PENZIONER NIJE HTEO DA OSTAVI IMOVINU ĆERKI BEZ DNK ANALIZE: Žena u ŠEZDESETOJ morala na proveru!

DNK proveru najčešće traže očevi koji sumnjaju da odgajaju tuđe dete, a da za istinu nikad nije kasno smatrao je jedan građanin koji se čak u desetoj deceniji života odlučio na ovaj korak pa je na analizu doveo svoju ćerku od šezdeset i koju godinu.

Ako je suditi na osnovu podataka iz laboratorija, broj sumnjičavih očeva u Srpskoj iz godine u godinu raste, a zahtev za proveru očinstva, pored njih, često podnose i bake i dedovi mališana, prenosi Srpskainfo.

Na adresu DNK laboratorije Zavoda za sudsku medicinu RS za pet meseci ove godine stiglo je 13 zahteva, od čega je analiza u četiri slučaja pokazala da testirani muškarac nije biološki otac deteta.

– Tokom cele prošle godine bilo je 39 zahteva za dokazivanje očinstva. U 13 testiranih slučajeva muškarci nisu bili biološki očevi. Uklapamo se u evropski prosek gde se taj procenat kreće između 30 i 35 odsto – kazao je direktor Zavoda za sudsku medicinu RS Željko Karan.

Zahteve, istakao je Karan, podnose svi oni kojima je u interesu da utvrde ili ospore očinstvo.

– Majke uglavnom traže testiranje očinstva kako bi se ostvarilo pravo na alimentaciju ili nasledstvo, dok muškarci DNK analizom uglavnom žele da ospore očinstvo – naglasio je Karan, dodajući da je za ovo testiranje u zavodu potrebno izdvojiti 250 maraka, a rezultati budu gotovi do sedam dana. Sporadično su, kaže, tokom godine imali zahteva za utvrđivanje nekog drugog tipa srodstva.

– Bilo je primera kada su majke sumnjale da je u porodilištu došlo do zamene beba pa su tako htele da se reše nedoumice. Takođe, bilo je i slučajeva kada su u pitanju usvojena deca koja tragaju za biološkim roditeljima i obrnuto – kazao je Karan, prisećajući se slučaja kad je u laboratoriju radi utvrđivanja očinstva došao čovek u desetoj deceniji života sa ćerkom od 60 i nešto godina, jer je želio da, pre nego što umre, bude 100 odsto siguran da je on biološki otac.

Vlasnica jedne privatne laboratorije Sanja Kalamanda-Ivanjak kazala je da je krvno srodstvo već nekoliko godina unazad moguće utvrditi i kod njih, te da košta 660 KM, a nalaz se čeka do deset dana.

– Kod nas se uzimaju uzorci, odnosno bris sluzokože, koji se ispituju u genetičkim laboratorijama u Srbiji. Da bi ste predali zahtev potrebno je popuniti određen formular. Što se tiče utvrđivanja očinstva, sigurno jednom mesečno dobijemo zahtev, a pored toga postoje druge DNK analize koje radimo – rekla je Kalamanda-Ivanjak i dodala da je iz godine u godinu sve veći broj sumnjičavih očeva.

Kao primjer, Kalamanda-Ivanjak je navela i slučaj kada je baka dovela unuče da proveri da li je to 100 odsto dete njenog sina, a bilo je situacija kad je muškarac sumnjao da je dete žene sa kojom je nekada bio u vezi njegovo iako je ona poricala, te nije odustajao od DNK testa koji je ipak potvrdio da on nije biološki otac, piše Glas Srpske.

Zahteva za utvrđivanje srodstva imaju i u drugim laboratorijama, gde je za to potrebno izdvojiti 500 KM.

Nesvakidašnji slučajevi

Željko Karan kao jedan od nesvakidašnjih slučajeva naveo je i primer iz jednog centra za socijalni rad od koga je mlada žena tražila pomoć kako bi utvrdila ko je biološki otac šestomesečne bebe.

– Prilikom uzimanja podataka žena je nabrojala sedmoricu muškaraca, kao mogućih očeva. Naravno, ta analiza nikad nije urađena, jer su to bili ogromni troškovi koje centar za socijalni rad nije bio u stanju da plati – kazao je Karan.

(Espreso/Glas Srpske)