neviđen apsurd
REPUBLIKA SRPSKA JE TREBALO DA ISPLATI 32 MILIONA EVRA ZA PORUŠENE DŽAMIJE U BANJALUCI: Slučaj je završen BIZARNO
Dragan Spasojević, zamenik pravobranioca RS-a, smatrao je nakon prvostepene presude da je tužba IZ u BiH zastarela, jer je podnesena sedam godina nakon rušenja džamija
Na današnji dan 2009. godine na osnovu odluke Osnovnog suda u Banjaluci Islamska zajednica u Bosni dobila je oko 32 miliona evra od Republike Srpske i grada Banjaluke, na ime odštete za rušenje 16 džamija na području Banjaluke tokom ratnih sukoba od 1992. do 1995.
Međutim, tri godine kasnije Vrhovni sud Republike Srpske potvrdio je presudu Okružnog suda u Banjoj Luci prema kojoj RS ne treba da plati odštetu od 128 miliona konvertabilnih maraka Islamskoj zajednici u Bosni i Hercegovini zbog 16 srušenih džamija tokom 1993. godine u Banjaluci.
Prema ovoj presudi, IZ u BiH je dužna na ime sudskih troškova u republički budžet uplatiti 48.375 KM, rečeno je tada Srni u Pravobranilaštvu RS-a.
"Na osnovu ove presude Vrhovnog suda RS-a, kao krajnje instance, obaveza isplate odštete RS-a i grada Banja Luka više ne postoji", rekli su u Pravobranilaštvu RS-a.
"Radilo se o sporu ukupne vrednosti 128 miliona KM, od kojih je 64,7 miliona KM bila glavnica i kamata koja je dostigla iznos glavnice. Nakon ove prvostepene presude, mi smo uložili žalbu i Okružni sud u Banjaluci poništio je ovu presudu i presudio u našu korist, a Vrhovni sud RS-a potvrdio je ovu presudu", izjavio je glavni pravobranilac RS-a Slobodan Radulj za banjalučke Nezavisne novine.
Prvostepenom presudom Osnovnog suda u Banjalucii u februaru 2009. godine IZ u BiH je dobila spor protiv Pravobranilaštva RS-a u slučaju koji se odnosio na rušenje 16 banjalučkih džamija.
Tokom prvostepenog sudskog postupka IZ u BiH je tvrdila da su RS i Banjaluka odgovorne za rušenje džamija, jer su porušene za vreme trajanja policijskog časa.
Sunita Šukalo, sudija Osnovnog suda u Banjaluci, nakon suđenja pred ovim sudom, presudila je u korist IZ u BiH.
Pravobranilaštvo RS-a uložilo je žalbu i Okružni sud u Banjaluci poništio je ovu presudu i presudio u korist Pravobranilaštva RS-a, a Vrhovni sud RS-a je potvrdio presudu.
Dragan Spasojević, zamenik pravobranioca RS-a, smatrao je nakon prvostepene presude da je tužba IZ u BiH zastarela, jer je podnesena sedam godina nakon rušenja džamija.
Tokom prvostepenog postupka Pravobranilaštvo RS je, između ostalog, istaklo i kako je veštak IZ u BiH, na čijoj proceni je sudija Sunita Šukalo bazirala ukupan iznos presude, bio u sukobu interesa.
"Mi smo stava da je šteta trebalo biti i veća, jer je džamija Ferhadija vredila mnogo više od 30 miliona KM, koliko je iznosila procena ovog veštaka", žalili su se zastupnici IZ u BiH nakon dobijene presude.
Predsednik Helsinškog komiteta za ljudska prava u Republici Srpskoj Branko Todorović je 2012. godine rekao da je česta praksa u BiH da institucije na sve formalne načine pokušavaju izbeći odgovornost, posebno kada je reč o obeštećenjima za ratna razaranja.
- Evo ovi danas su imali priliku da čuju kako Republika Srpska od ’92.godine postoji, što bi rekli formalno pravno, e onda nas zapravo u tom kontekstu interesuje kako onda institucije RS nisu uvek spremne da preuzmu odgovornost za ono što se dešavalo ružno i tragično u tom vremenu, između ostalog za rušenje verskih objekata širom RS, sa aspekta ljudskih prava i pravde sigurno da u tom kontekstu postoji konkretna odgovornost i grada Banjaluke i RS - kazao je tada Todorović. Na području Bosne i Hercegovine tokom proteklog rata uništeno je i oštećeno oko 3.300 verskih objekata. Podaci Islamske zajednice u BiH govore da je od oko 1.140 džamija, uništeno više od 600. Među njima je i Ferhat-pašina u Banjaluci, izgrađena 1579.godine, koja je kao spomenik kulture nulte kategorije bila pod zaštitom UNESCO-a.
Ferhadija - simbol grada
Ferhat-pašina džamija, poznatija kao Ferhadija, središnji je objekat u Banjaluci i jedno od najvećih dostignuća islamske arhitekture 16. veka u Bosni i Hercegovini. Džamija je izgrađena 1579. u klasičnom otomanskom stilu. Njen neimar je nepoznat, ali je poznato da je bio učenik Mimara Sinana. Izgradnju džamije je finansirao Ferhat-paša Sokolović. U kompleksu Ferhadije su se takođe nalazila i 3 turbeta: Ferhat-paše, njegove unuke Safikadune i njegovih barjaktara, železna i kamena ograda s česmom u uglu, šadrvan i staro mezarje u vrtu. Kasnije je kompleks dopunjen sa sahat-kulom izgrađenom nedaleko od Ferhadije. Džamija je izvorno bila 18m široka, 14m dugačka, a vrh kupole je bio 18m visok. Munara je bila 43m visoka. Ferhadija je uvrštena u kulturnu baštinu Bosne i Hercegovine 1950., a kasnije je bila uvrštena na listu spomenika svetske baštine pri UNESCO-u.
Generalni sekretar Rijaseta Islamske zajednice u BiH Muhamed Salkić rekao je da, kada je reč o 16 porušenih banjalučkih džamija, teško je govoriti o materijalnoj šteti. Reč je o spomenicima kulture koji imaju neprocenjivu istorijsku vrednost. "Napravljena je jedna ogromna šteta, ne samo muslimanima, nego i Banjaluci kao gradu koja baštini zajednički život ili suživot i Banjaluka naprosto u vreme porušenih džamija više nije bila Banjaluka", kazao je Salkić. Salkić je takođe rekao da nema većih problema kada je reč o slobodi verskog života u Banjaluci, što se ne može reći u slučaju obnove i finansiranja porušenih verskih objekata: "Bilo je za očekivati da će Vlada RS, priznajući jedan takav čin koji je necivilizacijski, nekorektan, neljudski i koji na kraju krajeva predstavlja i ratni zločin, da će na neki način kompenzovati ili učestvovati u obnovi tih objekata, međutim tu su vlasti i Banjaluke i Vlada RS potpuno zakazale.’’
Neka vrsta epiloga stigla je sedam godina nakon okončanja sudskog spora.
Naime, u Banjaluci je 7. maja 2016. održana svečana ceremonija otvaranja obnovljene Ferhat-pašine džamije, bogomolje iz 1579. godine čiju je izgradnju finansirao Ferhat-paša Sokolović (bosanski sandžak beg), a koja je uništena tokom rata u Bosni i Hercegovini, 7. maja 1993. godine.
Ceremonija – kojoj je prisustvovalo više hiljada građana, te predstavnici političkog i verskog života u Bosni i Hercegovini, kao i inostrane delegacije – protekla je mirno i bez incidenata.
Svečanu traku su presekli tadašnji turski premijer u ostavci, Ahmet Davutoglu i predsedavajući Predsedništva Bosne i Hercegovine Bakir Izetbegović.
Turska je najviše pomogla u obnovi ove džamije, koja je u narodu poznatija pod nazivom Ferhadija.
Davutoglu je podsetio da je Turska bila tu kada je trebalo obnoviti Stari most u Mostaru, Ferhat-pašinu džamiju u Banjaluci i obećao da će biti tu i kada se radi o obnovi Aladža džamije u Foči.
NE PROPUSTITE
Bonus video:
(Espreso.co.rs)
Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!
