KVADRAT I U CRNOJ GORI OTIŠAO U NEBO Podgorica, Kolašin i Žabljak predvode: SVE JE SKUPLJE I DO 30 ODSTO

U prvom kvartalu 2019. godine (januar, februar, mart) prosečna komercijalna cena kvadrata stana u novogradnji na nivou Crne Gore iznosila je 1.129 evra, dok prema istoj metodologiji u prvom kvartalu ove godine cena kvadrata iznosi 1.346 evra, odnosno povećana je za 19,22 odsto.

U Podgorici je cena kvadrata stana u novogradnji 2019. iznosila 1.076, dok je sada 1.360 evra, odnosno povećana je za 26,4 odsto.

Formalno najniži rast cena stanova za ove tri godine bio je na primorju, sa 1.433 na 1.445 evra, što je rast od svega 0,83 odsto. Vijesti pišu da razlog može biti taj što stranci često zbog raznih zakonskih uslova, ne kupuju direktno najskuplje stanova, već firme u čijem vlasništvu se nalazi stan.

Na primer, graditelj stana, kada završi zgradu, osnuje više firme čiji je jedini osnivački ulog taj stan, a zatim prodaje te firme. Prodajom firme ne ostvaruje se formalni promet nekretnina, pa takve trgovine nisu vidljive Monstatu.

U središnjem regionu, kojeg prema ovoj metodologiji čine opštine Cetinje, Danilovgrad, Nikšić i Tuzi, prosečna cena stana u novogradnji bila je početkom 2019. godine 590 evra, dok je sada 612 evra, odnosno povećana je za 3,7 odsto, prenosi Investitor.me.

Najveći rast cene stanova od oko 70 odsto u ovom uporednom periodu zabeležen je u severnom regionu, kojeg čine opštine Andrijevica, Berane, Bijelo Polje, Gusinje, Kolašin, Mojkovac, Petnjica, Plav, Pljevlja, Plužine, Rožaje, Šavnik i Žabljak. Pre tri godine prosečna cena stana u novogradnji u ovom regionu bila je 795 evra, dok je sada 1.352 evra.

Razlog za ovakav rast cene stanova u najmanje razvijenom regionu, jeste to što se u Kolašinu i na Žabljaku gradi nekoliko takozvanih kondo hotela kroz program ekonomskog državljanstva. Stranci koji kupe apartmane ili stan u vrednosti većoj od 250.000 evra, imaju pravo da dobiju crnogorsko državljanstvo. Cene ovih stanova su višestruko veće u odnosu na redovnu prodaju, što je značajno “podiglo” prosečnu cenu.

Iz Udruženja građevinarstva Privredne komore su krajem marta saopštili da je rast cena građevinskih materijala uslovio povećanje cena svih građevinskih radova, pa i cena stanova u novogradnji.

”Da bi situacija bila teža, poremećaji na tržištu građevinskih materijala se nisu mogli ni kontrolisati, niti predvideti. Usled toga, privrednici iz sektora građevinstva su usporili svoje naredne korake, pa nema mnogo stanova u ponudi, na najatraktivnijim lokacijama”, saopštili su tada iz ovog Udruženja.

Prema njihovoj tadašnjoj kalkulaciji, od kraja prošle godine cene goriva su se povećale oko 35 odsto, asfalta 55 odsto, betona 20 odsto, pijeska 50 odsto, armature 40 odsto, polietilena 40 odsto…

Građevinari su tada saopštili da su zbog rasta cena građevinskog materijala usporili svoje planirane investicije koje se odnose na gradnju novih stambenih zgrada. U prošloj godini izdate su građevinske dozvole za gradnju ukupno 649 stanova, dok je 2019. ta brojka bila skoro tri puta veća.

Iz Udruženja građevinarstva su tada tražili i da im se nadokadi rast troškova za javne nabavke izgradnje puteva i drugih javnih građevina, na kojima su poslove dobili pre rasta cena građevinskog materijala i po tadašnjim troškovima građevinskih radova.

”S obzirom na to da su sve ove robe osnova za formiranje cena u niskogradnji, a da je u procentualnom smislu učešće radne snage mnogo manje (a i ona je poskupila), da su zarade u niskogradnji male (od 10 do 30 odsto), ovakav skok cena materijala je doveo do toga da su gubici po ugovorima potpisanim početkom ove godine zasada oko 20 odsto, a u odnosu na cene i ugovore od prošle godine gubici idu i do 50 odsto”, naveli su tada građevinari, predlažući da se svi iznosi ranije ugovorenih javnih nabavki u građevinarstvu povećaju za 20 odsto.

(Espreso/Blic)