KONTROLNI ZADATAK IZ CRNOGORSKOG NAJBOLJE URADIO - TURČIN! Sve više je turske dece u budvanskim školama

Zar je moguće da je jedini na kontrolnom iz maternjeg jezika dobio peticu, iako je njegov maternji jezik turski, tim rečima je učiteljica jedne budvanskeosnovne škole pohvalila destogodišnjeg dečaka koji se pre dve godine sa roditeljima doselio u Budvu iz Turske, ali i kritikovala njegove drugare da nisu dobro savladali pravopis.

Sve više roditelja koji su se doselili u Budvu odlučuje da decu školuje u crnogorskim školama.

Struktura odeljenja najbolje oslikava kojim je to inostranim državljanima Crna Gora bila destinacija u koju žele da investiraju. Nakon ruskih državljana, čija su deca praktično preplavila budvanske škole, potom Ukrajinaca, sve više je i Turaka.

Procenjuje se da se oko tri hiiljade Turaka doselilo u Crnu Goru u poslednje dve godine.

Danas je u Budvi svakodnevica da u odeljenju sede deca poreklom iz Rusije, Ukrajine, Jermenije, Turske...

Zbog svog tog “šarenila”, mali Budvani se u najranijem dobu upoznaju sa različitim običajima, jezicima, etičkim normama...

Iz Ministarstva prosvete “Vijestima“ je rečeno da je nešto više od 40 dece turskih državljana u obrazovnom sistemu.

- Sva ta deca imaju sva prave i obaveze kao i svi drugi učenici, s obzirom na činjenicu da je osnovno obrazovanje obavezno, a svakako da su škole uvek spremne na podršku pri integraciji sve dece stranih državljana - saopšteno je Službi za odnose s javnošću.

Od ukupnog broja dece turskih državljana, četvrtina se školuje u budvanskim osnovnim školama.

U OŠ “Stefan Mitrov Ljubiša” kažu da su ove godine upisali četiri prvaka, a da su u starijim razredima još dva učenika turskih državljana.

U Drugoj osnovnoj školi nastavu pohađa pet turskih državljanja, a troje koji su do ove godine pohađali nastavu prešli su u privatnu školu u Budvi.

Dugogodišnja profesorka u budvanskoj Srednjoj mešovitoj školi “Danilo Kiš” Božena Jelušić ocenila je da na sreću Budve, ali na nesreću Crne Gore, imamo sredine koje beleže rast broja upisanih učenika i na drugoj strani škole koje polako nestaju.

- Naravno, sve veči broj odeljenja u Budvi nije znak većeg nataliteta, već doseljavanja, ponajviše iz drugih delova Crne Gore, ali i iz inostranstva. Tako se u ‘dva talasa’ dogodio veliki rast upisane dece, prvo sa nekadašnjeg sovjetskog prostora, mahom iz Rusije i Ukrajine, a danas imamo porast broja učenika iz Turske (bilo da je reč o turskoj ili kurdskoj nacionalnoj zajednici). Činjenica je da će integracija ovih učenika biti u izvesnom smislu zahtevnija, jer nije u pitanju ista porodica jezika. Takođe je i većinska pravoslavna religijska pripadnost u prvom slučaju bila dodatni razlog da mladi Rusi čak počnu zaboravljati vlastiti jezik. Kao nastavnica sam često nastojala da ruske autore čitaju na ruskom jeziku i uočavala kako im to postaje sve teže. Rusija je brzo reagovala, otvarajući škole na ruskom i pružajući dodatne mogućnosti mladima - kazala je Jelušićeva za “Vijesti“.

Ona kaže da bi učenicima iz Turske svakako trebalo dodatno olakšati integraciju i ubrzati njihovo ovladavanje jezikom zajednice. Navodi i da se ne bi iznenadila da i sama Turska odluči da im pomogne.

- Svakako se nadam da naša etnička prebrojavanja neće uticati da se ova deca na bilo koji način osete izopštenim. Uverena sam da je mogućnost da u odeljenjima bude što više različitosti svih vrsta, dodatni kapital i škole i zajednice. Poznato je da vodeći univerziteti u svetu, ali i škole na nižim nivoima obrazovanja, upravo nastoje da imaju učenike iz što više zemalja sveta. Najviše je to izraženo u Americi, a u prvom redu na prestižnim privatnim univezitetima. Na taj način studenti postaju ‘ambasadori’ zemlje u kojoj su se školovali. Pošto su po pravilu u pitanju bili najbolji, ili učenici ili sportisti, dodatno su ‘podizali lestvicu’ obrazovnih ili sportskih postignuća. Najzad, domaći studenti su dobijali priliku da upoznaju svet u malom i postanu svesni multikulturalizma na delu, odnosno da uoče kako društveni kontekst oblikuje vrednosti i poglede na svet. U krajnjem, to sve ojačava domicilnog studenta i kasnije mu pomaže da lakše živi i bolje posluje u svetu koji se sve brže menja.

A dečak sa početka priče uspio je u potpunosti da se prilagodi lokalnoj sredini i u potpunosti ovlada jezikom - kao da je rođen u Crnoj Gori. Sa druge strane, on je drugove naučio koje igre njegovi sunarodnici vole, šta vole da jedu...

BONUS VIDEO:

(Espreso.co.rs/Vijesti.me)