BANKE POČELE DA POVEĆAVAJU RATE KREDITA: Nema više "jeftinog" novca za građane

Na mobilnoj aplikaciji banke u kojoj imam stambeni kredit saznao sam da će mi od 1. jula rata kredita biti veća za 6 evra (12 konvertibilnih maraka).

Ovo za Srpskainfo kaže jedan Banjalučanin kojem je jedna komercijalna banka pre tri godine odobrila stambeni kredit na 25 godina. Njegova kamatna stopa je promenjiva, odnosno vezana za kretanje Euribora. Takve kamatne stope su gotovo kod svih građana koji otplaćuju dugoročni kredit.

Budući da je Evropska centralna banka počela sa restriktivnijom monetarnom politikom zbog obuzdavanja galopirajuće inflacije, došlo je do rasta Euribora, koji je negativan od septembra 2015. godine.

Dva puta godišnje

Samim tim banke u Republici Srpskoj su počele da usklađuju svoje poslovanje sa rastom Euribora, a usklađivanje kredita se obično radi na šestomesečnom nivou.

To znači da će navedeni Banjalučanin narednih šest meseci, odnosno do kraja godine da plaća ratu kredita veću za 12 KM, što znači da će za pola godine njegov otplatni plan biti veći za 72 konvertibilne marke. Njegova rata je bila 501, a od 1. jula će da bude 513 KM.

Naredno usklađivanje biće početkom naredne godine, a po svemu sudeći, opet će doći do rasta rate kredita jer će, po očekivanjima, Euribor rasti otprilike sve dok inflacija ne bude obuzdana. Među zaduženim građanima ima i onih koji su već jednom prošli sličnu fazu kada je pre više od 10 godina rastao Euribor, pa su posle gotovo deceniju imali konstantan pad rata.

– Stambeni kredit sam uzela 2008. godine i tada je Euribor rastao neko kraće vreme zbog čega je i meni rata kredita rasla. Onda je usledio pad i već nekoliko godina otplaćujem nižu ratu od one koja je bila na početku otplate. Sada će mi rata opet porasti, ali srećom na kraju sam otplate pa sam spokojnija. Nikako ne bih bila u koži onima koji su na početku otplate kredita – priča Sanja M. iz Banjaluke.

Nema prevare

Marko Đogo, profesor na Ekonomskom fakultetu Pale, za Srpskainfo kaže kako smo svedoci da je u poslednje vreme došlo do rasta kamatnih stopa na međubankarskom novčanom tržištu.

– Mnogi krediti u BiH vezani su za Euribor, Libor i ostale kamatne stope sa tih tržišta, a njihov rast se odražava na rast rata naših građana. Ne možemo reći da je ovo iznenađenje, ovo je najavljivano i tu klauzulu imaju u ugovoru – usklađivanje kredita sa Euriborom. I sam od 2018. godine najavljujem da će morati doći do restriktivnije monetarne politike u odnosu na dugo razdoblje izuzetno niskih kamatnih stopa, a sam Euribor je negativan od 2015. godine – objašnjava Đogo.

On kaže da su građani, dok je Euribor bio negativan, plaćali samo kamatnu maržu kao neki vid nadoknade za rizik banke.

– Sad kad je Euribor postao pozitivan, ulazi u obračun. Nije to nikakva prevara, to manje-više ima u svim ugovorima koje banke imaju sa građanima i privredom. Unesena je takva kaluzula – ističe Đogo.

Ono na što još treba obratiti pažnju, napominje on, jeste koliko se često usklađuju kamatne stope sa Euriborom. Najčešće je šestomjesečno, mada može da bude i na godišnjem, pa i mesečnom nivou. Sve zavisi kako su građani to definisali u ugovoru s bankom.

Đogo kaže da se zapravo radi o tome da se Evropska centralna banka vraća na “normalno stanje” monetarne politike, jer od 2008. godine traje period izuzetno niskih kamatnih stopa – jeftinog novca.

Zadužene građane najviše zanima do kada će da traje period rasta njihovih rata kredita.

– Nažalost, to je kombinacija faktora i ne znam da li iko na svetu može da pouzdano odgovori na to pitanje. Ono što je sigurno jeste da će Evropska centralna banka voditi ovakvu politiku sve dok inflacija divlja, a ta banka upravo ima zadatak da obuzda rast inflacije, koji je premašio i najnegativnija očekivanja. Evo, u BiH se očekivao rast inflacije od 10 odsto, a imamo 14 odsto. Slično je i u većini razvijenih zemalja što podstiče centralne banke da pooštravaju monetarnu politiku. Uzimajući u obzir sve ove okolnosti, kada vidimo da je rast inflacije zaustavljen, onda se može očekivati zaustavljanje pritiska na rast kamatnih stopa i rata kredita – zaključuje Đogo.

Fiksna kamatna stopa

Ovim povodom oglasila se i Agencija za bankarstvo RS, u kojoj su potvrdili da se očekuju promene referentnih kamatnih stopa na domaćem tržištu za ranije ugovorene kredite koji uključuju promenjivu, odnosno varijabilnu kamatnu stopu.

– Banke su dužne da obavijeste klijenta unapred o opcijama fiksne i promenjive kamatne stope na kredite. Stoga, uvažavajući činjenicu da je promenjiva kamatna stopa predviđena i pre samog zasnivanja ugovora o kreditu, odnosno klijent je pravovremeno i tačno informisan o mogućnosti da dođe do promene u visini kamatne stope, takva promjena ne bi trebalo da ugrozi sposobnost klijenta da uredno izmiruje kreditne obaveze – tvrde u Agenciji.

U Agenciji za bankarstvo RS naglašavaju da ranije ugovoreni krediti sa fiksnom kamatnom stopom neće biti izloženi promeni referentnih kamatnih stopa, jer u bankarskoj praksi fiksne stope već uključuju komponentu očekivanih promena.

– Bankarski sektor RS je visoko likvidan, a uvezena inflacija, na koju ne mogu uticati, kao i rast cena, mogu imati manji uticaj na domaću ekonomiju, a samim tim i na bankarski sektor – dodaju u Agenciji.

STANOVNIŠTVU PLASIRANO 3,6 MILIJARDI KM

Ukupni krediti dati stanovništvu, koje su plasirale banke iz Republike Srpske i organizacioni delovi banaka sa sedištem u Federaciji BiH, iznose 3,6 milijardi KM i veći su za 55,9 miliona KM ili dva odsto u odnosu na kraj 2021. godine. Ovo su podaci Agencije za bankarstvo RS i odnose se na kraj prvog kvartala ove godine.

Kratkoročni krediti dati stanovništvu manji su za 5,9 miliona КM ili dva odsto u odnosu na kraj 2021. godine i čine 7,4 odsto ukupnih kredita datih stanovništvu. Dugoročni krediti dati stanovništvu veći su za 61,8 miliona КM ili dva odsto u odnosu na kraj 2021. godine i čine 92,6 odsto ukupnih kredita datih stanovništvu.

U strukturi dugoročnih kredita, krediti za opštu potrošnju čine 61,1 odsto ukupnih kredita datih stanovništvu i veći su za 33,7 miliona KM, a krediti za stambene potrebe čine 26,1 odsto ukupnih kredita datih stanovništvu i veći su za 14,9 miliona KM u odnosu na kraj 2021.

(Espreso / Blic)