POŽAR U TREBINJU: Materijalna šteta je ogromna

Trebinjski vatrogasci ovog avgusta borili su sa velikim šumskim požarima, a samo što je kiša ugasila jedan od najvećih u rejonu Zubaca, stigla je oluja, pa su creva za gašenje u istoj sedmici zamenili opremom za ispumpavanje vode.

Štete od požara sabiraju šumari, meštani, ali i vatrogasci koji su zbog suše iza sebe imali jednu od težih požarnih sezona. Naročito teško je bilo u avgustu, kada su se skoro svaki dan borili sa vatrenom stihijom koja je u više navrata pretila i kućama. Požara je bilo i u julu, a gorela je i gradska deponija Obodina kod Trebinja, piše Srpskainfo.

- Vatra je ove sezone izbijala, većinom, u pograničnom pojasu, pa su sa nama na terenu stalno bile kolege iz drugih opština. U rejonu Popovog polja sa nama su bili vatrogasci iz Ljubinja. Zatim je izbio požar u Branom dolu koji se prošrio na teritoriju Bileće gde smo bili sa bilećkim vatrogascima, a i u poslednjem velikom požaru u rejonu Zubaca pomagale su nam kolege iz Bileće i Gacka - kaže starešina Teritorijalne jedinice Trebinje Zdravko Kašiković.

On navodi da je najvažnije da su odbranili naselja i da većih posledica po ljudstvo nije bilo, a zbog nepristupačnog terena stradala je vatrogasna oprema.

-Nakon gašenja požara na Obodini dva vatrogasca su imala tegobe od dima, u požarima je izgorelo i oko 200 metara vatrogasnih creva, a nakon celovečernjeg rada, pokvarilo se i jedno vatrogasno vozilo- kaže Kašiković.

On dodaje da je o stanju o vatrogasnim jedinicama u istočnoj Hercegovini nakon požarne sezone obavešten i drektor Republičke uprave civilne zaštite Milan Novitović.

Novitović je hercegovačkim vatrogascima obećao da će lična oprema i sitni invetar biti zanovljeni u roku 30 dana, kao i da će se na jednoj od narednih sednica Vlade RS naći predlog da budu novčano nagrađeni.

On je najavio i sastanak sa čelnicima hercegovačkih lokalnih zajednica oko povećanja plata vatrogscima.

U avgustovskim požarima izgorelo je oo 9,5 hiljada hektara šume, a ekološke štete u ovom delu RS, gde je najviše goleti su znantno više.

Rukovodilac Službe za uzgoj i zaštitu šuma Centra za gazdovanje kršom Trebinje Jovana Petijević kaže da su požari napravili višestruke štete po biljni i životinjski svet, a posledice će biti vidljive u budućnosti.

Ona dodaje da je došlo do migracija životinja koje su bile prinuđene da napuste stanište, a zbog izgorele vegetacije lokalno stanovništvo ima problem, pošto nema gde pustiti stoku na ispašu.

-Postoji mogućnost da zbog uništenog vegetacionog pokrivača na uzvišenjima sa istaknutim nagibom terena dođe do erozije tla kad krenu kiše, pa će sav nanos koji se spira završiti u podnožju opožarenih padina. Nanosi mogu ugroziti i saobraćajnice, pre svega put Bileća – Trebinje i Bilećko jezero - ističe Petijevićeva.

Pošumljavanje opožarenh područja je rešenje problema, ali Petijevićeva navodi da zbog nedostatka novca se ono se ne obavlja u obimu koji bi trebao biti svake godine.

Zbog velikih požara Trebinje i Bileća su danima bili pod dimom, ali lekari kažu da on nije mogao bitnije da ugrozi ljudsko zdravlje.

- Sigurno je da šteti disajnim organima, pre svega vatorgasaca i drugima koji se bore sa vatrom, kao i hroničnim bolesnicima, osobama alergičnim na dim i prašinu, ali ne izaziva trajna oštećenja disajnih organa- rekla je Dušanka Mićunović Jovanović, načelnica trebinjske pulmologije.

Vodozahvat za helikoptere

Velike požare u Hercegovini gasio je i helikopter Helikopterskog servisa Republike Srpske, a u trebinjskoj vatrogasnoj jedinici navode da imaju bazen zapremine 36 hiljada litara, koji bi u narednoj sezoni trebao biti vodozahvat za helikoptere, nakon što se razmotri koja je lokacija najpovoljnija za njegovo stacioniranje. Vatrena stihija ostavila je štete i na elektromreži, a stubovi su goreli u skoro svim hercegovačkim opštinama. Veliki požar u rejonu Oraha zapretio je bio i manastiru Dobrićevo, svetinji izgrađenoj pre 15. veka. U Policijskoj upravi Trebinje su potvrdili da su priveli tri osobe zbog izazivanja požara, te da su najčešći uzroci vatrene stihije otvoreni plamen i pad električne žice.

(Espreso / Blic)