NEPOZNATA DEVOJKA JE UŠLA U SEOSKU PRODAVNICU: Nakon onog što je uradila - region se divi ovoj neznanki!

Mala, obična prodavnica u mahali ili selu, u savremeno doba globalizacije, suprotno svim ekonomskim logikama, opstaje. Verovatno je Balkan po tome izuzetak. Jedan od razloga što ne gubi interes mušterija jeste čuvena "sveska u koju upisuje veresiju" kupaca finansijski nemoćnih da odmah plate, uglavnom osnovne životne potrepštine. Vlasnici tih i takvih prodavnica imaju posebnu definiciju za svoj način rada.

"Mi smo oni koji održavaju socijalni mir u zemlji. Kupci koji nemaju novca u datom trenutku ne mogu otići u velike tržne centre. Dođu nama i pitaju da li mogu da uzmu robu u vrednosti 100 KM. Odobrimo im, kupe i ubrzo izmire dug. Sledeći put pitaju za 150 KM. Damo im i tako se to vuče", kaže Almir Garagić, čija je supruga vlasnica male trgovine u Arnautovićima pored Visokog. Upravo u tu radnju četvrtak je došla jedna devojka sa specifičnim zahtevom upućenim radnici Selmi Kovač, koja se zatekla u smeni.

Odlazi stranac i toliko dobra iza sebe ostavlja

"Taj 15. jun za mene je najsrećniji ili najtužniji dan. Lepi mubarek mesec ramazan, mesec darivanja. U 16:30 u radnji mirišu topli somuni i daju posebnu čar. Gledala sam na parking kako dolazi auto i izlazi osoba koju nikada nisam videla ni čula. Ulazi u radnju i, ne predstavljajući se, pita za vlasnike. Blago, tihim glasom, pita me da li dajemo robu na veresiju, imamo li dužnika i čuvenu svesku. Na moje začuđeno 'da' odgovara kako bi želela da je očisti do momenta njenog ulaska u radnju, kako bi svi dugovi bili regulisani. Kod mene šok i neverica. Pitam se da li su to oni dobri ljudi za koje smo čuli da postoje, ali se ne sreću. Svi su mi osećaji bili pomešani, a sveska rešena!

Odlazi stranac, a toliko dobroga ostavlja iza sebe. Želim joj svako dobro, a u isti momenat razmišljam kako reći mušterijama da nema duga i kakvu će to reakciju izazvati. Kako sam nekome govorila da više nema duga, tako su me gledali u neverici. Bilo je suza i zagrljaja od kojih mi se srce cepalo. Neka ovo bude ogledalo da uvek treba deliti i činiti dobro. Neka Uzvišeni nagradi osobu ili osobe najvećom nagradom na oba sveta", kaže Selma, dodavši kako se nada da će veresija-sveske konačno nestati.

Njenu priču potvrđuje vlasnica radnje i iznosi svoj pogled na nesvakidašnji događaj:

"Kada mi je devojka to rekla, iskreno, nisam mogla da verujem. Uzela sam dve sveske, izašli smo ispred radnje i počeli da sabiramo. Došli smo do cifre od 4.400 KM. Sve je platila do poslednje marke. Meni su suze potekle. Ne mogu reći da mi nije do novca. Odmah sam u sebi pomislila: 'Bože, čime sam zaslužila da mi se to desi?' Nije to mala stvar, prekrižila sam više od stotinu dužnika. Devojka koja je platila njihove dugove uslikala je svesku, pozdravila se i otišla. I kažem: da im dragi Allah da sve što se poželeti može! Zdravlje, pa sve ostalo. Zar još uvek postoje takvi ljudi? Ne mogu rečima objasniti kako su mene obradovali, a onda mogu misliti kako su obradovali toliki narod", priča i danas iznenađena Habiba Garagić, vlasnica radnje koja posluje od 2007. godine, a prenosi Aljazeera.net.

Kaže kako su kupci izmirivali svoja dugovanja, ali da ih uvek iznova naprave. U radnju u tom trenutku ulazi Omer Babić, komšija i redovni kupac. Sluša o čemu razgovaramo i nudi svoje razmišljanje: "Svaka mu čast! Ko god da je. Neka mu Bog da još toliko! Ja nisam bio dužan i upisan u svesku, ali mi je drago zbog naroda."

Sad se lakše diše

Slična situacija bila je i u selu Uvorićima. Vlasnica tamošnje prodavnice Mirzeta Trako opisuje jedan ramazanski dan koji će ipak imati svoju specifičnost.

"Do mene je došla radnica rekavši kako je u radnju ušla djevojka i pitala dajemo li robu na veresiju i upisujemo li u svesku. Potvrdno sam odgovorila, misleći da ona traži da uzme nešto robe. Od mene je tražila da vidi svesku i da saberemo cifre. Nisam znala kako da se postavim. Ko je ona i šta hoće? Nije mi se ni predstavila. Počela sam da sabiram i kada smo došli do 2.010 maraka, stala sam i rekla da je to to. Nisam dala da nepoznata osoba vidi imena iz sveske, zbog komšiluka. Izvadila je pare i otišla. Ja sam ostala sva izgubljena, u šoku. I sada sam", poručujući da niko od bivših dužnika do momenta našeg dolaska nije upoznat da je obrisan iz sveske. Mi smo imali više sreće u komšiluku. Sreli smo sredovečnog muškarca koji stidljivo govori o jučerašnjem aktu dobročinstva. Ne želeći da se spominje njegovo ime, kaže kako "sada lakše diše i kako će zapamtiti ovaj ramazan", dižući ruke u znak zahvale Uzvišenome i anonimnom donatoru.

Kontaktirali smo još desetak radnji na teritoriji visočke opštine i dobili slične odgovore.

Neke od radnji već su na izloge istakle poruku onima iz "svesaka" da je njihov dug izmiren. Sada, kažu, čekaju reakcije, a ne sumnjaju da će se tek nagledati srećnih lica.

Takođe kažu da je devojka išla od radnje do radnje i sve što je htela reći o donatoru jest "da želi da se poštuje namera onoga ko takve stvari radi i da se obratimo radnjama po celoj opštini".

I tako ova (ne)završena priča kruži visočkom čaršijom i okolinom, ostavljajući ljude u razmišljanju. Možda joj je to i cilj?

(Espreso.co.rs / Al Jazeera)