SUZANA IZ BRČKOG JE U RATU IZGUBILA OKO, A ONDA SE POJAVIO JEDAN RUS: Drugo joj je spaseno, ali tad su krenule muke

Suzana iz Brčkog je u ratu izgubila oko dok se igrala sa drugarima u dvorištu. Lekar iz Rusije joj je spasio drugo oko, a jedan momenat joj je promenio težak život.

Zvali su je jednooka i ćorava. Ceo život je vređali, a onda je jedan momenat u životu sve promenio! Suzana Vasić iz Brčkog ranjena je u ratu toliko teško da je izgubila oko. Zahvaljujući lekaru iz Rusije, koji ju je odmah operisao, drugo oko joj je spaseno, ali to je bio tek početak njenih muka. Kada je fizička bol prošla, počelo je omalovažavanje.

Suzana Vasić je ranjena u ratu. Tada je izgubila oko. Postala je žrtva surove realnosti - jednooka, ćorava. Šta će ti ona? Gde ona može da radi? Samo je deo onoga što je slušala pri svakom pokušaju da se zaposli i živi normalno svoj život. Kako kaže u svojoj potresnoj ispovesti, ona ne želi da je bilo ko žali, jer sve to je deo njenog života i nakon svih uvreda i diskriminacija postala je jača.

"Dolazim iz Brčkog. Imala sam osam godina kada je počeo rat. Igrala sam se napolju sa ostalom decom, pala je granata i tada sam izgubila oko. Sećam se svega...pa, kao i svako dete, idu akcije, pa neko vreme kada je sve mirno i tad malo imamo jednostavno neku priliku da izađemo malo da se igramo. Ranjene smo ja i moja drugarica", ispričala je Suzana gostujući kod Jovane Jeremić na "Pink TV".

Ona je ostala bez oka, a drugarica bez noge

Kako kaže, to je bilo 1993. godine. Tada su ranjene ona i njena drugarica koja je ostala bez noge. "Isto je bila teže ranjena i nas dve smo bile hitno prebačena za Beograd. Primio nas je vrhunski tim lekara", rekla je Vasić. Tog dana, te 1993. godine u najveći i stručnjak oftamolog iz Rusije je bio u Srbiji i on je Suzani spasio oko.

"Imala sam tri teške operacije. Kako kažu, milimetar je falilo da ostanem bez drugog oka, milimetar je falilo da mi ne bude ništa, a milimetar je falilo da ostanem na mestu mrtva, tako da, mislim, da je to bila sreća u nesreći", navodi Suzana. Kaže da je postoperativni period trajao šest meseci, pa nakon toga još godinu dana do momenta dok je mogla da se stavi proteza. Odrasla je sa ocem, i kako i svakom roditelju, ništa od toga mu nije bilo lako. "Išla sam u školu, nosila sam povez, deca umeju da budu nemilosrdna, nesvesna težine svojih reči. Mnogo me je povređivalo, devojčica sam...", kaže Suzana.

Prijava za izbor za mis sve je promenila

Ali kako kaže, najlakše je povući u sebe i negde biti u mraku i tako provesti život, ali ona to nije htela. "Kad je to bilo? Kad sam se prijavila na izbor za mis. U drugom krugu su me diskvalifikovali jer sam bila iskrena i napisala sam da sam izgubila oko u ratu, a morala sam da nastupim i to nije uopšte bilo jednostavno", priseća se Suzana i dodaje:

"Pomislila sam "da li je moguće da ja tako malo vredim", da me tako odbacuju, na tako surov način i onda mi je to bila motivacija da krenem dalje",ispričala je Suzana. Kako kaže, svaka žena je zaslužila da bude lepa! "Učenje, ulaganje u znanje i rad mi je mnogo pomoglo. Izdiglo me je i dalo mi je samopouzdanje. Moja poruka je da svaka žena zaslužuje da bude lepa", kaže Suzana. Iako nije udata, od ljubavi ne odustaje.

Bonus video:

(Espreso/Blic/Sofija Vulićević/Preneo D.M.)