KO JE BIO JOZO BOGDAN, KRALJ ALUMINIJUMA I 1 OD NAJBOGATIJIH LJUDI NA BALKANU? Završio je bizarno, ubila ga osa

Joza Bogdana nazivali su hercegovačkim "kraljem aluminijuma", ali oni koji su ga poznavali ispričali su da je Bogdan bio najpre dobroćudan čovek s obe noge na zemlji, a mnogi ga pamte kao velikog radnika i vizionara.

“Ne znam kakav bih drugačiji mogao biti i zašto bi me sve to trebalo promeniti. Imam jedan krug ljudi s kojima se mogu opustiti, a to su uglavnom moji stari prijatelji. Uvek ponavljam kako sam danas sretan u odnosu na ono kad se setim kakvi su teški bili detinjstvo i mladost, i moji, ali i većine onih koji su odrastali u to vreme. Bio je to drugačiji i težak život. Mislim da većina ljudi danas treba biti sretna ili barem zadovoljna životom. Oni koji nisu živeli od duvana ne znaju kakav je to život, malo koji posao danas se može meriti s tim. Svi mi danas malo radimo u odnosu na to kako sada živimo”, ovim je rečima 2018. godine u intervjuu za Večernji list portretisao sebe Jozo Bogdan koji je preminuo usled anafilaktičkog šoka posle uboda ose.

“Racionalan i pragmatičan, a opet emotivan i human. Uvek nasmiješen”, opisuju ga prijatelji. Tako je bilo i u nedelju u restoranu Borak u Širokom Bregu, a onda se dogodila drama. U jednom trenutku odmahnuo je rukom nakon što ga je ubola pčela. Nedugo nakon toga pao je na pod i završio u komi iz koje se više nije budio. Hitna je brzo stigla. Jedna mlada lekarka ga je reanimirala. Odmah je prebačen u Univerzitetsku kliničku bolnicu u Mostaru gde je održavan u životu.

Nakon što se Bogdanovo zdravstveno stanje u ponedeljak nije bitnije popravljalo, u utorak je odlučeno da bude prebačen u KBC Zagreb. O tom humanitarnom helikopterskom prevozu sa stadiona Zrinjskog pregovarali su zagrebački gradonačelnik Milan Bandić, predsednik HDZ-a BiH Dragan Čović, generalni menadžer Zagrebačke banke Dalibor Ćubela.

U Zagrebu je operisan budući da je imao i krvarenje. Oko podneva je izgubio poslednju bitku. Preminuo je u 66. godini.

Nemačke radne navike i hercegovačka duša

A život ga nije mazio. Rođen je u Dužicama kod Širokog Brijega u Hercegovini koja je nakon Drugog svetskog rata u Jugoslaviji bila pod posebnim režimom, zbog čega je veliki broj ljudi odlazio u Nemačku. Takva je bila i njegova sudbina. Sa samo 14 godina zbog siromaštva se odselio u Nemačku.

U Nemačkoj je kopao temelje ručnim alatima, vadio eksere… Nemačku je voleo zato što je uređena država koja ga je naučila da radi.

“Nemačka je meni najdraža zemlja posle Hrvatske”, ispričao je u intervjuu za Globus 2013. godine.

Tamo je radio na baušteli gde je štedeo i zaradio svoj prvi kamion od 100 hiljada maraka. Vratio se u Hercegovinu i nastavio da razvija biznis.

Prema pisanju Jutarnjeg lista, prvi ozbiljni kapital Bogdan je stekao na poslovima gradnje u Crnoj Gori nakon velikog potresa 1979. godine. Novcem zarađenim od rada u Nemačkoj i pozajmicom od 50.000 nemačkih maraka od svojih stričeva kupio je kamion i bavio se prevozom građevinskog materijala. Nekoliko godina kasnije već je zaradio dovoljno da kupi cisternu za prievoz. Zatim je sa zetom u rodnom selu pokrenuo proizvodnju metalnih opruga na polovnim mašinama koje je dovukao iz Nemačke. A onda je ušao u biznis s aluminijumom, uvozeći aluminijumske profile iz Italije i Španije.

Propalu kompaniju FEAL, koja je za vreme rata bila vojno središte, privatizovao je 2000. godine. Jedino što je tada mogao da uradi s kompanijom je da plati da se počiste pogoni. U samo deset godina investiranjem u nove pogone, ali najpre mlade inženjere uspeo je kompaniju da razvije u regionalnog lidera.

Zbog toga je dobio i Večernjakov pečat za privrednika godine. Otišao je u penziju, ali i dalje je zadržao radni režim koji je naučio na baušteli. Uvek u planovima, novim poslovima, ali čvrsto na zemlji. Pomagao je mnogima. Zbog bolesti, zbog obrazovanja dece, zbog siromaštva. Nije dopuštao da se za to zna.

“Tvrdi se da je u ovoj krizi koronavirusa nabavio najmanje 20 respiratora, no to niko iz FEAL-a nije službeno objavio niti htio da potvrdi”, navodi Večernji list.

Direktor Ante Musa doslovno je od samog početka uz ovu kompaniju, a Jozu Bogdana je doživljavao kao drugog oca.

“Jozo je doslovno bio moj drugi otac. I ne samo meni. On se tako odnosio prema brojnima. Ponosan i prkosan, pošten i marljiv. Uporan i radišan. Iz njegovog bogatog životnog iskustva moglo se puno naučiti. Ne samo o tome kako se dogovaraju poslovi i gradi firma koja je doslovno nastala iz pepela. Zahvaljujući njegovom elanu i viziji FEAL je izrastao u lidera aluminijumske industrije. Danas je to kompanija za čije se ima zna u celoj Evropi i šire. Uvek je s ponosom govorio o ljudima jer je njih smatrao najvećom vrednošću. Njegov odlazak veliki je šok za FEAL i za mene lično. Ali sasvim sam siguran da nam iz visina poručuje da ne klonemo. Da nastavimo da gradimo FEAL i oplemenjujemo društvo. Uvek će biti tu s nama jer čovek umire samo kada prestane sećanje na njega. A sećanje na njega ostaje s nama večno”, rekao je Musa.

Uspešno poslovanje FEAL-a

FEAL Grupa je gradila od Kazahstana do Velike Britanije. U hrvatskoj javnosti njegovo prijateljstvo s Milanom Bandićem je “rasvetljeno” kada je svojom nekretninom garantovao za puštanje zagrebačkog gradonačelnika na slobodu.

Oni su susedi iz dva hercegovačka sela Pogane Vlake i Dužica i prijatelji od malena. Za Bandića je Bogdan umeo da kaže da se “s Milanom razilazio samo kada je on bio u Komunističkoj partiji”. Ali, kada mu je trebalo pomoći, stao je uz njega.

Sam Bandić bio je u šoku zbog njegove smrti.

“Duboko me pogodila vest o odlasku pre svega velikoga čoveka, dobrotvora, humanitarca, mog životnog prijatelja Joze Bogdana. Bog bira samo najbolje, a naš Jozo je sigurno jedan od njih. Osim po dobroti, Jozo će ostati upamćen i kao jedan od najvećih i najboljih privrednika iz naše regije. Osigurao je egzistenciju i sigurnost stotinama naših porodica i zasigurno nikada neće biti zaboravljen. S ponosom ćemo čuvati uspomene na tebe! Kako se ono kaže, ima neka moć u dobrim ljudima, oni su jaki i posle smrti. Događa se da i dalje žive, po svojim delima i rečima, a najviše po dobroti srca. Doviđenja, dragi prijatelju!”, rekao je zagrebački gradonačelnik.

Bonus video:

(Espreso.co.rs / Večernji.ba)