"NEMA KUMOVA, STRANAKA...": Crnogorci otkrili PRAVU ISTINU o životu u jednoj od NAJBOGATIJIH zemalja u Evropi

Zemlja fjordova i jezera, koju nazivaju i zemljom polarnih noći, Norveška je od najsiromašnije zemlje na Skandinavskom poluostrvu, gde je nekada vladala glad, postala jedna od najbogatijih zemalja u Evropi, a samim tim i najprimamljivija za rad i za život.

Visok standard, razvijena ekonomija i socijalna politika napravili su od ove države "sigurnu luku" za sve one koji su bili spremni da napuste svoje rodno mesto i potraže sreću u ovim hladnim krajevima na severu Evrope. Ovim putem su pre skoro deceniju krenula dva inženjera iz Crne Gore - Boško Janjušević i Dino Rastoder, pišu Vijesti.me. Čini se da nije bilo teško izabrati lokaciju van Balkana na kojoj će graditi svoju i budućnost svoje porodice.

"Splet raznih okolnosti doveo je do mogućnosti zaposlenja u jednoj uspešnoj kompaniji iz Osla. Nije bilo dugog i strateškog planiranja, nekoliko stvari je došlo na svoje mesto i odlučio sam da pokušam. Od odluke da pošaljem prvi CV do preseljenja prošlo je manje od dva meseca. To svakako ne treba uzimati kao pravilo, bio je izuzetak da se stvari tako brzo reše. Obično je proces traženja posla nešto duži i naravno zavisi od situacije na tržištu rada i uslova za različite profesije. Kao programer, bilo je lako dobiti posao, a znanje iz Crne Gore je veoma relevantno i lako prenosivo na ovo tržište", prenosi svoje iskustvo Podgoričanin Dino Rastoder, koji je zaposlen u DNB banci, najvećoj finansijskoj instituciji u Norveškoj.

Ni građevinskom inženjeru Bošku Janjuševiću, nije bilo teško da se odluči u kom pravcu da krene kada je odlučio da napusti Balkan.

"Imao sam priliku da nakratko posetim Norvešku 2013. godine, kada je i počela moja misija traženja posla ovde. Odabrao sam Norvešku zbog visokog životnog standarda, napredne socijalne politike, ekološke svesti i mogućnosti za lični i profesionalni razvoj. Bilo je potrebno dosta upornosti i odlučnosti u traženju posla, ali se na kraju isplatilo. Prvo sam dobio posao u naftnoj kompaniji u Kristijansendu, na jugu zemlje. Već nakon godinu dana, morao sam ili da tražim novi posao ili da napustim Norvešku. Dobio sam novi posao u kompaniji 'Norsk Hidro', koja je jedan od najvećih proizvođača aluminijuma u ​​svetu. Moja dosadašnja iskustva su prilično pozitivna i zadovoljan sam svojim izborom", ističe iz Janjuševića, koji radi kao projekt menadžer srednjih i velikih investicija.

Lako su se navikli na poslovni ambijent jer su, kako kažu, prednosti u odnosu na naše prostore velike, a ono što ističu je poštovanje od strane kolega i nadređenih, bez obzira na poziciju na kojoj se zaposleni nalazi u kompaniji.

"Moje iskustvo u Norveškoj je vezano je i za manju kompaniju, ali i za jednu od najvećih. Mogu da kažem da je glavni utisak iz ovih kompanija međusobno poštovanje. Bez obzira na kojoj ste poziciji, sa kakvim iskustvom dolazite, uvek ćeš biti biti saslušan i uvažen. Znanje i trud se izuzetno cene. Kvalitetan odnos posla i porodice je iznad svega. Naravno, ne treba se zanositi da je sve idealno i savršeno", ističe Rastoder i dodaje:

"Normalno je da se u svim kompanijama vodi borba za pozicije, borba za pažnjom i dokazivanjem. Ali, za ovih deset godina niko nikada nije očekivao da radim van radnog vremena, vikendom, sa odmora i slično. Bilo je perioda kada se radilo prekovremeno, ali je to uvek bilo planirano i to je bio moj izbor. Veliki projekti zahtevaju odricanje i trud, ali uvek budu nagrađeni", rekao je Rastoder.

Prema njegovim rečima, za Norvešku je karakteristično funkcionisanje sistema u kome nedostaje puno kvalitetnih radnika.

"Nema kumova, stranki..."

"Onda se svi bore za dobrog radnika i poštuju doprinos koji isti ostvaruje. Samo poslovanje se u potpunosti zasniva na tome ko može da stvori bolji proizvod ili uslugu, odnosno ko može da pobedi u pravoj tržišnoj utakmici. Dok je u Crnoj Gori većina poslova u sprezi sa nekim nepoznatim tržišnim faktorima, na primer prijateljstvima, kumovima, strankama i slično", ističe Rastoder.

A balans između poslovnog i privatnog života je ono što razlikuje poslovno okruženje u Norveškoj od onog u Crnoj Gori.

"Razlike u poslovanju uključuju veću transparentnost, manje agresivnosti, efikasnije procedure, veći fokus na radnička prava i zdravlje radnika i bolji balans između poslovnih obaveza i privatnog života. Od samog intervjua za posao nailazite na veliki profesionalizam. I tada možete primetiti da su cene isključivo ljudske i profesionalne karakteristike. Poslovno okruženje u Norveškoj je transparentno, podržava balans između posla i privatnog života i stavlja akcenat na timski rad i inovativnost", kaže Janjušević i dodaje:

"Život u Norveškoj karakteriše visok standard, bezbednost, pristup zdravstvenoj zaštiti i obrazovanju i veći fokus na kvalitet života u poređenju sa Crnom Gorom i na Balkanu. Razlike uključuju manju birokratiju, veću ekološku svest i želja za boravkom u prirodi", naglašava Janjušević.

U Norveškoj dobiješ ono što ti pripada, dok na Balkanu gotovo da zavisi od toga koliko imaš sreće. Uvek ponavljam da je dovoljno stresno da posle deset godina nikada nisi siguran da si pravilno izgovorio ulicu u kojoj živiš. Da krenemo od toga, pa sve ostalo. Dosta zavisi od čoveka, navika i potreba. Nekome je ovde lakše, a nekome teže. Našao sam dosta stvari koje mi odgovaraju. Od prirode, sistema, grada, ljudi, navike, hrane. Ali, sve to sam više ili manje imao i u Crnoj Gori. Plus, bio sam siguran kako da izgovorim ulicu u kojoj živim", kaže Rastoder.

Što se tiče povratka u Crnu Goru, Rastoder kaže - nikad ne reci nikad.

"Da budem iskren, ovde sam našao način života koji mi trenutno odgovara i nema velikog podsticaja zašto bih razmišljao o povratku. Najviše mi nedostaju porodica i prijatelji iz Crne Gore. Na moju sreću, i ja imam mnogo dobrih prijatelja iz Crne Gore koji su se ovde doselili u poslednjih deset godina, što znatno olakšava boravak", ističe on.

Bonus video:

(Espreso/ Vijesti/ Prenela: T.M.)