EVO KO JE ŽELJKA CVIJANOVIĆ: Verovatno niste pojma imali da je BAŠ ON NJEN MUŽ

Željka Cvijanović (rođ. Grabovac) je srpska i bosanskohercegovačka političarka i novoizabrani je srpski član Predsedništva BiH i prva žena član tog najvišeg državnog tela BiH. Rođena je 4. marta 1967. godine u Tesliću. Udata je za Aleksandra Cvijanovića s kojim ima dva sina, Filipa i Stefana. Živi u Banjaluci. Pre nego što je prvi put izabrana za predsednicu Vlade RS, Željka Cvijanović je bila na čelu Ministarstva za ekonomske odnose i regionalnu saradnju u Vladi Aleksandra Džombića.

Kada je Džombić 27. februara 2013. godine podneo ostavku, Željka Cvijanović je preuzela rukovođenje ovom institucijom. Nakon Opštih izbora u BiH 2014. godine izabrani predsednik RS Milorad Dodik ponovo joj je poverio mandat za sastav nove vlade.

Na Opštim izborima 2018. godine bila je kanididat SNSD-a za predsednicu Republike Srpske. Osvojila je 319 187 glasova birača, te izabrana za novu predsednicu RS.

Obrazovanje

Željka Cvijanović je rođena 1967. godine u Tesliću, gde je završila osnovnu i srednju školu. Studirala je engleski jezik na Filozofskom fakultetu u Sarajevu, a diplomirala na Filozofskom fakultetu u Banjaluci.

Postdiplomski studij u oblasti diplomatsko-konzularnog prava završila je na Pravnom fakultetu u Banjaluci. Završila je i specijalistički studij iz oblasti diplomatsko-konzularnog prava, na temu „Međunarodno-pravni položaj Evropske unije“.

Karijera

Željka Cvijanović je član Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD). Osim toga, član je Izvršnog i Glavnog odbora ove stranke, te potpredsednica Gradskog odbora Banjaluka i međunarodni sekretar SNSD-a.

Pre nego što je započela političku karijeru, Cvijanovićeva je 15 godina radila kao nastavnik i profesor engleskog jezika, a nakon toga kao prevodilac i asistent u Misiji Evropske unije u Bosni i Hercegovini.

Kada je u februaru 2006. godine Milorad Dodik izabran za predsednika Vlade Republike Srpske, Željka Cvijanović je postala njegova savetnica za evropske integracije i saradnju sa međunarodnim organizacijama. Nakon toga izabrana je za šeficu Kabineta predsednika Vlade. U međuvremenu je rukovodila i Jedinicom za koordinaciju i evropska pitanja.

Osim toga bila je stručni član Odbora za evropske integracije i regionalnu saradnju Narodne skupštine RS. U Vladi Aleksandra Džombića je 2010. godine imenovana ministarkom za ekonomske odnose i regionalnu saradnju.

Kada je Džombić podneo ostavku njegovu funkciju je 12. marta 2013. godine preuzela Željka Cvijanović.

Na Opštim izborima 2014. godine u BiH kandidovala se za poziciju srpskog člana Predsedništva BiH. Osvojila je 310 867 glasova, a njen protivkandidat i izabrani član Predsedništva Mladen Ivanić (Savez za promene) osvojio je 311 799 glasova.

Predsednik RS Milorad Dodik ju je ponovo imenovao za mandatara za sastav nove Vlade RS. Funkciju je preuzela 18. decembra 2014. godine. Za potpredsednike Vlade izabrani su Anton Kasipović (SNSD) i Srebrenka Golić (SNSD). Osim toga, Kasipović obavlja funkciju ministra pravde, a Srebrenka Golić ministra za prostorno uređenje, građevinarstvo i ekologiju.

Za ministra finansija izabran je Zoran Tegeltija, a ministra unutrašnjih poslova Dragan Lukač. Lejla Rešić imenovana je za ministarku uprave i lokalne samouprave, dok je Ministarstvo za ekonomske odnose i regionalnu saradnju povereno Zlatku Klokiću. Milenko Savanović je preuzeo rukovođenje ministarstvom rada i boračko-invalidske zaštite, dok je Ministarstvo trgovine i turizma preuzeo Predrag Gluhaković. Za ministra saobraćaja i veza izabran je Neđo Trninić, a za ministra poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Stevo Mirjanić. Ministar za izbeglice i raseljena lica je Davor Čordaš, a ministar prosvete i kulture Dane Malešević. Ministarstvo zdravlja i socijalne zaštite preuzeo je Dragan Bogdanić, dok je Željku Komiću pripalo Ministarstvo nauke i tehnologije i sporta. Petar Đokić je imenovan za ministra industrije, energetike i rudarstva.

Vladu je izabrao Deveti saziv Narodne Skupštine RS sa 44 glasa ZA i 37 PROTIV.

Drugi premijerski mandat

U svom ekspozeu Cvijanovićeva je navela neke od zadataka nove Vlade među kojima se izdvajaju „jaka, stabilna, prosperitetna i demokratska Republika Srpska sa očuvanim nadležnostima koje su joj date Dejtonskim mirovnim sporazumom“.

Najavila je brojne reforme te podršku oporavku privrede, fiskalnu konsolidaciju i evropske integracije. Na sednici Vlade održanoj 22. oktobra 2018. godine obavestila je ministre da je izvršila promene u sastavu Vlade RS tako što je razrešila dužnosti ministra prosvete i kulture Daneta Maleševića (DNS).

Ona je saopštila da će dužnost ministra prosvete i kulture, do novog izbora, a najduže u roku od 90 dana, obavljati Alen Šeranić, ministar nauke i tehnologije u Vladi RS. Većina ministara koji su prisustvovali sednici nisu želeli da u medijima komentarišu ovu odluku. Ipak, ministar saobraćaja i veza, te Maleševićev stranački kolega Neđo Trninić je izjavio da premijerka nije dala zvanično obrazloženje svoje odluke.

Mediji su objavili da je smena ministra došla kao posledica odluke da ne potpiše otkaz nekolicini svojih najbližih saradnika kojima se stavlja na teret da su radili protiv vladajuće stranke na ranije održanim izborima i javno podržali grupu „Pravda za Davida“ koja već nekoliko meseci na Trgu Krajine traži da se obelodani istina o smrti studenta Davida Dragičevića.

U svojim intervjuima često ističe da je u RS poboljšan ambijent za strane investicije, smanjena nezaposlenost i povećane penzije. Za vreme njenog mandata institucije BiH su usvojile Reformsku agendu koja se, između ostalog, odnosi na potrebu oporavka, modernizaciju i razvoj ekonomskih prilika u BiH.

Vlada Željke Cvijanović je izglasala isplatu penzija iz Trezora RS kako bi se osigurala njihova redovna isplata. Ipak, opozicija i politički neistomišljenici joj spočitavaju tzv. sunovrat bankarskog sektora u RS jer su u periodu od samo nekoliko meseci tri banke otišle pod stečaj.

Opozicija takođe kritikuje kredite koje Vlada na čelu sa Željkom Cvijanović ugovara sa MMF-om, Svetskom bankom i drugim komercijalnim bankama kako bi servisirala tekuće obaveze, te ne propušta da pomene budžetski deficit koji bi po rečima opozicionih poslanika u Narodnoj skupštini RS mogao da dovede do potpunog kolapsa sistema u RS.

Kandidatura za predsednika Republike Srpske Glavni odbor Saveza nezavisnih socijaldemokrata je na sednici održanoj 29. maja 2018. godine u Banjaluci doneo odluku da Željku Cvijanović kandiduje za predsednicu RS na Opštim izborima 2018. godine. Njenu kanididaturu podržali su koalicioni partneri SP i DNS. Tom prilikom Cvijanovićeva se zahvalila na poverenju, te istakla da joj kandidatura predstavlja veliku čast i obavezu. Predizbornu kampanju koja je nezvanično počela par meseci pred izbore obeležile su međusobne optužbe između vlasti i opozicije, a nisu izostala upozorenja i kazne od strane Centralne izborne komisije.

Politički rivali joj stavljaju na teret da je odluku o povećanju minimalne plate u RS, te odluku o podeli jednokratne naknade penzionerima, donela kako bi ostvarila političke poene pred Opšte izbore.

Na izborima održanim 7. oktobra 2018. godine Cvijanovićeva je osvojila 319 187 (46,97%) glasova birača, te izabrana za novu predsednicu Republike Srpske.

Diplomatski odnosi

Tokom svoje dugogodišnje karijere u međunarodnoj diplomatiji Željka Cvijanović je ostvarila brojne kontakte sa međunarodnim zvaničnicima.

Ipak, često kritikuje odnos evropskih predstavnika prema vlastima u RS. U januaru 2016. godine je zajedno sa Snježanom Dodik, suprugom predsednika RS Milorada Dodika, prisustvovala inauguraciji predsednika Sjedinjenih Američkih Država Donalda Trampa (Donald Trump).

Iako je u zvaničnom saopštenju Vlade RS navedeno da je Cvijanovićeva dobila zvaničnu pozivnicu da prisustvuje ovom događaju, pojedini mediji su došli do saznanja da nije reč o zvaničnom pozivu, nego o ulaznici kupljenoj putem interneta.

Privatni život i porodica

Željka Cvijanović jer rođena 1967. godine u Tesliću. Otac joj se zove Slobodan, a majka Iva Grabovac.

Predsednica Vlade RS je u braku s Aleksandrom Cvijanovićem koji je do oktobra 2014. godine bio direktor Zavoda za izgradnju Banjaluka.

Nakon što je podneo ostavku, podneo je i tužbu protiv ove firme tešku 12 000 maraka zbog neisplaćenih plata, naknada za topli obrok i prevoz. Aleksandar Cvijanović je takođe dugogodišnji funkcioner SNSD-a, a bio je i kandidat ove partije za načelnika Prnjavora.

Željka Cvijanović je član Glavnog odbora Aktiva žena SNSD-a, te počasni član Bokserskog kluba „Slavija“ iz Banjaluke.

Po nacionalnosti je Srpkinja, a po veroispovesti pravoslavka.

(Espreso/biografija.org)