Ivan poginuo na 25. rođendan, deset meseci kasnije i NJEGOV BRAT! SUDBINA PORODICE IZ CRNE GORE LEDI KRV U ŽILAMA

U ponedeljak su se prolamale gore iznad seoskog groblja Glavica u Trešnjevu, lepom selu nadomak Andrijevice. Ječali su klanci od naricanja tužbalica i leleka ponositih gorštaka, koji su na taj način izražavali bol i saučešće svom uglednom bratstveniku, prijatelju i komšiji Maksimu Stojanoviću, koga je u nedelju po podne zadesila nova tragedija, u kojoj je izgubio još jednog sina. Drugog za nepunih deset meseci...

Stasiti momak, ponos sela, Igor Stojanović (25), poginuo je u seči šume na planini Gradišnica. Na njega je prilikom seče pala smrča i na mestu ga ubila. Svi napori njegovog oca Maksima, i ljudi koji su se zatekli na planini na kojoj su brojni Trešnjevci, ali i meštani susednih sela koji su sagradili vikendice i planinske "stanove", da pomognu teško povređenom mladiću, ostali su bez rezultata, tako da su rođaci koji su na vest o nesreći dojurili iz sela, samo mogli da budu nemi svedoci još jedne tragedije tihe i vredne porodice Stojanović.

U ponedeljak su Maksim Stojanović, njegova supruga Slobodanka-Danka, jedino preostalo dete sin Dalibor, Maksimov brat Veličko - Vesko, u kapeli u Andrijevici, primili saučešće na hiljade građana Vasojevića i okolnih mesta, koji su došli da se oproste od mladog Igora, ali i da stiskom ruke, pokažu Stojanovićima da u neizmernom bolu nisu sami, posle nove tragedije koja ih je pogodila.

Naime, pre nepunu godinu dana, 24. avgusta, stotinak metara od rodne kuće, na svoj 25. rođendan poginuo je Igorov brat Ivan, koji je upravljajući džipom udario u potporni zid pored regionalnog puta Andrijevica - Berane. U stravičnoj nesreći u kojoj je on stradao na mestu, teško su povređene dve devojke koje su se kasnije oporavile. U znak sećanja na Ivana njegovi roditelji su pred zgradom Osnovne škole "Bajo Jojić" u Trešnjevu izgradili poligon za male sportove, na kome se dva dana ne čuje uobičajeni žamor seoske omladine.

Dok priča komšija, lica zgrčenog od bola, kao da ne oseća da mu se iz očiju niz lice kotrljaju suze. Gotovo preko puta njega, okamenjeni Maksim sa porodicom, svi nemi od bola, odgovorali su stiskom ruke na izraze saučešća koje su im upućivale kolone ljudi...

- Ovo je nezapamćeno ne samo u Trešnjevu, nego u Limskoj dolini. Maksim i Danka su bili vredni ljudi, dobri rođaci, komšije koje su bile svima pri ruci. Ne verujemo da im se sve ovo izdešavalo za tako kratko vreme, ali, istina je surova. E, moj Maksime, šta dočeka brate mili, više za sebe, zborio je zureći u kovčeg sa telom nesrećnog Igora i familije koja je primala saučešće, rođak i komšija Stojanovića.

(Espreso.co.rs / Novosti)