ZORKA JE NAPUNILA 104. GODINE: Seća se Drugog svetskog rata i Tita koji jednu stvar nije dopuštao nikome sem njoj

-Eh, kakvi su ljudi bili Tito i Sava. Dobri i čestiti, o, kako su bili čestiti, a i opasni borci. Nema takvih ljudi sad...

Tako počinje priču za “Vijesti” baka Zorka Vrbica, rođena Martinović, jedna od retkih živih učesnica Narodno-oslobodilačke borbe (NOB), povodom 9. maja - Dana pobede nad fašizmom.

Tog dana 1945. nacistička Nemačka potpisala je kapitulaciju u Drugom svetskom ratu, ali je rat u Jugoslaviji potrajao do 15. maja i završne operacije u Sloveniji protiv jakih ustaških i četničkih snaga...

Baka Zorka pregurala je vek - 24. februara napunila je 104 godine, tokom kojih je videla mnogo muke, ali i mnogo sreće sa svojom familijom. Život je nosio do daleke Amerike, a pre 86 godina doselila se u Danilovgrad, u kom, kako kaže, živi okružena ljubavlju dece, unučadi, praunučadi...

Deo devojačkih dana provela je u Petoj neprijateljskoj ofanzivi, Bici na Sutjesci - ratujući.

Za “Vijesti” priča da je u NOB-u izgubila dve sestre sa kojima je ratovala u jedinici - rođenu i od strica. Jedna je imala 20, a druga 21 godinu.

”Obe su ubili Nemci”, sa setom kaže baka Zorka.

Tamo je, sjeća se starica, upoznala i maršala Josipa Broza Tita i komandanta Treće udarne divizije, legendarnog Savu Kovačevića.

Dok namješta maramu na glavi, vremešna starica, kojoj je um i dalje bistar, seća se bitaka u kojima je učestvovala.

”Eh, kuda smo sve stizali sa partizanima i sa puškama. To su bili pravi ljudi i pravi drugovi. Ovi drugi protiv kojih smo se borili nisu bili dobri ljudi, nego kastizi. Bilo je bitaka, dosta ih je bilo. Tri pune godine sam ratovala, svukuda. Ko će se sada toga setiti”, priča Zorka.

KAFA ZA RANJENOG MARŠALA

Priseća se da je sa sestrama pošla u boj, da brani Jugoslaviju, ali i da je u jedinici bilo još njenih Martinovića sa Cetinja.

”Pre sam mogla bolje da se setim, sad zaboravljam i što je juče bilo. O, prošlo je puno vremena. Čitav život... Znam da su se prema ženama borcima svi odnosili s poštovanjem. Od Tita niko nije ni smio drugačije da se ponaša prema ženama borcima, ili da učini nešto loše. Nije bilo grke među nama”, priča Zorka.

Kaže da je tokom bitaka, iako je bio rat, upoznala mnogo dobre i čestite ljude.

”Tito je dolazio, nije dao niko da mu kuva kafu bez ja. Mnogo je dobar čovek bio, pa kako hoćete sad. Bio je ranjen. Jedva je živ došao tamo gde smo imali bazu. Mi smo sedeli oko vatre kad je stigao. Srećom, tu je bio lekar... O, bogami je strašan bio Tito, a i Sava. Čestiti su to ljudi bili i dobri borci”, kaže baka Zorka za "Vijesti".

Tito je ranjen 9. juna 1943. godine, tokom Bitke na Sutjesci, i jedini je vrhovni komandant koji je ranjen tokom Drugog svetskog rata. Tokom nemačkog bombardovanja, poginuli su britanski oficir Bil Stjuart, komandant Četvrte crnogorske brigade Vasilije Vako Đurović i Titov pratilac Đuro Vujović Španac...

Četiri dana kasnije poginuo je i Kovačević, pokušavajući da se sa hiljadama ranjenika probije iz nemačkog obruča...

BAKA PRIČA DA SE NE ZABORAVI

O ratnim danima, ali i kako su Nemci ubili njene sestre, a kasnije spalili i njenu domovinu u Dugi, Zorka priča svojoj deci, unučadima, praunučadima - da bi zapamtili porodične drame. Svi oni znaju da je u Dugi spaljena kuća njihovog đeda, ubijena njihova trudna strina, počinjeno veliko zlo...

Priču sluša i njen najmlađu unuk Milan, koji se sa roditeljima vratio iz Amerike da živi u Crnoj Gori, i ovdje uči školu. Zorka ne krije radost što su dvoje njeno djece - Ilija i Milka, odlučili da posle dugogodišnjeg života preko okeana, život nastave u Danilovgradu.

(Espreso/Vijesti)