JEZIVA ISPOVEST! Žene provele 30 GODINA u ZATOČENIŠTVU, stan UŽASA sakrivao STRAVIČNU TAJNU! (VIDEO/FOTO)

U oktobru 2013. godine tri žene su spašene iz stana u južnom Londonu. Ispostavilo se da su u zatočeništvu bizarnog oblika provele više od 30 godina, a za jednu od njih to je značilo – ceo život.

Svoju priču su podelile s novinarima BBC-a. Toga dana, tačno u 11.15 otvorila su se vrata stana u Brikstonu. Dve žene su izašle na ulicu. Mlađa od njih, 30-godišnja Rouzi je neobično hodala.

Njeno kretanje bilo je nezgrapno i delovala je kao da nije navikla na kretanje duže od nekoliko koraka. U tom trenutku postalo je jasno da je 30-godišnjakinja ceo život provela u zatočeništvu i da joj je nužna medicinska pomoć. Rođena u tzv. “zajednici”, bila je zatočena do te mere da joj je bila onemogućena lekarska pomoć, nije joj bilo dopušteno da van stana boravi sama, a uverili su je i da će se, pokuša li da pobegne, spontano zapaliti i umreti.

Ipak, bojeći se za svoje zdravlje, Rouzi se u pratnji 57-godišnje Džozi 25. oktobra iskrala napolje. U obližnjoj ulici čekali su ih pripadnici neprofitne organizacije koja pomaže zlostavljanim ljudima, a koji su, u saradnji s policijom, organizovali njihov beg.

Ubrzo se saznalo da Rouzi i Džozi nisu jedine osobe koje su živele u ukletom stanu. Otišavši u njega, policija je naišla na 69-godišnju Aišu, ženu porekom iz Malezije. Ona čak nije ni želela da ode, ali nakon policijskog uveravanja, žena se predomislila.

U idućih nekoliko nedelja njihova priča je poprimila zastrašujuće detalje o životu koje su proživele u “zajednici”.Sve tri žene delovale su prestravljeno, stalno spominjući ime Džeki za koje se ispostavilo da predstavlja silu koje su se bojale, “biće” koje će ih potražiti i učiniti im strahote. Bojale su se i struje, a kućni aparati predstavljali su im ogroman izvor straha – bile su uverene da će eksplodirati.

Otkrivajući detalje o svom zatočeništvu, Rouzi je postepeno postajala čvršća, hrabrija i odlučnija u želji da počne da živi. Čak je i promenila ime, za koje je inspiraciju pronašla u pesmi “Roar” Keti Peri. Stihovi posvećeni ženi koja prevailazi teške trenutke u vezi i oporavlja se dotakli su Rouzi u toj meri da je odlučila da svoje dotadašnje ime zaboravi i postane – Keti.

Poremećeni um

Bizarno domaćinstvo u Brikstonu vodio je Aravindan Balakrišnan. Žene su ga zvale Drug Bala. Opisujući suživot s njim, Keti objašnjava BBC-u kako je Drug imao potpunu vlast nad njima.

– Rekao bi: ‘Ja sam Bog, ja vladam svetom, besmrtan sam. Vaš sam vođa i morate mi služiti’ – prisetila se Keti.Njegov potpuno poremećen um naterao ga je da veruje da mu je ranije spomenuta nevidljiva mašina Džeki pomagla da upravlja svetom iz svog stana, pa je tako smatrao da baš on ima veze sa svim bitnim događanjima, pa čak i ratovima i prirodnim katastrofama.

Keti se prisetila i bizarnog događaja iz 1995. godine, kad je dostavljač pice zabunom pozvonio na njihova vrata.

– Bala je tad bio uveren da je dostavljač zapravo bio britanski fašista koji je želeo da ga isprovocira i omete u radu. Istog tog dana Japan je pogodio razorni zemljotres, a Bala je tvrdio da je to odgovor na raniji događaj koji se odvio na vratima stana. Na japanskom Kobe, grad koji je stradao u zemljotresu, znači Božja vrata. Njegovom umu to je bilo dovoljno da stvori povezanost – prepričala je Keti događaj novinarima BBC-a.

Nesrećna žena je novinarima opisala svakodnevni život. Bile su prisiljene da ustaju rano kako bi obavljale kućne poslove, pripremale hranu i služile Balakrišnanu. Velikom čašću smatrano je pustiti mu vodu na tušu i potom je zatvoriti, kad bi njihov “vladar” završio s kupanjem.

U prvim godinama ove bizarne zajednice, neki od članova čak su i radili u spoljašnjem svetu kako bi zaradili za kult. 69-godišnja Aiša je tako jedno vreme radila u prodavnicama, dok je Džozi radila u lokalnoj perionici. Neverovatno je da je jedna od članica kulta svojevremeno čak radila kao medicinska sestra.

Oni koji nisu radili, poput Keti, svakog dana su bili zatočeni i prisiljeni da slušaju Balakrišnanova predavanja koja su znala da traju satima. Kako bi im održavao pažnju, bili su prisiljeni da stoje sve to vreme. Ako bi od umora seli, bili bi kažnjeni.

Temelj svog bizarnog i izmišljenog sveta Balakrišnan je pronalazio u Marksovim ili Lenjinovim učenjima. Grupa je, uverena da stvara novi svet, imala za zadatak da organizuje veliku komunističku revoluciju i da se sakrije od “fašističke britanske države”.

Život bez medicinske nege

Aravindan Balakrišnan je verovao u svoju besmrtnost, a članove svoje zajednice uveravao je da će i oni postati besmrtni ukoliko se pridržavaju njegovih pravila. Jedna od njegovih češćih rečenica bila je da “životinje u zatočeništvu žive duže”, a branio im je i odlazak zubaru s argumentom da će im sa 100 godina svi zubi ionako ispasti, a izrašće im novi. Takođe, nisu mogli da posete ni doktora.

– Izlečenje smo morali da pronađemo u slušanju njegovih reči i samo bivajući u njegovom prisustvu – prisetila se Keti.

Zašto su žene toliko dugo ostale u toj bolesnoj zajednici, pitanje je koje zanima mnoge. Aiša objašnjava da je “ispiranje mozga” jedino objašnjenje koje mogu da ponude.

– Naši mozgovi su bili prljavi. Isprao ih je od svih ideja koje sam pre znala i nametnuo je svoje. Želeo je da izgradi u nama i oko nas novi svet, a da bi to učinio, svojim neverovatnim psihološkim metodama izbrisao je iz naše svesti sva dotadašnja saznanja – prepričala je 69-godišnja žena.

I Aiša i Keti su novinarima poverile da je i fizičko zlostavljanje bilo svakodnevna pojava, pogotovo kad bi Balakrišnan pomislio da planiraju odlazak. I kad bi im odlazak pao na pamet, ubrzo bi shvatile da nemaju gde.

– Izgubila sam kontakt sa svojom porodicom, nisam imala novac ni posao i bojala sam se deportacije – objasnila je Aiša razloge svog dugogodišnjeg života u zajednici.

Keti je rođena u zajednici 1983. godine. Njena majka Sijan Dejvis dobrovoljno se pridružila kultu i u ranim 80-im godinama započela intimnu vezu s Balakrišnanom. Zatrudnela je, a članovima zajednice pa ni samoj Keti nije otkriveno ko joj je otac. Živeli su u nametnutom uverenju da je Sijan zatrudnela s Džeki, ranije spomenutim “božanskim kompjuterskim satelitom”.

Ko je Aravindan Balakrišnan i kako je osnovana zajednica

Rođen 1940. godine u Indiji, Balakrišnan je detinjstvo proveo u Singapuru. U Veliku Britaniju se doselio 1963. godine kada je i započeo sa studijama na Londonskoj školi ekonomije.

U studentskim danima bio je aktivno angažovan u levičarskim političkim krugovima i na kraju je napustio studije. 1974. godine osnovao je svoj pokret, a u iduće dve godine oko sebe je okupio petnaestak pristalica. Uz njegovu suprugu Čandru i njenu mentalno bolesnu sestru, Balakrišnan je okupio studente, većinom iz Singapura i Malezije.

Aiša Vahab je jedna od prvih članica njegova kulta.

– Bila sam zaista fascinirana njime. Privlačio me i bila sam zadivljena time što je imao viziju i drugačije razmišljanje – prepričala je novinarima Aiša koja je kultu pristupila sa samo 24 godine.

Balakrišan je tokom godina preuzeo apsolutnu kontrolu. Psihički ih je zlostavljao, grupno, ali i pojedinačno. Sijan Dejvis, Ketina majka, tokom godina se psihički razbolela i na Badnje veče 1996. godine se bacila sa prozora kupatila stana. Nesrećna žena nije momentalno uspela u pokušaju samoubistva, ali nakon 7 meseci kome, preminula je u bolnici u koju su je odveli prolaznici.

Pokušaj bega

Negde u to vreme Keti je počela da pretpostavlja da joj je Sijan bila majka, ali nije imala emocije prema njoj, pa je i prema njenoj smrti bila indiferentna.

Sa 22 godine devojka je postala potpuno depresivna. Posmatrajući spoljašnji svet kroz prozor, počela je da sumnja u Balakrišnanovo poimanje stvarnosti. Tada je prvi put pokušala da pobegne. Spakovala je stvari i izašla na zadnja vrata stana u kojem su živeli.

Za pomoć je upitala prolaznika na ulici, a on ju je uputio u policijsku stanicu gde joj je bilo izuzetno teško da objasni od čega i zašto beži. Potpuno izgubljena u poimanju spoljašnjeg sveta, policijskom službeniku delovala je kao još jedna u nizu mladih buntovnih osoba koja želi da ode iz porodičnog doma. Uverio ju je da nazove Balakrišnana, koji je ubrzo došao po nju i vratio je u morbidnu zajednicu iz koje je otišla.

Keti je u zatočeništvu ostala sledećih osam godina.

Spasonosna televizijska emisija

U leto 2013. godine dramatično je izgubila na težini, a Džozi se uplašila za njen život. Odlazak doktoru nije predstavljao opciju, pa su dve žene smislile plan.

– Početkom oktobra na televiziji smo videle priču o prisilnom braku u kojoj je bio objavljen broj za pomoć onima koji se nalaze u sličnoj situaciji. Zapamtila sam taj telefonski broj i mesecima prikupljala novac koji bi mi ostajao od redovnog odlaska u obližnju prodavnicu – prepričala je Džozi detalje plana koji je prethodio begu.

Žene su potajno nabavile mobilni telefon i u jednom trenutku, kad je Balakrišnan gledao televiziju, okrenule su broj za pomoć koji su mesecima ranije videle.

Pozivi upomoć urodili su plodom. Ubrzo nakon poziva, Džerard Stoks i Ivon Hol, službenici neprofitne organizacije za ljudska prava, u organizaciji s lokalnom policijom organizovali su spašavanje nesrećnih žena.Keti je jako dobro poznavala Balakrišnanove dnevne navike, pa je znala kada će se ukazati dobra prilika za beg. Tačno u 11:15, nakon što je Balakrišnan otišao u prodavnicu, žene su napustile stan. Ivon i Džerard čekali su ih iza ugla.

Keti je bila oduševljena, ali Džozi malo manje.

– Znala je da će se policija umešati i bojala se za Balin život. Razvila je svojevrsni stokholmski sindrom – pojasnila je Keti novinarima.

S druge strane, Keti je bila uverena da više ni sekunde ne želi da živi u tim uslovima.

Novi život

Džozi i Aiša bile su smeštene u lokalno sklonište za žrtve zlostavljanja, ali Keti je želela i mogla više. Više od godinu dana živela je kod svojih spasioca Ivon i Džerarda, s kojima je razvila odnos prepun razumevanja i poverenja. Pomogli su joj da razvije sve veštine nužne za samostalan život.

Aravindanu Balakrišnanu je suđeno 2015. godine i optužen je za seksualne prestupe, kao i za zatočeništvo nad ćerkom. Smatra se da je seksualno godinama zlostavljao dve žene, članice svoga kulta. Uz te optužbe, pripisuje mu se i okrutnost nad detetom kao i tzv. lažno zatočeništvo.

Balakrišnan je osuđen na 23 godine zatvorske kazne. Njegova supruga Čandra, ali i Džozi koja je pobegla s Keti, i dalje ga podržavaju i veruju u njegovu nevinost.

Aiša trenutno ima 72 godine i živi u skloništu za žrtve zlostavljanja. Ne osporava surove uslove u kojima su živeli, ali i dalje veruje u neke od Balakrišnanovih metoda i razmišljanja. Keti pak, svom snagom pokušava da ostvari novi život. Studira engleski jezik i matematiku i nedavno se preselila u svoj stan. DNK test dokazao je da joj je Balakrišnan otac, a ona, bez obzira na sve, ne oseća mržnju.

– Nekada sam ga mrzela. Više ne. Povodim se za rečima Nelsona Mandele koji je rekao – u zatvoru si, ako osećaš mržnju i ogorčenost prema nekome. Ja nemam mesta za to u svom životu. Štaviše, ako bi on hteo, volela bih da jednom u budućnosti porazgovaramo – završava svoju ispovest 30-godišnja Keti.

Bonus video:

(Espreso/BBC)