UJED MALOG KRPELJA JE BACIO NA SAMRTNU POSTELJU: Lekari hteli da joj AMPUTIRAJU ruke i noge, a onda se desilo čudo

Imala je svega 16 godina, bila je lepa, puna nade… Ali, jedan izlet je njen život pretvorio u pakao.

Džesika Stivens je pravila planove za budućnost. Jedan dan je promenio sve ono o čemu je maštala. Verovali ili ne, mali krpelj ju je ujeo za nogu. Koža joj se zacrvenela a oda je postajalo sve gore.

Lekari su posle brojnih pretraga ustanovili kako ima retko obojenje CRSP. Zbog ujeda krpelja, njeni živci stalno šalju mozgu osećaj boli.

I sama svetlost, šapat ili vetar kod nje izazivaju strašnu bol. Nije jela, pila, ustajala iz kreveta. Lekari su smatrali da umire, a neki su čak predlagali da joj se amputiraju i ruke i noge.

Nesrećna devojka je mnogo puta molila maku da je isključe s aparata ali majka je nije slušala. Onda se dogodilo čudo. Poslušajte priču hrabre devojke!

Krpelj je paukoliki ektoparazit iz reda Ixodida potklase Acarina. Krpelji se dijele na tvrde (familije Nuttalliellidae i Ixodidae) i meke (familija Argasidae).

Krpelji najčešće borave na vrhu visokih trava gdje čekaju prolazak životinje (i čovjeka) na koju se posle identifikacije mirisom zakače pomoću posebnih kuka na prednjim nogama. Identifikacija se dešava putem posebnih hemoreceptora koji reaguju na hemijska jedinjenja u vazduhu.

Krpelj tim receptorima prepoznaje ugljen dioksid, mliječnu kiselinu, amonijak kao i kod svih sisara prepoznatljivu butansku kiselinu. Krpelj reaguje i na svjetlosne promjene (posebno tamno-svijetlo) kao i na vibracije.

Veličina krpelja

Krpelji mogu biti prenosioci brojnih spiroheta, najčešće borelije (bakterija Borrelia burgdorferi) koja može prouzrokovati lajmsku bolest koja je bezopasna ako se dovoljno rano utvrdi.

U kasnijem stadijumu ova bolest prouzrokuje komplikacije kao npr. artritis, hronično oticanje zglobova kao i oštećenja perifernog nervnog sistema.

Ubod krpelja je bezbolan tako da je nakon boravka u prirodi neophodno pregledati kožu celog tijela. Posebno pažnju treba posvetiti kontroli mesta sa nježnom kožom, dok je kod djece neophodna kompletna kontrola. Ovaj parazit, ukoliko se ne ukloni, ostaje dugo vremena na „domaćinu“.

Krpelji su insekti koji postaju aktivni čim se temperatura podigne u proleće, a svoje aktivnosti završavaju sa zahlađenjem u jesen. Postoji nekoliko vrsta, ali kako su veoma slične i po izgledu i po ponašanju, sve nose zajednički naziv krpelj. Kada dođu na domaćina, krpelji traže pogodno mesto na kome će ostvariti ubod i hraniti se krvlju.

Posle izvesnog vremena hranjena uvećana do neprepoznatljivosti u odnosu na početni hranjena, ženka krpelja se tada otpusti sa domaćina i na zemlji polaže jaja.

Jaja krpelja se u proleće razviju u larve koje pronalaze svoje prve domaćine, sitne životinje kao što su glodari. Larve zatim rastu do jeseni, a zatim miruju preko zime da bi se na proleće aktivirale i pretvorili u mlade krpelje, svoju najagresivniju fazu.

(Espreso)