IZ RUŠEVINA JE VIRILA DEČIJA NOGA: Najstrašniji NATO zločin desio se u MURINI, nije bilo upozoravajućih sirena!

U Murini, pitomom mestu gde je NATO pakt 30. aprila 1999 godine u bombardovanju ubio šestoro meštana ove varošice od kojih su troje bili deca, paroh gornjepolimsko-gusinjski jerej Bojan Radunović služio je liturgiju u hramu Svete Petke u Murini.

Nakon svete liturgije otac Bojan je služio pomen nevinim žrtvama Miroslavu Kneževiću (14), Oliveri Maksimović (13), Juliji Brudar (13), Vukiću Vuletiću (46), Milki Kočanović (69) i Manojlu Komatini (72).

Bombardovanje Murine 30. aprila 1999. smatra se jednim od najtežih zločina tokom NATO agresije na SR Jugoslaviju. Avijacija je tada sa desetak projektila bombardovala most na Limu koji se nalazi u centru naselja. Stradali su civili koji nisu bili učesnici ratnih dejstava. U napadu su teško povređeni Željko Bjelanović, Svetlana Zečević i Tina Milović, a lakše: Mirko Šoškić, Danilo Jokić, Vasko Čejović, Slobodan Mirosavljević i Slavko Mirković.

- Oko 16 sati na nebu iznad Murine pojavila su se dva aviona. Nedugo potom odjeknulo je par detonacija iz pravca Gornje Ržanice, obližnjeg sela. Onda je odjednom sevnulo, pa zagrmelo. Suknuo je plamen, podigao se dim... Jauk se čuo na sve strane - deo je svedočenja Murinjana, koje su ispričali ovom reporteru, koji sekund pre nego je ponovo zagrmelo i varošica po drugi put bombardovana, a geleri počeli da lete na sve strane...

- Kada se malo stišala pometnja koja je usledila, shvatili smo da su nam zlo doneli NATO bombarderi koji su tih dana i meseci sejali pakao po našoj zemlji, pričali su Murinjani, od kojih su oni najprisebniji imali šta da vide ...U blizini starog kamenog mosta, simbola varošice i navodne mete zlikovaca, ležala su beživotna tela ljudi. Iz jedne ruševine virila je dečija noga...Pramenove kose milovao je vetar koji je stizao sa okolnih gora... Počela je borba za život povređenih.

Međutim, znatno više bilo je - mrtvih!

Dve sestrice, Juliju i Oliveru, roditelji su sa Kosmeta, gde su živeli pokušali da spasu od pobesnelih šiptarskih hordi i NATO ubica, dovođenjem kod deda i baka u Murinu... Ubice su ih i tu pronašle...

Nešto kasnije, dok je još trajalo izvlačenje povređenih, Murinu su nadleteli naprijateljski avioni. Onda se oko 17 sati par već ostrvljenih pilota spustilo nad varošicu i rakete su ponovo poletele. Ponovo je bilo ranjenih, među kojima i policajaca crnogorskog MUP koji su učestvovali u spašavanju Murinjana.

Stari most ponovo je odoleo... Srušen je desetak dana kasnije u ranu zoru. U prvom bombardovanju sa zemljom je sravnjen poznati hotel ''Sjekirica'', oštećena hala fabrike ''Maksim'', na desetine kuća ostalo bez krova.

Umesto starog, nad Limom je mesecima bio most, delo neimara Vojske Jugoslavije. Potom je Vlada Crne Gore napravila novi most. Na mestu stradanja dece tadašnja Savezna vlada i Direkcija za obnovu zemlje sagradili su spomen česmu... Od obnove Murine izgradnje novog hotela i drugih sadržaja ni dan danas ništa.

Država Crna Gora nikako da prizna svoj deo krivice za stradanje nedužnih civila u Murini, kada se na dan pokolja nije oglasila ni jedna sirena da upozori na krvnike.

Porodica Manojla Komatine je od države posle niza suđenja dobila 69.000 na ime odštete, ali je posle isplate došlo do obrta. Država je na višoj instanci dobila spor pa Kneževići sada moraju da obeštete državu...

Bonus video:

(Espreso.co.rs/Večernje Novosti)