POČELO JE! Na redu su ove 3 DRŽAVE, srpskoj komšinici se SMEŠI NAPREDAK?

Evropska komisija preporučuje Evropskom savetu da otvori pristupne pregovore sa Ukrajinom i Moldavijom, a uslovno i sa Bosnom i Hercegovinom, izjavila je danas u Briselu predsednica EK Ursula fon der Lajen.

Na predstavljanju Paketa proširenja za 2023. godinu, Fon der Lajen je rekla da Komisija preporučuje otvaranje pregovora sa BiH kada ta zemlja dostigne potreban nivo usklađenosti sa kriterijumima za članstvo u EU.

Evropska komisija preporučuje Evropskom savetu i da Gruziji dodeli status kandidata za članstvo, pod uslovom da sprovede određene reforme, kazala je Fon der Lajen.

Fon der Lajen je navela da je Ukrajina sprovela više od 90 odsto koraka koje je trebalo na osnovu prošlogodišnjeg Izveštaja EK.

Evropska komisija preporučuje Evropskom savetu i da usvoji pregovarački okvir za Ukrajinu kada ona sprovede reforme koje su u toku.

Kad je reč o BiH, Fon der Lajen je navela da je EK prepoznala brojne pozitivne političke i pravne korake i konstatovala napredak u borbi protiv organizovanog kriminala i pranja novca, ali i da izražava zabrinutost zbog neustavnih zakona koje je usvojio parlament Republike Srpske.

Evropska komisija preporučila je Evropskom savetu dodeljivanje statusa zemlje kandidata i za Gruziju, takođe nakon ispunjenja 12 ključnih prioriteta.

Gruzija je, stoji u izveštaju o toj zemlji, preduzela poslednjih meseci pojačla tempo reformi -usvojila pravne propise i preduzela političke radnje u oblasti rodne ravnopravnosti, borbe protiv nasilja nad ženama i organizovanog kriminala, a pokrenuta je i reforma pravosuđa.

U izveštaju se ističe i da bi "izgradnja snažnog međupartijskog političkog konsenzusa doprinela smanjenju polarizacije" i ubrzala evropski put te države.

U Ukrajini je odluka o dodeli statusa kandidata za članstvo u EU "stvorila snažnu reformsku dinamiku, uprkos ratu koji je u toku, a uz snažnu podršku naroda Ukrajine".

Ukrajinska vlada i parlament, dodaje se u izveštaju, pokazali su odlučnost da rade na napretku u ostvarivanju sedam ključnih koraka.

Ukrajina je reformisala organe sudske uprave, radila na evidenciji o istragama i presudama za korupciju na visokom nivou i ojačala svoj institucionalni okvir.

Moldavija je postigla važan napredak u ispunjavanju devet ključnih koraka, pokrenula je sveobuhvatnu reformu pravosuđa u skladu sa preporukama Venecijanske komisije, reformisala tela za borbu protiv korupcije i povećala broj istraga i presuda u slučajevima korupcije.

Takođe su usvojili zakone za uspostavljanje mehanizma za konfiskaciju u borbi protiv organizovanog kriminala.

Moldavija je više uključila civilno društvo u proces donošenja odluka i ojačala oblast zaštite ljudskih prava.

Sve tri zemlje su preduzele korake kako bi se pozabavile uticajem oligarha.

Bonus video:

(Espreso/ Agencije)