BALKANSKI GRAD KOJI UMIRE: Ipak, odbija da se preda
Tuzla, Foto: Youtube printscreen / Jasmin Korjac

lepi bosanski grad

BALKANSKI GRAD KOJI UMIRE: Ipak, odbija da se preda

Velika zarada i ljudska pohlepa doveli su do toga da je grad bukvalno počeo da tone

Objavljeno:

Koja vam je prva asocijacija kad se spomene grad Tuzla?

Većini će to biti kamena so iz kartonske kutije. Nekima FK Sloboda. Poznavateljima opskurnijih delova rata u BiH biće to ratni Radio Sajgon i izveštavanje babe Stane s tuzlanskog aerodroma.

Praktički nikoga Tuzla neće asocirati na turizam. A to je što Tuzla želi postati. Ali i postaje.

Stotine hiljada posetitelja svake godine sjati se na tuzlansku rivijeru, tri veštačka jezera ispunjena slanom vodom, a posebna atrakcija su kaskade - povezani sistem slapova.

Hiljadama godina ljudi tamo vade so, bilo da je reč o Turcima, Austro-Ugarskoj ili starim neolitskim kulturama. Položena u nekadašnjoj laguni Panonskog mora, debeli sloj soli označio je Tuzlu kao idealnu lokaciju za jednostavnu eksploataciju sirovine koja je nekad bila skuplja i od zlata. Nekad davno so se iskapala, ali dolaskom Austro-Ugarske to se malo promenilo.

Slani bunari postali su preferirani način vađenja soli. Jednostavno bi iskopali duboku rupu, upumpali vodu, malo pričekali da se so rastopi u vodi te je ispumpali. Slanu vodu bi brojni radnici izlivali u keramičke posude, gde bi voda isparavala i tako bi ostajala čista so.

Jednostavan proces, velika zarada i ljudska pohlepa doveli su do toga da je grad bukvalno počeo da tone. Izvlačenje hiljada tona soli ispod temelja zgrada dovelo je do toga da su neki delovi grada potonuli i po 17 metara.

Edin Jahić, šef turističke zajednice, pokazujući centar grada, opisuje kako je jedna ulica doslovno preko noći potonula za više od metra. Stare zgrade, slavni hoteli nastali u 19. veku, pa čak i džamije stare više stotina godina tonule su u zemlju, zidovi su pucali i mnoge građevine. Tuzlaci su morali da ruše.

Kad bi jednu zgradu srušili, na njenom mestu bi nastala neka druga. Na mestu nekadašnje gradske većnice je sad golemi trg, hvale se Tuzlaci da je najveći u Bosni i Hercegovini. A to je samo jedna borba ovoga grada.

Kako revitalizovati industrijski grad na samrti, gde svaka jača kiša znači blokadu glavne ulice, gde su redukcije vode normalna pojava? Močvara na pet minuta hoda od samog centra grada pretvorena je u veštačka jezera i donosi odlične rezultate u turizmu.

Kad je portal Express gradonačelnika Jasmina Imamovića, motora čitavog projekta Tuzle kao grada turizma, pitao otkud ideja za gradnju veštačkog jezera, opušteno je rekao kako ideja nije kruška pa da sama padne.

- Kad sam prvi put izabran, nisam mogao spavati zbog te močvare. Kad bi pala kiša, magistralu smo morali zatvarati. To znači aktiviranje policije, aktiviranje vatrogasaca, a sve zato što bi oborinske vode izbijale na površinu i paralizovale grad. Kad sam rekao da ćemo napraviti akumulacijsko jezero na mestu divljeg odlagališta otpada, svi su me bledo gledali. Prvo jezero je nastalo uz trošak od oko pet miliona eura, u šta je uključen sistem za filtraciju vode, ali i sav građevinski materijal. Sad ih imamo tri i planiramo graditi još. Tuzla je sad grad slanih laguna - rekao je Jasmin.

Sve se to događa u političkom okruženju koje je praktički nezamislivo bilo gde u Evropi. Rascepkana vlast znači da se niko ni oko čega ne može dogovoriti. Grad, kanton, entitet, država. Svako ima svoja ovlašćenja, svako ima svoje proračune i jako često ima preklapanja između odgovornosti.

Zakonska regulativa u susednoj državi je kompleksna ili čak i nepostojeća u određenim delovima. Teško je proceniti šta je gore od toga. Nepovjerenje između entiteta i dalje postoji. Ali kad vidite da je najveća bogomolja u Tuzli pravoslavni hram, kad na Kaleidoskop festivalu nastupaju Hladno pivo, Elemental, Bombaj štampa Branka Đurića Đure ili Elemental i Ničim izazvan, malo se vrati nada u bolje sutra cele Bosne i Hercegovine.

Prošlost jest krvava i o tome postoje spomenici. I trogodišnjem Sandri Kalesiću i 17-godišnjoj Lejli Bučuk. Tek nekoliko metara od groblja 71 žrtve masakra na Kapiji nalazi se i švedska kuća za slobodne umetnike. Tamo mlada Melisa sprema svoj nastup na Red Bulovom breakdance takmičenju, a usput vodi radionice plesa. I ona, kao i njin grad, bori se za lepšu budućnost.

BONUS VIDEO:

(Espreso.co.rs/Express.hr)


Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!
counterImg

Espreso.co.rs


Mondo inc.