DECA U KANDŽAMA TEŠKIH POROKA: Zbog toga beže iz škole i postaju sve AGRESIVNIJI, kreću i da KRADU, a TU NIJE KRAJ

Moj sin je sa 13 godina postao ovisan o kocki i drugim igrama na sreću. Najpre je popustio u školi, onda počeo da laže, krade mi novac, postaje sve neposlušniji i agresivniji...

Ovako je započela svoju tešku ispovest majka iz Bijeljine, kada se za pomoć obratila Ombudsmanu za decu RS, kako bi i sebe i svoje dete izbavila iz pakla u kojem su se našli, piše Srpskainfo.

Kako je ispričala, njen sin je bežao sa časova da bi išao u kockarnicu u blizini škole. Na tim igricama je ponekad dobijao novac, što mu je, kaže, bilo opravdanje da se isplati kockati.

– Muž, od kojeg sam se razvela, takođe je imao problem s alkoholom i kockanjem. Kada je preminuo, sin je počeo da ga oponaša, smatrajući da je dobro ići u kockarnicu i piti, jer je to i tata radio. Bila sam ljuta na celi svet i u velikom strahu da se moj dečak, koji je tada imao 13 godina, neće izvući iz kandži kocke i igara na sreću – priznala je nesrećna žena.

Anketa

U instituciji Ombudsmana za decu RS naglašavaju da ovo nije usamljen slučaj, te da je pojava učešća dece i mladih u igrama na sreću zabrinjavajuće prisutna kako u objektima u kojima se priređuju igre na sreću i kafićima sa postavljenim terminalima, tako i korištenjem raznih internet platformi.

– Nedavno smo objavili Poseban izveštaj o deci i mladima i igrama na sreću, a u anketiranju je učestvovalo ukupno 418 srednjoškolaca iz 29 srednjih škola u RS. Od toga, 65 anketiranih, odnosno 16 odsto, izjasnilo se da igraju neke od igara na sreću, a 36 da posećuje kladionice, neki od njih čak i svakodnevno – kaže za Srpskainfo ombudsman za decu Dragica Radović.

Dodaje da se, među razlozima za kockanje, najčešće prepoznaju zabava, uzbuđenje i dosada.

– Ne smije se umanjiti ni značaj uticaja modela ponašanja vršnjačke grupe, ali i odraslih. Povećanju broja mladih koji učestvuju u igrama na sreću doprinosi i to što su one lako dostupne, što mnogi mladi kopiraju model ponašanja odraslih u vlastitom porodičnom okruženju, te odsustvo odgovarajuće pažnje i reakcije nadležnih u društvu. Tu je i veoma privlačna ideja da će igrama na sreću veoma lako i brzo steći novčani dobitak, bez uloženog truda i rada, a za adolescente je poznato da u tom periodu odrastanja žele sve i žele odmah. Činjenica da živimo u zemlji u kojoj većina stanovništva živi ispod granice siromaštva, dodatno utiče na povećanje učešća i odraslih i mladih u igrama na sreću – objašnjava Radovićeva.

Porodica

Prema njenim rečima, istraživanja pokazuju da je u visokom procentu registrovanih odraslih ovisnika bilo koje vrste prisutna disfunkcionalnost porodičnih odnosa.

– Važno je da roditelji aktivno učestvuju u životu svoje dece, da znaju gde, kako i s kim dete provodi svoje slobodno vreme. Škole i šira javnost mogu organizovati veoma kvalitetne programe edukacije o ovom problemu, ali se uspeh ne može očekivati bez pozitivne porodične podloge i pune podrške roditelja – poručuje Radovićeva, napomenuvši da u RS ne postoje sveobuhvatna istraživanja o prisutnosti pojave učešća dece u igrama na sreću od strane bilo kojeg sistemskog subjekta zaštite ove populacije.

A posledice kockanja su višestruke, i to u svim segmentima dečjeg odrastanja. Pre svega, tu je potencijalna opasnost od razvijanja bolesti zavisnosti, jer patološko kockanje spada u zavisnost koja se najteže tretira.

– Kod dece i mladih je naročito prisutan mit da se kockanjem dolazi do lake i brze zarade. To direktno prouzrokuje poremećaj osećaja vrednosti za novac, a tu je i problem što deca i mladi sve više vremena provode u virtuelnom svetu, te što na internetu mogu vrlo lako otkriti razne igre klađenja i igre na sreću – ističe Radovićeva.

Psiholozi

Psiholozi upozoravaju da je, u pogledu prevencije, nužno da roditelji decu uče zdravim navikama života, kako bi za one loše ostalo što manje prostora.

– Ovdje nije reč o zabrani upotrebe interneta, nego naučiti mlade da svrsishodno koriste određene sadržaje. Roditelji treba da uoče koliko loše navike decu okupiraju i udaljavaju od obrazovanja, sporta, kulture, kreativnosti – objašnjava za Srpskainfo psiholog Aleksandar Milić.

Ističe da napredak tehnike, informatike, telefonije, interneta, raznih vidova igrica, privlači decu i omogućava im da se navikavaju da na taj način provode vreme.

– Vremenom, dobijamo psihički dekoncentrisano dete, koje počinje biti neefikasno, agresivno, koje ima narušen kontakt s roditeljima. Ova zavisnost veoma je intenzivna, a dodatno je usložnjava to što sobom povlači trošenje novca. Dalekosežne posledice ogledaju se u razaranju funkcionalnosti u profesiji, privatnom i porodičnom životu – ističe Milić.

Dodaje da je to već put izlaska iz porodice na ulicu.

– A onda se dete povezuju sa lošim grupama i druži sa onima koji su takođe na putu ka zavisnosti. Takva deca su sklona destrukciji, krađi, roditelji nekad moraju da se zadužuju, da bi vratili njihove dugove. To vodi ka uništenju porodice – upozorava Milić.

VRATIO SE NA PRAVI PUT

U slučaju dečaka iz Bijeljine, a u sveobuhvatnoj reakciji Ombudsmana za djcu RS, najpre je ostvarena saradnja sa školom, čiji je tim preduzeo mere pojačanog i kontinuiranog nadzora nad njegovim ponašanjem.

– Kada je reč o adekvatnom korištenju slobodnog vremena, dečak je pokazao interesovanje za učešće u radu seoskog lovačkog društva, što mu je hobi, a što je dovedeno u korelaciju sa školskim uspjhom i odustajanjem od aparata. Tokom narednog letnog raspusta angažovan je preko omladinske zadruge da radi lakše poslove, koji su mu omogućili zaradu da kupi patike i majci vrati novac koji je svojevoljno uzimao. Preporučeno je da nastavi da se bavi sportom, odnosno džudoom, koji je zbog kockanja napustio. Prema bratu sa smetnjama u razvoju počinje da pokazuje izuzetnu empatiju i ljubav. Dečak, koji sada ima 15 godina, završio je deveti razred sa dobrim uspehom i upisao je srednju školu – navedeno je u Posebnom izveštaju o deci i mladima i igrama na sreću.

Bonus video:

(Espreso/Blic)