Gordana nije videla brata 45 godina, a onda je objavila status na Fejsbuku: Nije ni slutila kakav će kraj biti

Gordana Ventić danas ima 58, a Luka Horvat 53 godinu. Brat i sestra po majci su se razdvojili u Beču kada je on imao dve godine, a ona sedam godina. Čak 45 godina kasnije u Tuzli je usledio susret o kojem su čitav život sanjali.

Razdvojili se kada im je majka umrla

"Razdvojili smo se se u Austriji kada je mama umrla. On je ostao sa svojim ocem, a mene je ujak vratio u Bosnu. Godinu dana sam živela kod tetke. S obzirom da sam joj bila na teretu, smestila me je u Dom za decu bez roditeljskog staranja", priča Gordana za portal "Balans".

Nakon što je završila srednju školi i napunila 18 godina, morala je da izađe iz te ustanove. Sticajem okolnosti, ubrzo se udala i zasnovala porodicu u Par Selu kod Tuzle. Gordana je znala da ima brata i da je ostao u Austriji, ali nije imala nikakav način da dođe do njega niti bilo kakvih informacija o njemu.

"Pre nekoliko godina sam našla na društvenim mrežama grupu "Pokidane veze" i napisala da tražim brata. Napisala sam ime i prezime, šta sam znala po sećanju gde živi. Imala sam jako dobre dve prijateljice, Karolinu Mihalj i Ivanku Mustafić, koje su se baš zauzele da ga nađu. Ali bilo je teško", kaže Gordana.

Promena prezimena otežala potragu

Brata nije mogla da nađe jer je u međuvremenu promenio prezime. Njene prijateljice u Austriji su pokušale preko raznih institucija ali i crkve, da dođu do Luke. Čak su pronašle podatke o Gordani, da je živela u Austriji nekada, da je išla u školu. Konačno, jedna od njih je slučajno saznala da je Luka promenio prezime i tako ga pronašla. Napisala mu je pismo i pojasnila da ga sestra traži. Sa druge strane, Luka je, takođe, tražio Gordanu, ali pod pogrešnim imenom i prezimenom. Naime, Gordana je po rođenju dobila ima Petra ali su joj kada je bila mala, promenili ime, a u međuvremenu je promenila i prezime jer se udala.

"Ja sam ostao kod oca. Sestre se sećam da me je kupala. I razdvojeni smo. Godinama sam je tražio ali pod pogrešnim i prezimenom jer nisam znao da je udata. Nisam imao informacija. Pokušao sam preko Crvenog krsta u Beču i drugih organizacija pa i preko nekih koje traže kontakte ljudi koji su emigrirali. Probao sam svuda, ali nije bilo nikakvih informacija. Nažalost. Itekako sam imao želju da nađem sestru", kaže Luka.

Prvi put se videli 2018. godine

Njegovo sećanje na period kada su bili zajedno, veoma je bledo. Jedino pamti da mu je sestra menjala pelene. U februaru 2018. godine Gordana i Luka su prvi put se čuli i videli preko video poziva. Bio je to šok za oboje.

"Bilo je jako, jako teško. Prvo što ne možeš da veruješ, a drugo što ne znaš šta reći, odakle početi priču. On je plakao. Ja sam rekla da na čini to. Da ćemo zajedno plakati ako se ikada uživo vidimo u životu. I smejaćemo se zajedno. I došao je taj trenutak da se nakon 45 godina sretnemo", kroz suze priča Gordana.

Taj momenat je potresao i Luku, a ponovo počinje da plače kada se seti toga.

"Ja sam joj rekao: "Zdravo, ja sam tvoj mali braco. Dobio sam broj od Karoline". Bilo je to samo plakanje, plakanje. Gledali smo se preko kamere i ćutali i plakali oboje. Ja nisam imao reči", prepričava on za "Balans".

Susret na autobuskoj stanici

Nakon 45 godina, Luka je seo u autobus i iz Beča došao u Tuzlu. Sestra ga je čekala na stanici u Tuzli. Taj decenijama iščekivan susret, pun suza, zagrljaja ali i smeha, teško je opisati, kažu oboje. Dugo su sedeli i pričali o svemu. Prvo što su učinili u Tuzli je da su obišli majčin grob na tuzlanskom groblju Trnovac i zapalili sveću. Svaki njihov razgovor, doneo je neke nove detalje i delimična i istrgana sećanja. Otkrili su i da imaju dosta sličnosti.

"Ljuti smo oboje. Ja sam u horoskopu jarac i tvrdoglav sam, a ona je ovan pa oboje imamo rogove", smejući se priča Luka, koji ima dvoje dece i čeka i drugo unuče.

S obzirom da je njegov otac rodom iz Sarajeva, sa sestrom je išao tamo jer je, kao dete, raspuste provodio u tom gradu. Dopala mu se i Tuzla koju je obišao pa čak je i godišnji odmor produžio nekoliko dana da bi još malo bio sa sestrom. Raduje se narednom susretu. Bio on u Beču ili u Tuzli.

I sestra ne krije radost što konačno ima brata u pravom smislu te reči.

"Ja sam svoj život zaokružila. Ali meni je uvek falio neko. Znala sam da je taj neko moj brat. Udala sam se, rodila decu. Imam zlatnu decu i zlatnu unučad. Ali uvek mi je nedostajalo nešto. Znaš da imaš brata ali ne znaš ništa. Ni gde je, ni da li je živ uopšte. Nedostajao mi je deo mene. Sada se taj deo upotpunio", zaključuje Gordana svoju životnu priču koja pokazuje da život zaista piše romane, a najčešće drame poput ove. Ali ova nema tužan kraj i pokazuje koliko su neke veze, neraskidive.

(Espreso/blic/Balans/Prenela pv)