VIRDŽINE: U Crnoj Gori rađa se mnogo više DEČAKA nego DEVOJČICA, a uzrok tome je PORAZ ZA CIVILIZACIJU! (VIDEO)

Selektivniabortusi u slučajutrudnoće sa ženskim detetom zvuče kao pravi horor, ali ova jeziva praksa je realnost u Crnoj Gori.

O ovoj pojavi, koja mnogo toga govori o balkanskom podneblju, pisala je novinarka "Vajsa" Iva Parađanin.

Ona je u svom istraživnaju došla do zastrašujućih saznanja koja oslikavaju prava žena na ovim prostorima.

Prenosimo njen tekst u celosti:

Uzroci prenatalnog biranja pola i uzroci nasilja nad ženama su ujedno i uzroci mnogih oblika diskriminacije u ovoj zemlji, a to su nejednaki odnosi moći u društvu.

Pre nego što sam čula za statistiku i saznala za problem selektivnog pobačaja u Crnoj Gori, donekle sam bila upoznata sa nivoom diskriminacije s kojom se žene tamo susreću, jer je vrlo blizak onom u Srbiji: visoka stopa ubijenih žena u porodičnom nasilju, nejednaki odnosi moći u društvu, nejednaka zastupljenost žena na tržištu rada, surovi uslovi i država koja često iskazuje stav o neravnopravnosti kao o nečemu dobrom za ženu, stavljajući tradiciju začinjenu konzervativizmom na tron, a ženu konstantno gurajući isključivo u kalupe majke i domaćice.

I u našoj zemlji se kćerkama često tepa "sine", očevi neretko otvoreno priželjkuju muškog naslednika, na svadbama je često najbitnije hoće li žena uzeti muževljevo prezime, a u Crnoj Gori je sve to otišlo korak dalje. U Crnoj Gori se često ako imate dve kćeri i jednog sina, za njega kaže da je sin jedinac, a izraz koji se često koristi za žensku decu je – tuđa večera, jer kada se devojka uda, vrlo je često slučaj da se potpuno isključi iz primarne porodice. Crna Gora danas ima 3000 žena manje, a neravnoteža rođene muške i ženske dece je veća nego ikad. Kada sam otputovala u Crnu Goru kako bih istražila na koji način se i zašto rade selektivni pobačaji, prvo sam htela da saznam kako je odrastati kao devojčica na ovim prostorima.

- Moj tata je stvarno bio moj najbolji prijatelj, moji roditelji su nama ostavili nekretnine, sudskim putem smo podelili sve na jednake delove. Međutim moj brat se trudio da pokaže ono što je društvo u njega uspešno utkalo. Imala sam situaciju da brat meni kaže da sam "tuđa večera" . Taj kult tuđe večere se još uvek oseća, kad se prenosi imanje, to ide uglavnom sinu, ženi čak na osnovu prezimena možete videti da li je još u svom roditeljskom domu ili ste se "prebacili" u drugu kuću, pa ja tako mogu biti Ćetkovićka, ili Ćetkovićeva – priča mi dvadesetdevetogodišnja Kristina iz Podgorice.

Maša, takođe Podgoričanka, mi objašnjava kako je patrijarhat duboko utkan u veliki broj žena u Crnoj Gori i da većina njih toga nije ni svesna i debelo ga brani. Priča mi kako se reč "pleme" i dalje redovno koristi u govoru, a kako neki zastareli običaji koji se i dalje provode jasno svedoče o položaju i ulozi žene u društvu. - Najveći ponos ti je kad kažu: "Za nju se pucalo kad se rodila", jer se uglavnom puca samo za sinove. Toliko su hteli dete da su pucali čak iako si žensko - kaže ona. Iako mnogi nisu niti slutili da se devojčice abortiraju samo zbog pola i da se to dešava u tolikoj meri da je poremetilo statistiku, ova praksa prisutna je već dugo u Crnoj Gori. Naime, u izveštaju "Populacijskog fonda Ujedinjenih naroda" iz 2012. godine, Crna Gora je upozorena i svrstana u svetski vrh liste zemalja sa najvećom neravnotežom među decom muškog i ženskog pola, uz Albaniju, Azerbejdžan i Armeniju. Američki Institut za istraživanje populacije procenio je, na osnovu nadzora odrađenog u periodu od 2000. do 2014. godine, da se godišnje u Crnoj Gori namerno abortira 50 devojčica.

Koliko sam uspela da saznam iz razgovora sa različitim ženama, selektivni pobačaj se češće radi na severu ove zemlje. Donedavno, jedini način da saznate pol deteta u ranoj fazi trudnoće bila je biopsija korionskih resica, bolan i mučan test koji se obavlja kako bi se na vreme otkrile anomalije na plodu (debela igla se zabada kroz pupak žene). Ovaj test se radio isključivo po preporuci doktora i za njega ste morali imati uputnicu. Iako je testiranje zbog otkrivanja spola zabranjeno, pronalazilo je svoj put. Ginekolozi iz Crne Gore su ženama davali upute i slali ih u beogradske privatne klinike, gdje su Crnogorke nesmetano obavljale ove testove.

Posetila sam ginekologa iz Berana, doktoricu Svetlanu Balać, koja mi je ispričala da žene dolaze često kod nje da je pitaju za savet kako da ostanu trudne sa muškim detetom, ali i kako mogu saznati da li nose devojčicu, kako bi na vrieme otišle na pobačaj.

- Puno žena mi dolazi. Događa se da ne smeju izaći iz ordinacije i reći da nose devojčicu. Bila je jedna žena i rekla mi da ima četiri devojčice i da joj je muž rekao da će je napustiti ako ne rodi sina. Pitala me šta da radi. Rekla sam joj da ostane trudna, a u određenom stadiju trudnoće ću joj preporučiti neku od klinka koja u Beogradu to radi, da odradi test za spol i ako ti odgovara super, ako ne, prekineš trudnoću, ja nikako drugačije ne mogu da pomognem - priča mi ona. Zaključujem da praksa slanja u Beograd nije nešto o čemu se šuti, već uvežbana i često korištena praksa.

Pričajući sa ženama na severu Crne Gore, shvatila sam da svaka od njih ima kumu, tetku, sestru, majku, ili komšiju za koju zna da je radila "bar jedan" selektivni pobačaj. Istražujući ovaj problem, došla sam i do Sanele, žene koja se podvrgla testu korionskih resica u Beogradu, ali je "srećom" saznala da je u pitanju muški spol. Međutim, zbog ovog testa, njezin sin je rođen sa trajnim oštećenjem.

- Imala sam dve devojčice i muž i ja smo hteli sina. Otišla sam u Beograd i uradila test. Nisam znala da je toliko opasan. Naš sin je rođen sa hipospadijom i ja sam sigurna da je to zbog tog testa - priča mi ona.

Nastavlja i kaže kako poznaje par žena koje su radile i po nekoliko pobačaja, zato što su znale da su devojčice. Neke od njih su to uradile isključivo zato što su već imale tri ili četiri curice, neke su bile pod strahovitim pritiskom od muža ili često i svekra, svekrve, a neke nisu imale financijskih mogućnosti da baš toliko proširuju porodicu, pa su hteli imati dvoje ili troje dece " i da bar jedno bude dečak".

- Hoće naslednika, hoće muškog potomka, hoće sina jednostavno. To je od davnina u Crnoj Gori tako. Mi naprosto živimo u takvoj sredini. Patrijarhalnoj, konzervativnoj. Hteli ili ne, koliko god se trudimo da izađemo iz toga, to nas nesvesno sve pritišće i to prihvatimo kao da se to mora - zaključuje ona drhtavim glasom.

Danas postoji mnogo lakši način za rano saznavanje spola deteta, a to je Nifty test koji se uzima iz krvi majke. U Podgorici postoji svega nekoliko laboratorija u kojima se on radi, a kako sam saznala, iako postoji verzija testa koja otkriva isključivo da li je sa plodom sve u redu, ali ne i spol deteta, ona se ne kupuje, iako je značajno jeftinija.

Genetsko prenatalno testiranje kažnjivo je zakonom, a iz Ministarstva zdravlja su mi rekli da provode strogu kontrolu i nad laboratorijima. Za sada nije zabeležen ili prijavljen niti jedan slučaj selektivnog pobačaja, čak niti anonimno. Jedina reakcija na ovaj gorući problem bila je ona Ženskog centra Crne Gore u okviru kampanje "Neželjena", kada je nerođenim devojčicama podignut spomenik, a gradom oblepljene osmrtnice. Vladi Crne Gore nedavno je simbolično predano više od 6000 potpisa ljudi koji su podržali kampanju.

Kampanja je stvarno imala ogroman odjek. Komentari pokazuju da problem nije individualan, da se ne radi o pojedinačnim slučajevima nego da je to jedna kultura koja je vrlo prisutna i sa kojom je svaka žena nekad u životu imala dodira. Iako zakon postoji i možda se ne provodi kako treba, sa Majom sam se složila da je ključna edukacija i to ona od najranijeg doba svakog deteta.

Uzroci prenatalnog biranja spola i uzroci nasilja nad ženama su ujedno i uzroci svih oblika diskriminacija u ovoj zemlji a to su nejednaki odnosi moći u društvu, jedan vrlo izražen patrijarhalni sistem koji nedovoljno vrednuje žene i koji žene još uvek drži u jednom neravnopravnom položaju.

- Znam dosta primera kada je rođenje ženske dece izazivalo ili negodovanje ili reakciju poput "biće bolje sledeći put", ili "samo neka je zdravo, pa će biti bolje", a eto i sama sam na kraju krajeva u porodilištu kada sam dobila sina doživela da mi babica kaže "svaka ti čast", kao da o meni zavisi spol. Imamo tu kulturu guranja problema pod tepih i to je nešto što se definitivno mora menjati i stvarno je neobično da nakon jednog emancipacijskog perioda kakav je bio socijalizam, on umesto da jača bude ugašen i utišan. Ta emancipacija je započela, dostigla je određen nivo ali nikad nije u potpunosti zaokružena kao proces. Uvek kada se pojavi neki nacionalistički konzervativni diskurs, on uvek prvo udari na prava žena - zaključuje Maja.

U Srbiji su od početka godine ubijene 24 žene. U Crnoj Gori nešto manje. Sprečimo nasilje nad ženama i dozvolimo im da se rode.

Bonus Video:

UBISTVO UŽIVO! Pogledajte snimak SUROVE LIKVIDACIJE vlasnika podgoričke diskoteke

(Espreso.co.rs/Express)