TROICKI O SUSPENZIJI ZBOG DOPINGA: Nišanili su me od početka! Doktorka zbog koje sam kažnjen je izbačena iz tenisa

Viktor Troicki se oporavio od koronavirusa kojim je bio zaražen baš kao i njegova supruga.

Srpski teniser je o tom periodu i neprijatnosti koja se dogodila na Adria Turu na kome je učestvovao govorio kao gost u podkastu "Wish & Go" na "Sport klubu", a pričao je i o brojnim detaljima iz svoje karijere.

Kako je rekao, on se verovatno ne bi ni testirao da se nije testirala njegova supruga Aleksandra koja se nedavno porodila, jer je ona imala ozbiljne simptome Covid-19.

- Izgubio sam čulo mirisa i ukusa. Supruga se loše osećala i bila je malaksala. Testirala se jer joj baš bilo loše. Da ona nije bila pozitivna, ja se verovatno ne bih ni testirao jer ne bih znao da imam bilo šta. Nisam imao simptome, osim gubitka čula mirisa i ukusa. Ali, mislim da sam koronavirus preležao još u Indiji početkom februara. Predao sam meč drugog kola. Taj osećaj u životu nisam imao. Sedam dana sam bio u krevetu, nisam okusio ništa, raspadao sam se skroz. Tada korona nije bila oficijelno rasprostranjena na svim teritorijama, ali sve simptome sam imao. Baš je bilo gadno. Ležao sam u krevetu, bio sam nepomičan. U utorak sam predao meč drugog kola sa Sugitom. Morao sam da odem do kluba, iako nisam znao ni kako sam došao do tamo. Predao sam i od utorka do nedelje finalisti su završili turnir i krenuli na aerodrom, a ja sam još ležao u hotelu. Nisam mogao nigde, teško mi je to palo. Tako da, mislim da sam već jednom preležao, imao sam jače simptome tada, a ovaj put, na svu sreću, nije bilo strašno. Čekao sam da uradim ponovni test, supruga i ja smo ozdravili i već dve nedelje funkcionišemo normalno - istakao je Troicki.

On se potom prisetio niza događaja koji je 2013. rezultirao 12-mesečnom suspenzijom.

- Izgubio sam meč u Monte Karlu, jutarnji meč. Vratio sam se kasno iz Amerike, promena vremenske zone i nisam se najbolje adaptirao na vreme. Prvi meč u Monte Karlu startuje u 10:30. Loše sam se osećao na terenu i izgubio sam dosta glatko – 6:1, 6:1 od Nieminena, koga sam inače dobijao dosta glatko prethodnih puta. To nije opravdanje, jednostavno sam se osećao slabo. Izabran sam za doping kontrolu posle meča. Prvo sam radio urin, a potom je trebalo i krv da dam. Pošto imam fobiju od igle i od davanja krvi – ne smem da gledam, moram da legnem – pitao sam doktorku da li je bilo moguće da ne uradim test. Osećao sam se loše, a imam problem sa vađenjem krvi i bude mi još gore. Dvaput sam pao u nesvest od vađenja krvi. Doktorka koja je bila glavna i odgovorna rekla mi je da je to skroz OK i da ne moram da brinem. Proveravao sam i više puta sam je pitao da li je to sigurno u redu. Dala mi je kontakt glavnog odgovornog iz Svetske antidoping agencije, sa kojim sam na kraju imao problema. Zvali smo ga direktno, ali dala mi je, verovali ili ne, pogrešan broj. Posle toga nam je diktirao ceo tekst koji treba da napišem i objasnim zašto ne mogu da dam krv, iako mi je ona pred mojim trenerom rekla da neću snositi nikakve posledice. Ubedila me je da je sve u redu - istakao je 34-godišnjak i dodao:

- Rekla mi je: ‚Dao si urin, vidim da ti nije dobro‘. Izdiktirala mi je reč po reč. Potpisao sam se, kazala mi je da mogu da idem, posle čega sam otišao u sobu. Sutradan je trebalo da igram dubl, pa sam tokom popodneva svratio u klub. Da bi svi digli frku gde sam i rekli mi da moram da se javim glavnoj doktorki za doping. Ona me je tražila jer je postojao problem. Nije mi bio jasno o čemu se radi. Rekla mi je da tog dana moram da vadim krv, na šta sam ja odmah pristao jer sam se bolje osećao. Uzela mi je krv i rekla mi da je sve u redu. Da bi nakon nedelju dana dobio mejl glavnog iz Svetske antidoping agencije da sam prekršio pravilo jer nisam dao krv kada je od mene traženo i da im se obratim pravnim putem. Prvo sam im napisao mejl šta se tačno desilo, rekavši da je trener bio pored mene sve vreme i da može da posvedoči. Osetio sam se kao da su me nanišanili od početka. Nešto nije bilo odrađeno po protokolu, ali su oni želeli da idu do kraja i da me skroz saseku.

Prvo suđenje bilo je održano u Londonu.

- ITF je taj koji odlučuje o tome. Oni određuju svoje sudije i sve je na njima. Angažovao sam dobar tim advokata, na čemu sam izgubio dosta novca. Dali su mi 18 meseci na prvom suđenju, tu nismo imali nikakve šanse. Doktorka je bila prisutna, dovedena je kao svedok. Moj trener je dao izjavu, ali je ona odbijena jer je navodno pristrasan. Bila je njena reč protiv moje, da bi ona kazala da me je upozoravala kako mogu da snosim posledice i da budem suspendovan. Sedela je preko puta mene, ja sam planuo, hteo da skočim na nju, smirivali su me u sudu. Nisam mogao da podnesem nepravdu. Nekoliko puta sam je prekidao i pitao o čemu priča i da li je normalna. To su bile nebuloze. Svi testovi su bili negativni, samo procedura nije bila ispoštovana. Posle suđenja u Londonu mogao sam da se žalim u Lozani. Bio je specifičan slučaj, koji se ranije nije desio i minimalna kazna za propuštanje testa bila je 12 meseci. Moja je krivica što nisam dao krv i što sam joj verovao. Interesantno je to da su je izbacili iz tenisa, nikada više u njemu nije učestvovala.

Ima izgleda da će svi teniski turniri, koji je trebalo da budu održani ove sezone, biti otkazani.

- Nije oficijelno, ali će se najverovatnije sve otkazati. Nije realno u ovom trenutku, situacija se pogoršava svuda u svetu, ne samo kod nas. U Americi je najgore stanje do sada. Nerealno je da se sada igra bilo šta. Južnoamerikanci ne mogu da putuju nigde, kao ni mi trenutno. Ne bi bilo fer da se organizuje, da neko može da učestvuje, a da drugi ne mogu. Mislim da ni oni sami ne znaju kako će biti. Čekaju iz dana u dan kako se odvija situacija. Nezahvalno je pričati o tenisu. Mislim da u tenisu ne može kao što je u ostalim sportovima i ligama, koje moraju da se završe zbog abnormalnih TV prava i sponzorskih ugovora, zbog putovanja i svega ostalog. US open će da trpi velike gubitke, oni nisu imali osiguranje kao Vimbldon. To je jedni Gren slem koji je osiguran od 2008. Ali, ne bojim se za njih. Siguran sam da će preživeti bez ovogodišnjeg US Opena.

Odnos među srpskim teniserima oduvek je bio odličan.

- Ima mnogo anegdota. Jedni drugima pravimo smicalice. Jako smo bliski svi, znamo se skoro ceo život. Zimonjić je malo stariji, ali nas je prihvatio kao mlađu braću i uvek nam pomagao. Mi mlađi smo se zbližili i stvorili timski duh.

Kompletan intervju pogledajte ispod u video snimku.

BONUS VIDEO:

(Espreso.co.rs / Sportklub.rs)