POTRESNA ISPOVEST DEVOJKE SA BALKANA KOJA JE RODITELJIMA ODALA NAJINTIMNIJU TAJNU: Poslala je PISMO i SVE PRIZNALA!

Iako se čini da živimo u modernom i savremenom društvu koje je otvoreno za sve što mu dolazi u susret, često se pokaže da nismo bili u pravu. Pogotovo je teško kada upravo iz straha od osude, odbacivanja ili želje da izbegnemo narušavanje odnosa, sa najbližima ne možemo da podelimo svoja osećanja, sklonosti i interesovanja koja nas čine srećnima.

Koliko je život "u ormaru", skrivanje i pretvaranje da smo nešto što nismo nezahvalan, najbolje bi mogle da vam ispričaju osobe koje zbog pomenutih strahova moraju da se pretvaraju da vole one koje njihova okolina smatra da treba da vole.

Istina koja je daleko od očekivanja kad-tad izađe na videlo, a priča koju je nedavno podelila jedna korisnica Tvitera iz Bosne i Hercegovine, mnogima bi mogla da posluži za nauk, kao lekcija iz podrške, iskrenosti, hrabrosti i slobode.

"Ja sastavila pismo roditeljima da se konačno autujem i to završim u svom životu, držite fige", glasila je njena poruka koju je objavila pre nekoliko dana i od tog trenutka oči velikog broja korisnika bile su uprte u njen profil. Ono što je usledilo moglo bi da se nazove svojevrsnim dnevnikom u kojem je opisivala dalji tok događaja, a reakcije tviteraša i ogromna količina podrške nisu prestajali da stižu.

"Kao što sam objavila sinoć, u 22:26 sam se autovala svojim roditeljima, a za način autovanja (jer nismo u istom gradu) sam izabrala da napišem pismo i pošaljem im. U pismu sam napisala sve što sam godinama skrivala od njih, misleći da ih tako štitim i stvaram harmoniju u porodici. Štiteći njih sam sebe godinama svesno ili nesvesno povređivala i uskraćivala svoju potpunu slobodu i sreću. Zato sam odlučila da je vreme za rađanje nove mene i potpuno otvaranje njima", napisala je devojka (24).

U nastavku, opisala je kako je to izgledalo.

"Eh sad, kako je sve to izgledalo sinoć? bio je užasan osećaj, miks svih emocija... Osećaj ludila, neizvesnost, čekanje, gledanje svake sekunde, minute vremena dok oboje nisu bili onlajn i trenutak dok sam sa svojom devojkom na pozivu, dok im šaljem pismo i trenutak kad je pregledana poruka.. čujem samo srce kako kuca i koliko mi se svaki deo mene ohladio. Prošlo je prvo 10 minuta, pa 20 min, pa pola sata i tu me već hvata panika jer ja koliko god da ih poznajem i znam ko su, ne znam kako će reagovati i šta će uraditi, i šta su u stanju da urade jer oni su prvenstveno sasvim protiv lgbt+ zajednice i smatraju da je to nenormalno. Već kod pola sata kontaktiram brata i molim ga da dođe u stan kod mene da ne budem sama jer mislim da ću da puknem od emocija koje osećam. Brat dolazi sa još 5 najdivnijih ljudi koji su sve ovo vreme bili tu za mene kroz ovaj period pripremanja i razmiljanja šta i kako, hvala im", piše ona.

Majka joj je, kaže, nakon skoro sat vremena poslala poruku iz koje je saznala da žele da dođu i porazgovaraju o svemu.

"Imale smo kratku prepisku koja je bila prilično neutralna, ali se osećala razočaranost, ljutnja, povređenost.. sve što sam očekivala u suštini. Kako god večeras oboje dolaze. Meni ništa više nisu pisali, brata je jutros zvala sva uplakana u neverici i ubeđenju da to nisam ja i kako ja to mogu da budem i kako to može biti normalno itd. Rekla je kako je sinoć bila jaka zbog tate, ali da je on uništen, a slomljeni su oboje.. Znači zvanično sam autovana i trebala bih da se osećam slobodno, ali osećam se užasno, jako mi je teško, ali bez obzira na to imam ogromnu podršku bliskih ljudi i prijatelja, prvenstveno moje djevojke i brata, što je i najbitnije od svega.. a oni imaju izbor da budu tu ili ne", napisala je.

Brzo je usledila i poslednja poruka tog dana.

"Sada zvanično mogu da kažem i potvrdim da je autovanje roditeljima jedan od najtežih, najbolnijih i najgorih osećaja i stvari koje sam uradila... ali definitivno to svako od nas treba da uradi kada je spreman, jer j**eš mu sve, ne može se zauvek živeti u skrivanju i ormaru. Takođe jedna stvar još, da nemam ovako ogromnu podršku moje devojke, brata i prijatelja ne bih uspela ovo sama koliko god sam mislila da sam spremna i da sve sama mogu, definitivno ne bih mogla, jer ovo stvarno traži mnogo snage, hrabrosti... zato hvala svima vama koji ste tu", napisala je.

Sutradan, kako stoji u njenim tvitovima, roditelji su došli po dogovoru i usledio je nastavak iskustva, koji su tviteraši sa nestrpljenjem čekali.

"Prošlo je više od 24 sata kako sam se autovala.. sinoć su roditelji došli u stan da pričamo.. pričali smo i plakali, grlili se, oni negirali, odbijali, pa potvrđivali, pitali.. teško im je, jer skoro svaki roditelj ima zamisao i plan za dete, a ovo je drugačije od tog plana. Više puta su me pitali kako znam da sam "to". Misle da su oni napravili grešku jer "su mi suviše verovali", "nadali se da će da me prođe ta faza u životu" nisu stigli to da spreče a ja sedim ispred njih i pokušavam na lep i smiren način sve da objasnim, kako, zašto. Imali su toliko mnogo pitanja, na sve sam im odgovorila po prvi put iskreno, LJUDI KAKAV JE TO DIVAN OSEĆAJ SLOBODE, reći samo istinu bez straha! Taj trenutak dok pričam istinu njima je trenutak u kom sam osetila da je AUTOVANJE stvarno OSLOBOĐENJE i osetila sam ukus slobode", piše.

Taj osećaj, kaže, ne bi menjala ni za šta na svetu, a potom opisuje šta je dalje bilo.

"Zaključak je: još uvek nisu prihvatili, pokušali su par puta sa pitanjima da "me promene" ako je moguće, ne možeš se tako roditi, može li te psiholog izlečiti i razgovarati sa tobom.. jednostavno nemaju znanja o tome i opraštam im, ali pokazali su oboje razumevanje ipak, jer su rekli da je to moja privatna i lična stvar i da oni tu ne mogu ništa, a ono što me je najviše usrećilo jeste da oni ne žele da me izgube, žele me uz njih, da pričamo da se obilazimo, da im dolazim, ali da se o tom segmentu ne priča. Ovo je bila odlična reakcija kojoj se ipak nisam nadala toliko, ali takođe verujem da će vreme da učini svoje i da će nakon određenog vremena da me prihvate u potpunosti, pa čak i da pričamo o tome ponekad. Pitali su me čak da li sam u vezi sad i da im je bitno da sam srećna", dodaje.

Koliko iznenađenje je to bilo za roditelje mogla je samo da pretpostavi, da pokuša da ih opravda na neki način, ali i zatraži podršku koja joj je preko potrebna.

"Znam da im je šok, neverica, toliko toga u jednom pismu i razgovoru, (23 godine nije malo) tako da trebaće godine da se slegne sve, da se prihvati, ali bitno mi je da su tu i da me nisu odbacili, jer ipak je to neka vrsta prihvatanja na kraju dana? hvala svima što ste bili tu. Trenutak dok tata plače, jeca, grli me, steže rukama i govori mi da sam njegova jedina sreća, ljubav i da me voli beskonačno mnogo i da će da me brani uvek i bude tu je naš jedini emotivan trenutak u ove 24 godine.. i j**eš mu sve, bilo je vredno čekati ga toliko dugo", zaključila je ona.

(Espreso / Blic)