ON ĆE BITI ALFA I OMEGA U BOSNI: Nemci kandidovali Šmita za visokog predstavnika

Nemačka je zvanično kandidovala Kristijana Šmita iz Hrišćansko-socijalne unije (CSU) za novog visokog predstavnika u Bosni i Hercegovini, čime, kako navodi, želi da vrati BiH na medjunarodnu političku agendu.

"Kandidaturom Kristijana Šmita za novog visokog predstavnika u BiH (OHR), Nemačka preuzima inicijativu kojom tu zemlju vraća na medjunarodnu političku agendu", saopštilo je Ministarstvo spoljnih poslova u Berlinu, a prenosi danas Dojče Vele.

Dodaje se da nemačka savezna vlada ima "veliki interes za razvoj Bosne i Hercegovine i podržava perspektivu učlanjenja te države u Evropsku uniju".

Poslanik nemačkog Bundestaga Kristijan Šmit se početkom 90-tih godina prošlog veka bavio se zemljama Zapadnog Balkana, a posebno ratom u BiH, kao predstavnik bavarske CSU za spoljnopolitička pitanja, ali i od 2002. do 2005. godine kao predstavnik CDU/CSU za pitanja odbrambene politike.

Tokom obavljanja funkcije parlamentarnog državnog sekretara u Ministarstvu odbrane od 2005. do 2013. godine, u njegove najvažnije zadatke spadali su mandati Bundesvera u okviru Kfora i Euforove misije Altea. U prošlosti je u ime nemačke vlade više puta posredovao u teškim situacijama u regionu.

"Nemačka vlada je uverena da bi lider poput Kristijana Šmita bio veliki dobitak za rad medjunarodne zajednice u Bosni i Hercegovini. Dosadašnji visoki predstavnik, ambasador Valentin Incko (Austrija), koji je na toj funkciji od 2009. godine, slaže se i pozdravlja smenu na čelu OHR", navodi se u saopštenju.

U saopštenju nemačka vlada zahvaljuje Incku na njegovom "dugom i neumornom angažmanu u BiH" i dodaje da će on moći da računa na nemačku podršku do kraja mandata kao visokog predstavnika.

Vlada takodje navodi da se kandidatura Kristijana Šmita odvija u koordinaciji s medjunarodnim partnerima i članovima Upravnog odbora Saveta za sprovodjenje mira (PIC), koji odlučuje o imenovanju visokog predstavnika.

Ministarstvo spoljnih poslova u Berlinu takodje ocenjuje da se, bez obzira na sav napredak postignut od 1995. godine, Bosna i Hercegovina suočava s velikim izazovima.

"Zemlja je ostala podeljena. Etnička pripadnost i dalje dominira većim delom javnog života i odredjuje funkcionisanje države. Pozivi na pomirenje suviše često ostaju prazne reči, a nacionalistička retorika predstavlja teret za atmosferu u društvu. Ekonomske i političke reforme, poput jačanja vladavine zakona i slobode medija, napreduju presporo", ocenilo je nemačko Ministarstvo spoljnih poslova.

(Espreso.co.rs/Beta)