DA SU URADILI JEDNU STVAR, SADA BI BILI ŽIVI: Doktori progovorili o tinejdžerima stradalim u Bosni!

Koliko je ugljen monoksid "đavolji gas" najbolje pokazuje slučaj iz sela Tribistovo, blizu Posušja gde je u jednoj noći od posledica trovanja ugljenim monoksidom, na pragu života, preminulo osmoro mladih ljudi.

Umrli su, ne dočekavši Novu godinu, koja je za njih i njihove porodice trebala biti bolja, od one za sve nas grozne 2020. godine. Nažalost, nisu je dočekali, a krivac je "đavoljigas" ugljen monoksid.

Je li ih se moglo spasiti, jesu li mogli preživeti i šta je trebalo s medicinske strane učinit u slučaju da je neko na vreme "banuo" na vrata kuće u kojoj se slavio doček Nove godine?

Na ta pitanja odgovorio je prof. dr. sc. Nenad Karanović, poznati splitski anesteziolog, bivši upravnik Klinike za anesteziologiju, reanimatologiju i intenzivno lečenje KBC-a Split.

"Da je neko 'naletio' u prvim trenucima, kada je gas počeo trovati te mlade ljude i da ih je izneo napolje, na čist vazduh životi su im mogli biti spašeni. Ma, da je samo neko otvorio prozore, da se provetri prostorija u kojoj su boravili, cela ova tragična priča ne bi bila ovakva. Mediji pišu da je prozor bio otvoren, ali zasigurno ne dovoljno da u tu kontaminiranu prostoriju uđe potrebna količina vazduha koja bi 'očistila' ugljen monoksid", kaže dr. Karanović za Slobodnu Dalmaciju.

Smrt je kod mladih ljudi nastupila zbog nedostatka kiseonika u krvi.

"Umesto kiseonika u krvi, krv je 'zaposeo' uglljen monoksid i zbog toga je i mozak ostao bez kiseonika, a usled toga nastupila je smrt. Teško je reći koliko je trebalo vremena da bi došlo do smrtnog ishoda. To je individualno pitanje, a zavisi o zdravstvenom stanju osobe, godinama, kondiciji... Ne nastupa smrt kod svih u isto vreme. Kod starije i bolesnije osobe, smrt će zbog trovanja ugljen monoksidom nastupiti pre", kaže dr. Karanović.

Ugljen monoksid je vrlo podmukao gas: "Kada se na selu loži vatra uz pomoć ugljena, takve je prostorije uvek potrebno vetriti, da uvek bude cirkulacija čistog vazduha."

Smrt kod ovakvih slučajeva trovanja nastupa u roku od nekoliko minuta.

"Već smo spomenuli nekoliko činilaca o čemu to zavisi. Nastupanje vremena smrti svakako zavisi i od količiei ugljen monoksida koji je 'pušten' u prostoriju, o tome kolika je to prostorija... Naime, ukoliko neka prostorija ima 200 kubika vazduha, u njoj se teže otrovati nego u prostoriji koja ima, recimo samo 100 kubika, odnosno koja je manja. 'Prokletstvo' ugljen monoksida je u činjenici da je on gas bez mirisa, ukusa i da je nevidljiv. No, ukoliko je ugljen monoksid 'potekao' iz generatora, ta mladost je trebala osetiti smrad benzina, odnosno izduvnih gasova, ukoliko je generator radio na pogon benzina. Očigledno ga nisu osetili ili mu nisu pridavali važnost", kazuje dr. Karanović.

U ovom slučaju vreme provedeno u kući bilo je pogubno.

"Da je neko ušao u tu kuću, kada su oni tek počeli 'tonuti u san', jer se od ugljen monoksida 'utone u san' i da ih je sve izneo napolje na svež vazduh ili da je samo otvorio prozore i napravio "promaju" ta bi deca danas, vrlo verovatno bila živa, kaže dr. Karanović.

Pomoć im je mogla biti pružena, uz pretpostavku da ih je neko omamljene, ali još žive odvezao i u barokomoru. "Da, ali u tu su barokomoru morali biti prevezeni najdalje 45 minuta od trenutka pronalaska, ukoliko bi bili živi. Naravno, pre odlaska u barokomoru, morala bi im se pružiti prva pomoć, oživljavanje, davanje vazduha, ukoliko je to potrebno", kaže dr. Karanović.

Porodice preminule mladosti nemaju nikakvu utehu i teško je pronaći i jednu reč koja bi olakšala njihovu bol. Ne dao Bog nikome više nešto slično da se dogodi: "Jedina uteha, u ovom groznom, jezivom događaju, koji je nažalost obeležio sve te porodice, njihove živote i ceo taj kraj, može biti u činjenici da deca nisu patila. Nisu imali bolnu smrt. Umrli su i nesvesni onoga što se oko njih događa. Osetili su umor, jednostavno utonuli u san i nakon toga se ugušili", rekao je prof. dr. sc. Nenad Karanović.

Koliko bi im pomogla barokomora govori od dr. Gojko Gošović, poznati lekar hiperbarične medicine iz Splita.

"Da su u trenutku pronalaska bili živi, moglo im se pomoći u barokomori, naravno uz pretpostavku da su u nju dovedeni na vreme. Pre toga bi trebalo obaviti reanimaciju, transport sa kiseonikom iz tog mesta u Hercegovini, do barokomore, uz pretpostavku da kod njih nisu nastale maligne aritmije srca. Kod ovakvih trovanja, ukoliko osoba preživi, znaju ostati neurološke posledice. Stravičan slučaj, koji se mogao sprečiti da su, kojim sučajem bili otvoreni prozori", zaključio je dr. Gojko Gošović.

Bonus video:

(Espreso.co.rs/Radio sarajevo)