ZBOG OVOG UBICE JE JUGA STRAHOVALA DA ZASPI: Ubio ženu pa zavoleo pastorku od 14 godina koju je proslavio ČOLA

Junuz Kečo je imao toliko fascinantnu sudbinu da su je reditelji preneli, čak, i na filmsko platno! Počinio je stravičan zločin, kako je govorio iz ljubavi, a onda se desio neverovatan preokret u njegovom životu. Postao je najtraženiji begunac u Jugoslaviji, a o njemu su ispričane razne priče. Ima onih koji mu se dive, ali veoma su glasni i ljudi koji ga osuđuju.

- Kečo je bio gromada od čoveka - istakao je čovek koji ga je poznavao.

Stravično ubistvo, koje je potreslo celu bivšu Jugoslaviju, desilo se u selu Gornja Bioča kod Hadžića u Bosni i Hercegovini, u kući Halila Džambasa, 21. marta 1985. kada je Junuz Kečo , u nastupu ljubomore, nožem na smrt izbo svoju ženu Rasemu Fazlibašić.

Nakon što je Junuz Kečo svirepo izbo na smrt svoju suprugu Rasemu Fazlibašić, godinu dana se uspešno od policijske hajke krio po šumama uz pomoć seljana i rodbine, koji su kačili bela platna na tarabe, kako bi Junuza obavestili da u blizini nema policije i da može da dođe u uzme hranu i čistu odeću. Tako je postao najslavniji begunac bivše Jugoslavije.

U poternici SSUP-a stoji opis plavokosog muškarca u ranim četrdesetima, kratkih brkova, visok 175 centimetara, snažan, opasan, vešt i inteligentan. Zatvorski psiholozi su u njegov dosije zapisali da je "debil".

Rasemu je ubio jer je odlučila da se razvede od njega i zbog toga što je čuo da se viđa sa drugim muškarcem. Policija je Rasemu zatekla u zaključanoj sobi, na podu pored kreveta, a ispod nje je bilo ćebe natopljeno krvlju. Te noći policija je u Raseminoj tašni našla i dokument o razvodu od Keče. Rasema Fazlibašić bila je žena za koju je Kečo rekao da je "voleo više nego sebe", a ambivalentnost njegove ličnosti najbolje je pokazana preko istovremene brutalnosti i neverovatne ljubavi koju je Kečo razvio prema Raseminoj kćeri Saneli.

Ali, šta je prava istina o Keči?

Rođen u selu Žeželovu kod Kiseljaka, odrastao je bez oca, još kao dečak počeo je da zarađuje za život, a radio je kao mrav. Jedno kraće vreme bavio se i lažiranjem novca i kad je policija došla da ga uhapsi, Junuz je motorom jurnuo na "milicajce". Naknadno je to protumačeno kao pokušaj ubistva tog policajca.

Posle tog incidenta skrivao se desetak dana po šumi, ali je uhvaćen, pretučen, osuđen i oteran u zatvor. Nakon povratka s robije, radio je u inostranstvu gde je stekao pristojnu ušteđevinu. Vratio se u selo i zaprosio prvu ženu na koju je naišao, Rasemu Fazlibašić. Tridesetogodišnjakinja imala je kćerkicu iz jednog od prethodnih brakova, imala ih je čak pet pre Junuza. I njen šesti brak trajao je kratko, samo tri godine.

Rasema je povremeno radila i kao konobarica u jednoj lokalnoj kafani, gde se sve češće viđala s Junuzovim prijateljem Atifom Bužom iz Hadžića. Ljubomorni suprug pokušao je da premlati svog dojučerašnjeg prijatelja, ali je Atif savladao i pretukao njega. Posle je Junuz pokušao da razgovara i s Rasemom na što mu je ona odgovorila zahtevom za razvod braka i seobom iz zajedničke kuće.

Junuz Kečo je 21. marta 1985. godine otišao u podstanarski stan svoje bivše žene da je moli za pomirenje. Nisu se sporazumeli i pobesneli Kečo je s četiri uboda nožem ubio svoju donedavnu ljubav.Jedna verzija događaja kaže da je bežeći s mesta zločina, naleteo na stanodavca Halila Džambasa, lakše ga ranio istim nožem i pobegao u šumu. Već sutradan je policija organizovala poteru za ubicom iz Žeželova.

Ttrošila svekrvine dukate sa ljubavnikom

Umesto Junuza, tih dana pronađeno je samo njegovo pismo upućeno pokojnoj ženi u kome on otvore preti smrću i njoj i njenom ljubavniku i svima oni koji su mu "u životu stajali na putu". Kečo je u svojim izjavama na sudu kasnije ispričao sve o sebi.

"Od najranijeg detinjstva živeo sam u nemaštini i bedi. Imao sam dva brata i jednu sestru, a živeli smo s majkom, oca nisam zapamtio", kazao je Kečo kasnije na sudu, dodajući da je od malih nogu bio prinuđen da radi. U izjavi pisanoj rukom Junuz je opisao moment kada se nešto prelomilo u njemu, nakon čega je počeo krvavi pir.

"Tada sam Rasemi rekao, što ćemo za 'ono'. Pod 'onim' podrazumevam našu internu tajnu, o kojoj ni pred ovim sudom neću govoriti. Moja majka imala je skromnu penziju, a ja sam imao neke ušteđevine, a bilo je i dukata koji su mi ostali od majke. Sve je to ona potrošila s Atifom. Rasema mi je samo rekla: 'Tuži me Bogu, ništa ne možeš dokazati'", rekao je Kečo.

Kečo je u svojim iskazima na sudu često napominjao da je do zločina došlo jer ga je njegova supruga Rasema varala s Atifom Bužom, kojeg je, nakon što je nju ubio, pokušao da likvidira ispred njegove kuće.

"S Rasemom sam zadnji put bio 20. marta 1985. godine oko 22 sata. S njom sam se zadržao kratko. Sledeći dan krenuo sam opet do Raseme oko 17.30 sati. Kad sam došao pred kuću, video sam dosta naroda koji se okupio ispred kuće. Kad sam izašao iz vozila, rekli su mi da je Kečo nožem ubio Rasemu", kazao je na sudu Rasemin ljubavnik.

Atifu Buži ništa nije bilo pravo upozorenje; ni svakodnevna potraga policije, ni glasine da ubica ima popis smrti u džepu, ni izričite pretnje u pismu. 15. juna 1985. godine, negde oko 10 sati uveče, Kečo je dva puta upucao Bužu koji je to preživeo.

Tek nakon ovog pokušaja ubistva u Kiseljaku i okolini zavladao je strah od šumskog osvetnika. Punih godinu dana su potere silazile s planine Volujak praznih ruku. Narod je pričao sve više i više, a mediji su sve češće pisali kako se "najsuroviji bosanski odmetnik prerušava i svakog dana silazi u selo. Kako vešto izmiče psima tragačima jer im daje smrdljivu medveđu mast koje se oni boje, a on to zna jer je u vojsci bio vodič pasa.

Pričalo se i kako Kečo zna da provali svaku bravu i da živi po tuđim kućama i vikendicama. Pisalo se kako ga seljaci čuvaju iz straha za vlastiti život jer on uvek sa sobom nosi sačmaricu, pištolj i dve bombe. Navodno je prepravio stari tranzistor pa je prisluškivao poruke s policijskih radio stanica. Jednom je, govore legende, čak i policajcima javio da, kad već stražare u njegovoj kući, "ugase svetlo po kući, da mu štede struju".

Kečo je uhvaćen u Budvi 1986. godine i na suđenju je istina izišla na videlo. Noću je spavao po seoskim štalama, hranio se kod suseda, obično im je govorio da ga ne prate, ali da slobodno jave policiji da je bio kod njih. U Budvu se spustio s određenom ušteđevinom i nadao se da će se i tamo moći da se skriva jer je dve godine ranije radio u ovoj oblasti.

Tašta ga pravdala, pastorka grlila na suđenju

Na suđenju je čak i njegova tašta svedočila, koja nije htela da ga tereti za ubistvo.

"Majka sam, ubio mi je dete. Ali ja i sad mislim da je Junuz dobar čovek, dobar muž i dobar otac tuđeg deteta. Rasema i Junuz dobro su živeli dok ona nije srela Atifa. Išla je kud je htela, potrošila je sav Kečin novac i dukate njegove majke, svašta mu je radila. A on je ćutao, radio, dete joj čuvao, ni prstom je nije dirnuo. Kad je shvatio da ga je prevarila, da ju je izgubio, pao mu je mrak na oči. Za njega je to bio smak sveta", pričala je ona.

Prema rečima retkih ljudi koji su prisustvovali Kečinom suđenju, on je tokom procesa držao pognutu glavu. Skoro sve njegove izjave pročitane su tokom suđenja, a neke od njih i svojeručno je napisao. Najemotivniji su bili susreti s pastorkom Sanelom, koja mu je svakim ulaskom u sudnicu trčala u zagrljaj.

Ubijen u zagrljaju Sanele

Početkom rata u Bosni devedesetih, Kečo je pobegao iz zatvora u Foči i živeo je sa svojom pastorkom Sanelom, čijoj je majci oduzeo život. Rasema je imala pet brakova, a Sanelu je dobila pre odnosa sa Kečom. U avgustu 1993. godine Sanela, tada četrnaestogodišnjakinja, i pedesetogodišnji Kečo su poginuli od snajperskog metka u selu Gojkovac nadomak Lepenice. Pronađeni su mrtvi na livadi, držali su se za ruke, a sahranjeni su na groblju "Mokrine“ jedno pored drugog.

Oboje su imali prostrelne rane u predelu glave, a nikada do kraja nisu rasvetljene okolnosti njihove smrti i pored verzije o snajperisti HVO-a, postoje i navodi da se tu radilo o sačekuši iz nepoznatih razloga.

Kako je Sanelu proslavio Čola?

Uloge njihove pastorke Sanele igrala je Ivana Legin. Glumila je u kultnom filmu "Kuduz", a onda nestala sa javne scene. A najviše je pamtimo po stihu koji izgovara u pesmi Zdrava Čoliča:

"Ja se zovem Ivana A tata me zove zlato Rekla sam mami kad porastem Udat' ću se za tebe Zato rastem i rastem I jedva čekam da porastem

Sjedam na voz i dolazim Super ću da se uredim Kao glumica, ha-ha, kao pjevačica"

O sudbini Junuza snimljen je kultni film

O Raseminom ubistvu, Kečinom bežanju od policije, kao i hapšenju, prema scenariju Abdulaha Sidrana reditelj Ademir Kenović snimio je kultni film "Kuduz". Njegov lik je oživeo Slobodan Ćustić.

Junuz Kečo je bio prva osoba koja je u zatvoru u Foči pogledala film "Kuduz". Tom prilikom je rekao da mu je želja da što više ljudi vidi film, jer su u njemu razlozi zbog kojih je počinio užasno ubistvo iako je voleo svoju suprugu. O sebi je tada u trećem licu rekao kako "Kuduz nije kriv".

Bonus video:

(Espreso / Mondo / Express.hr / Prenela: A.P)