POVRAĆALA SAM I DAVILA SE DOK ME JE MONAHINJA SILOVALA: Žrtva posle 60 godina otkrila STRAŠNU istinu, OVO JE HOROR

Meri Hargrejvs (65), iz Velike Britanije, kao dete je tri godine provela u manastiru, ali je njeno iskustvo tamo bilo zastrašujuće. Posle skoro 60 godina odlučila je da podeli sa svetom užasnu istinu o tome kako su je zlostavljale časne sestre.

Zbog teške finansijske situacije njene porodice, socijalna služba je odlučila da nju i njenog brata na neko vreme oduzme roditeljima, i Meri je poslata u manastir, odvojili su je potpuno od brata, a za nju je od tog trenutka počeo životni pakao, piše Mirror.

„Časna sestra je zamolila grupu devojčica od 12 i 13 godina da me operu. Gurnule su me u kadu, a onda su me ismevale, čudno milovale i govorile mi koliko sam slatka. Zatim su me odveli u sobu, gde me je jedna od sestara ošišala do glave“, priseća se Meri.

Njeni uslovi života su bili nepodnošljivi. Mračna, vlažna soba, tanak dušek sa čaršafom i gruba pidžama, koja joj je grebala kožu.

Kada je plakala na svom krevetu, savetovano joj je da prestane pre nego što se sestre vrate, zbog toga što bi je sestre, koje bi trebalo da paze na nju, svaki put kada bi plakala kažnjavale.

„Svakog dana su nas budili u 6 ujutru i terale da peremo podove. Ako smo propustili mesto, tukle bi nas. Bila sam toliko iscrpljena i osećala sam kao da će se moje telo srušiti “, kaže Meri. Ona je jednom prilikom skupila hrabrosti da razgovara sa jednom od sestara, sestrom Izabel.

„Skupila sam svu svoju hrabrost i pitala:„ Hoću li danas ići kući? “ Bes joj je bljesnuo preko lica, pljunula je na pod i rekla mi: „Ti nemaš kuću. Ti si Božje dete. Nemaš porodicu i ne ideš kući“, rekla mi je sestra, dok su mi suze tekle niz lice“, priseća se Meri.

Jednog dana, Meri je ugledala svog brata u drugoj sobi sa dečacima, on joj je prišao i poljubio je u nos. Sestra Izabel je to primetila i Meri je znala da je čekaju najgore batine do sada.

Meri dalje u ispovesti govori kako su je vukli hodnik i bacili na krevet u maloj sobi. Četiri ili petak devojaka su je držali dok su je ostale udarale i grebale.

“Vikala sam i plakala, ali sam znala da je to besmisleno. Sestra Izabel je stajala na vratima i gledala je. Ako su ikada pomislili da mislimo da pobegnemo, časne sestre bi nas vezale za naše krevete ”, objašnjava ona. Utočište od jezivog mučenja Meri je nalazila u školi, tamo je bila sigurna da je dalje od sestara. Nastavnici bi je pitali kako je zadobila modrice, ali bila je previše uplašena da bi to rekla.

Svaki put kada bi monahinjama rekla da nije siroče, tukle bi je. Sve dok jednog dana napadi nisu postali seksualni.

“Tog dana je mučenje počelo kao i ranije. Odvukle su me i bacile na krevet, vezale mi ruke, lice mi je bilo zaronjeno u krevet. Vrištala sam dok su me udarale po grudima i nogama. Ali tada, na moj užas, jedna devojka mi je podigla suknji i počela da trlja ofinger o moje intimne delove”, kroz suze je pričala Meri.

“Ostale su sve to gledale, dok sam se ja gušila u sopstvenoj povraćki, jer nisam mogla da podignem glavu. “Dosta, devojke”, rekla je sestra Izabel tiho, mirnije nego inače, dok je odlazila.

Od tog dana sve je počelo, znala je šta joj donosi veče – novo mučenje i seksualno zlostavljanje. “Terali su me da ih dodirujem, osećala sam se odvratno”, priča Meri.

Na njenu užas, prizor kom je sestra Izabel te prve večeri svedočila inspirisao ju je da joj učini isto i dodaje: “Jednog dana podignula mi je suknju…”. Priča kako je ostajala nema, u sebi je besnela, molila je da prestane, ali reči nisu izlazile. “Shvatila sam da su me u tom trenutku svi napustili, ali sam takođe napustila samu sebe”, priseća se.

Tada, kada je Meri imala devet godina, stigle su, za nju, najbolje moguće vesti. Manastir se misteriozno zatvarao i bila je slobodna. Kad se vratila kući, nije želela da uznemirava roditelje jer bi tako rizikovala da je ponovo tamo pošalju. Oni nikada nisu saznali da je zlostavljana, iako je mučenje ostavilo traume.

Udala se sa 18 i osnovala svoju porodicu, ali sećanja su znala da naviru. Policija je kontaktirala Meri 2015.godine zbog istrage o sumnji o zlostavljanju sestre Izabel i ostalih u manastiru.

„Nije bilo iznenađenje da su i druga deca trpela njeno zlostavljanje. Rekla sam im što sam mogla. Ubrzo sam saznala da je umrla. Bilo je prekasno za pravdu”, priča Meri.

Tek nakon što je čula za Izabelinu smrt, Meri je smogla snage da se poveri svojim prijateljima i porodici da je seksualno zlostavljana. Pošto je javno progovorila, to je omogućilo mnogim drugima da se jave i kontaktiraju je o zlostavljanju koje su pretrpeli od iste sestre.

Posle priznanja i mogućnosti da pomogne i drugima joj je laknulo, ali nikada neće zaboraviti te tri užasne godine.

Bonus video:

(Espreso.co.rs/Objektiv.rs, mirror.co.uk)