnika crnogorskog predsednika za bezbednost. Šešelj je tad rekao da je Mićunović toliko moćan da je "pravi predsednik Crne Gore”.

Moć Brana Mićunovića bila je signal "žestokim momcima", kako u Crnoj Gori, tako i u Beogradu, da se neki od najuticajnijih Crnogoraca, oficira „crvenih beretki”, stavili Crnoj Gori na raspolaganje. Navraćao je i Željko Maka Maksimović, po ocu takođe Crnogorac.

Od 1998. godine, crnogorska dokumenta su dobili Dušan Duća Spasojević, Mile Kum Luković, Ljubiša Buha Čume... Uznemirujuća vest da Brano Mićunović, za slučaj "da se krene na Crnu Goru", priprema kaznene eskadrone i da će se zmija gađati pravo u glavu stigla je i do Slobodana Miloševića.

Novinar Šeki Radončić u insajderskoj knjizi "Iza maske: Tajni ratovi u tajnoj policiji" piše: „Akcije odmazde „oko za oko, zub za zub” izvele bi se u samom Beogradu. Planiran je udarac u vrh perčina - atentat na Miloševića, uz pomoć jakog crnogorskog podzemlja u Beogradu”. Epilog svega je da se zveckalo oružjem, ali Milošević nije izdao komandu za napad.