BOSANSKI HANIBAL LEKTOR: Goran Kotaran je najopasniji ubica u istoriji BiH!

Zatvorenik Goran Kotaran iz Kozarske Dubice ocenjen kao „najopasniji ubica u istoriji BiH”. Već 11 godina je na robiji u KPZ Foča, u delu koji zovu „srpski Alkatraz”, gde predstavlja strah i trepet i za osuđenike i za zatvorske čuvare.

Svako je čuo za Hanibala Lektora, sociopatu i genija. Ovaj junak s bioskopskog platna je svestran čovek, koga zanimaju psihijatrija, medicina, psihologija, kulinarstvo i umetnost. Rečju, čovek prefinjenog ukusa, sa izvanrednom moći zapažanja. Jedina mana mu je to što je hladnokrvni ubica.

A znate li da postoji bosanski Hanibal Lektor?

Zatvorenik Goran Kotaran (35) u bosanskim medijima dobio je ovaj nadimak ne zato što voli Baha i izučava ljudsku psihu, već zato što, kao i istoimeni filmski lik, poseduje bolestan um i sposobnost da bez trunke kajanja ubije ljudsko biće.

Portal Avaz.ba prenosi da je u vreme hapšenja, u junu 2006. godine, Kotaran ocenjen kao „najopasniji ubica u istoriji BiH”, a poznavaoci rata u bivšoj Jugoslaviji znaju da je imao jaku konkurenciju. Iste godine osuđen je na 20 godina robije zbog dvostrukog ubistva. Kaznu služi u KPZ Foča, i to u C odeljenju, takozvanom srpskom Alkatrazu, gde je jedan je od najprimernijih osuđenika.

Monstrum iz Dubice

Bez obzira na to, kako pišu regionalni mediji, Kotarana se plaše svi redom – od posetilaca, preko drugih osuđenika, do čuvara.

– Na njega stražari posebno motre. Sam je u ćeliji, a zbog bezbednosti ostalih zatvorenika i okolne ćelije su prazne. Gotovo pola hodnika je izolovano zbog njega. Monstrum iz Dubice, kako ga zovu, retko kad kontaktira sa ostalim osuđenicima, a stražari koji ga čuvaju maksimalno su oprezni i spremni na sve. Imaju naredbu da, ukoliko bilo šta pokuša, pucaju u njega! Zatvorenici pričaju da su ubistva za koja je osuđen samo deo onoga što je počinio.

Pored pomenutog nadimka, neki ga zovu i Hanibal Lektor – rekao je izvor iz zatvora u Foči, koji važi za najveću i najbezbedniju ustanovu tog tipa u BiH, a bio je čuven i u vreme stare Jugoslavije kao jedan od najtežih zatvora na Balkanu.

Zanimljivo, Kotaran je za sebe na suđenju rekao da je bio normalna osoba sve dok mu nisu ubili oca na njegove oči.

– Od tog trenutka ja više nisam isti. Živim za momenat kada ću se sresti s ubicom oca – rekao je on.

Naime, Goranov otac Dušan Kotaran bio je navodno jedan od dubičkih šefova podzemlja, a dovođen je nezvanično u vezu i s trgovinom belim robljem. Sumnja se da je zbog toga i ubijen u decembru 1999. u kafani u Dubici, naočigled sina Gorana. Nakon očeve smrti, sin je otišao u Švedsku, s nepunih 17 godina, kod majke. Tamo je počinio dva ubistva, ali je posle psihijatrijskih pregleda deportovan u BiH s dijagnozom mentalno obolele osobe.

– Očekivao sam da će me po povratku u BiH neko sprovesti na lečenje u psihijatrijsku bolnicu, ali umesto toga, policajac me je odvezao kući i niko se više nije pojavljivao – izjavio je svojevremeno Kotaran. Pošto nije hospitalizovan, o njegovom stanju i ponašanju svedočila je njegova baka Stana. Ona je navela da je nakon povratka njen unuk širio strah u celom mestu.

– Nije hteo u bolnicu pa sam ga morala služiti, čak i onda kada sam operisala žuč. Često je menjao raspoloženje. Bojala sam ga se. Ljudima iz komšiluka zabranio je da dolaze, na mene je vikao, a i razbio mi je televizor i telefon. Nije prezao ni od čega – izjavila je baka Stana nakon hapšenja unuka.

Tokom izricanja presude, sudija je pročitao da je „jasno i nedvosmisleno utvrđeno da optuženom ne treba mnogo da bi izvršio ubistvo”. Tada je Kotaran izrazio samo jednu želju – da se podvrgne psihijatrijskom lečenju

Nedugo nakon deportacije iz Švedske, u porodičnoj kući u Kozarskoj Dubici ubio je Seada Kanurića (49), zvanog Stevo Mucavi, i Predraga Vrbana (31), zvanog Pedi Lopov.