UPRAVO JAVLJENO: Crna Gora dobija svoju KRIPTOVALUTU

Priprema se zakon kojim će se regulisati područje blokčejna i digitalnog novca, a državi osigurati instrument za kontrolu tržišta i uspostavljanje pravila.

Crna Gora će uskoro dobiti svoju prvu kriptovalutu Perper, najavljeno je na Montenegro Blockchain Forumu 2022. koji je održan 26. i 27. maja u Podgorici.

Forum je organizovala Asocijacija za demokratski prosperitet Zid, kao deo završnih aktivnosti IPA projekta Primena tehnologije blokčejn u pružanju usluga u turističkoj industriji, koji se realizuje uz podršku Evropske unije i Ministarstva nauke i tehnološkog razvoja. Projekat je vredan 94.053 evra, piše Posloni dnevnik.

Prema rečima Sande Rakočević, izvršne direktorke Asocijacije za demokratski prosperitet ZID, projekat se realizuje od 2018. godine i ovo je njegova završna faza.

“Kao jedan od glavnih rezultata stvorena je digitalna valuta stejblkoin Perper i aplikacija koja je dostupna na Gugl Pleju. Rezultati projekta su vezani i uz dva značajna naučna rada od kojih je jedan usmeren prema makroekonomskoj održivosti stejbkoina u Crnoj Gori”, objasnila je Rakočević.

Usklađivanje s EU

Ivan Joličić iz kompanije Perper.net najavio je pokretanje prve crnogorske kriptovalute Perper.

“Perper je namenjen za svakodnevno korišćenje i omogućiće građanima Crne Gore plaćanje preko jednostavne aplikacije skeniranjem koda. Perper će biti sigurno sredstvo plaćanja, pokriven ekvivalentnim depozitom u bankama. Time će biti zagarantovana apsolutna sigurnost, uz neograničene mogućnosti korišćenja”, istakao je Joličić.

Prema njegovim rečima, za korišćenje te kriptovalute čeka se na zakonsku regulaciju. U Upravi za blokčejn i kriptovalute Ministarstva finansija Crne Gore za Pobjedu je rečeno da je pokrenuta priprema zakona kojim će se regulisati to područje i da je cilj zakona, između ostalog, da se državi osigura instrument za pregled i kontrolu tržišta i uspostavu pravila za njegovo funkcionisanje, s ciljem eliminisanja aktera s crnog tržišta.

“Nacrt zakona sada analiziraju stručnjaci iz tog područja, a nakon toga sledi potrebna zakonska procedura do utvrđivanja njegovog predloga. U fazi utvrđivanja predloga, zakon će biti dostavljen našim evropskim partnerima na razmatranje, kako ne bi bio suprotan postojećoj regulativi Evropske unije”, objašnjavaju iz Uprave za blokčejn i kriptovalute Ministarstva finansija.

Iz Centralne banke Crne Gore (CBCG), podsećaju da još ne postoji nacionalni zakonski okvir koji uređuje pitanje digitalne imovine i ukazuju da ta činjenica stvara rizike u području zaštite potrošača, a zloupotreba može da dovede do tržišne manipulacije i finansijskog kriminala.

“Za sada zakonski nema prepreka da bilo koji pojedinac kupuje ili prodaje kriptovalute, ali takođe znači i da je rizik koji time preuzima na sebe visok. Regulacija i nadzor su jedini način na koji može da se osigura potrebno poverenje odnosno zaštita krajnjih korisnika, jačanje finansijske stabilnosti i stvaranje adekvatnih uslova za razvoj novih digitalnih bankarskih servisa i platnih instrumenata”, navode iz CBCG-a.

S gledišta CBCG-a, kao institucije koja je, kako kažu, jedan od nositelja tog procesa, bitna su tri aspekta regulative digitalne imovine: očuvanje finansijske stabilnosti, zaštita korisnika i poštovanje standarda u području sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma.

Građani Crne Gore, iako mogu kupovati kriptovalute na različitim platformama, pomoću njih kupovati usluge ili robu na online trgovinama, ne mogu ih razmeniti za “pravi” novac u bankama.

Uticaj na razvoj zajednice

Iz Ministarstva nauke i tehnološkog razvoja saopštili su da je Montenegro Blokčejn Forum bio prilika da se razmenom iskustava i predstavljanjem postojećih praksi podrži stvaranje ambijenta za regulisanje blokčejn i kripto poslovanja.

“Forum je organizovan da bi se učesnicima predstavila različita iskustva finansijskih usluga, uticaj stejblkoina na makroekonomske pokazatelje privrede i da bi se javnosti približio koncept blokčejna, odnosno kako ova tehnologija utiče na razvoj zajednice, rešavanje njenih izazova i razvoj solidarne ekonomije”, navodi se u saopštenju.

Bonus video:

(Espreso/Blic)