MASOVNO ISELJAVANJE ČIM PROĐE PANDEMIJA? Uče nemački jezik i čekaju da se stabilizuje situacija sa koronom

Pandemija korona virusa nije zaustavila odlazak građana Srpske i BiH u inostranstvo, samo ga je usporila, a masovnije iseljavanje očekuje se čim se epidemiološka situacija stabilizuje.

Na ovo ukazuju sagovornici Srpskainfo, koji naglašavaju da je za očekivati da će, nakon što se korona stiša, u strane zemlje, pre svega Nemačku, naši ljudi pohrliti u daleko većoj meri nego što je to bilo ranijih godina. Prvi razlog je, svakako, ekonomske prirode, jer su tokom epidemije mnogima smanjene plate ili su ostali bez posla, a među onima koji su zaposleni nemali broj radi za prilično male zarade.

Zvanična statistika pokazuje da je, u septembru prošle godine, od ukupno 273.553 zaposlena u RS, skoro polovina zarađivala do 700 KM, dok su za minimalac radila 41.842 radnika. S druge strane, mesečni trošak za jednu četvoročlanu porodicu iznosi 1.945 maraka (tzv. sindikalna korpa), od čega skoro 730 KM košta samo hrana.

Plata ista, posla sve više

Medicinska sestra Violeta S. ističe da radi za nepunih 950 KM, a da je posla iz dana u dan sve više.

– Ranije nisam toliko razmišljala o odlasku, a sad sam rešena da, čim se za to ukaže prilika, odem odavde. Sestra mi je u Minhenu, pa će mi pomoći i oko posla i oko smeštaja. Tamo bih mogla da zaradim najmanje četiri svoje plate. Mnoge moje radne kolege takođe planiraju odlazak – ističe naša sagovornica.

I u agencijama koje posreduju pri zapošljavanju naših ljudi u Nemačkoj potvrđuju da je interesovanje građana za odlazak stalno prisutno.

U specijalizovanoj agenciji „VBM Agentur“ iz Minhena naglašavaju da će, po okončanju pandemije, želja građana da odu biti još izraženija, jer će ova kriza ostaviti velike posledice na prostoru Zapadnog Balkana.

– Privreda će se znatno teže oporavljati, a prostor za zapošljavanje u javnom sektoru će se značajno sužavati. Dakle, jedini izlaz naši građani će videti upravo u odlasku u Nemačku. I u budućem periodu najveća potražnja biće za medicinskim osobljem, te građevinarima – tvrdi za Srpskainfo Vlastimir Vidić iz „VBM Agentur“.

Da sve više naših ljudi želi da ode u inostranstvo potvrđuju i u školama za učenje stranih jezika, u kojima naglašavaju da, uprkos trenutnoj situaciji, za učenje nemačkog nije smanjen interes.

– Interesovanje za učenje ovog jezika i dalje je veliko. Posebno se povećao broj polaznika koji onlajn uče nemački – rekli su u specijalizovanom centru za učenje stranih jezika u Banjaluci.

Naglašavaju da mnogi koji pohađaju kurs nemačkog čekaju da se situacija smiri i da nakon toga odu u inostranstvo.

– Zainteresovanost za nemački jezik je posebno velika zbog toga što su mnogi ljudi ostali bez posla ili su im prihodi smanjeni. Radi svojih porodica, odnosno većih prihoda i boljih uslova života, žele da odu odavde – naglašavaju u ovom centru.

Kad škola nije bitna

U Strukovnom sindikatu medicinskih sestara i tehničara RS potvrdili su da veliki broj njihovih članova intenzivno uči nemački.

– Kad se stanje stabilizuje i granice otvore, žele da su spremni. Plašim se da će ove godine eruptirati odlazak ljudi, jer su plate male, uslovi rada teški, a sistemskih rešenja problema nema. Primera radi, plata medicinske sestre kod nas je od 780 do 950 KM, a posla preko glave. Za male pare smo izloženi velikom fizičkom i psihičkom pritisku, pa ne čudi što ljudi žele da odu – kaže za Srpskainfo predsednik ovog sindikata Mirko Šerbedžija.

Ni u realnom sektoru situacija nije puno bolja, gde je posla preko glave, a prosečna plata tek 750 KM.

– Uskoro će opet uslediti euforija za odlaskom, a razlozi su male plate, nezadovoljavajući uslovi rada, nestabilna politička situacija. Nažalost, posla nema bez stranačkog angažmana, a škola nije bitna – ističe za Srpskainfo potpredsednik Saveza sindikata RS za privredu Tane Peulić.

Dodaje da, kad je reč o kvalifikovanim radnicima, u inostranstvo najviše idu varioci, bravari, tokari…

– Mnoga preduzeća poboljšavaju uslove rada da bi zadržala stručnu radnu snagu, ali, generalno, u tome ne mogu da pariraju stranim poslodavcima. Kad mladi vide da njihove kolege rade za četiri puta veću platu i bolje uslove rada, ne treba im puno da i oni pođu da pakuju kofere – kaže Peulić.

Migracioni gubici

Demograf Stevo Pašalić podseća da je RS 1991. godine imala 1.558.387, a 2019. godine 1.060.964 stanovnika.

– Od 2002. do 2019, izgubili smo 67.000 stanovnika po osnovu negativnog prirodnog priraštaja, ali su migracioni gubici najopasniji, zbog čega me najviše plaši i dalje intenzivno iseljavanje. A zapadne zemlje, da bi sačuvale svoju ekonomiju, vape za radnom snagom. Nemačka je do pojave kovid-19 tražila oko 1,2 miliona radnika, a prognoze su da će joj, kada dođe do smirivanja pandemije, biti potrebno najmanje dva miliona radnika – upozorava za Srpskainfo Pašalić.

I u Direkciji za ekonomsko planiranje BiH stava su da je kod nas i dalje sve popularniji trend zapošljavanja u inostranstvu.

– Od 2013. do kraja 2018. u Sloveniji je zaposleno 35.999 osoba, a oko 70 odsto njih starosti je od 30 do 45 godina. U ovom periodu u Nemačkoj su, preko Agencije za rad i zapošljavanje BiH, zaposlena 4.552 medicinska radnika, od čega je 60 odsto u dobi od 20 do 30 godina – stoji u Izveštaju o socijalnoj uključenosti za 2019.

U 2019. u Nemačkoj su zaposlene 683, a u Sloveniji 14.581 osoba.

(Espreso/Blic.rs)