SA SLOMLJENOM RUKOM SAM OSVOJIO VIMBLDON: Srpski teniser otkrio ono što niko nije znao! Sve zvezde sam video!

Nenad Zimonjić, selektor Dejvis kup tima Srbije i sada već legendarni srpski teniser koji je svojevremeno bio i najbolji igrač sveta u dublu, prisetio se nekih zanimljivih detalja iz svoje karijere.

Gostujući u Jutarnjem programu na "TV Prva", selektor Zimonjić je pričao o počecima svoje profesionalne karijere koja je krenula baš u vreme kada je naša zemlja bila pod NATO agresijom i bombardovana.

- Tada sam po prvi put izborio mesto da mogu da igram. Prvi je bio Australijan open. Trenirao sam u Americi, putovao bez trenera. Francuzi su me odbili za vizu za Rolan Garos, a upozoravali su me da bi isto moglo da bude i za put u London na Vimbldon. Rizikovao sam i dobio britansku vizu, prošao tri kola kvalifikacija i onda još dva u glavnom žrebu dok me nije izbacio Gustavo Kuerten u trećem kolu - istakao je Zimonjić, prenosi "B92".

- Nedelju dana kasnije sam slomio palac u Njuportu, a iste godine je i otac imao problema sa zdravljem. Rak plućnog krila i celo plućno krilo mu je odstranjeno. Zato sam se odlučio da ne idem na sve turnire. Bilo je problema sa putovanjima, nije bilo sponzora zbog rata u državi. Bio sam u situaciji da roditelji nisu mogli da mi plaćaju sve to. Bili su zatvoreni aerodromi, vize nisu mogle da se dobijaju, puno prepreka. Ali, ako se nešto voli i želi, nađe se način da se pre ili kasnije dođe do cilja.

Ipak, istakao je da mu je najteže bilo kada je imao 18 godina, a ocu su govorili da nije dovoljan talenat da bi vratio sav uložen novac.

Ali, kada je u pitanju najbolja godina, onda je to 2008. I na sportskom i na privatnom planu. Na Vimbldonu je tada osvojio turnir u paru sa Danijelom Nestorom, ali sa rukom koju je polomio u toku turnira.

- Meni je tako suđeno, sve moram težom varijantom. Jako je teško bilo naći dobrog partnera, a bila je velika čast i privilegija da igram sa Nestorom, jednim od najboljih dubl igrača. U polufinalu sam iskrenuo zglob, pao sam i tom prilikom zadobio prelom kosti leve ruke. Taj meč je posle dva ili tri minuta prekinut zbog mraka, a uveče bolnica nije radila i nisam mogao da snimim ruku - ispričao je Zimonjić.

Meč je trebalo da bude nastavljen sutradan i tek tada je ruka snimljena.

- Nijednog trenutka nisam pomislio da neću moći da igram, jer igram 'bekhend' samo sa desnom rukom. Ali tek tada sam shvatio koliko je važna i leva ruka, sve zvezde sam video. Tako sam odigrao polufinale i finale i pobedili smo. Ušlo je u vimbldonsku knjigu da sam prvi u istoriji koji je osvojio turnir sa slomljenom rukom.

Povrede su, nažalost, ranije privele kraju njegovu karijeru.

- Malo ljudi zna, jer se nikada nisam žalio niti kukao, da su još te 2008. godine krenuli veliki problemi i sa desnim, a onda i levim kukom. Stručnjaci su mi rekli da su šanse 50:50 da će mi pomoći ortroskopska operacija. Oporavak je trebalo da traje četiri do šest meseci, a ja sam u tom momentu bio svetski broj jedan i želeo sam da igram koliko mogu - pričao je verovatno najbolji srpski dubl igrač svih vremena.

- Trpeo sam bolove. Sami ATP fizioterapeuti su se čudili kako mogu i kako uspevam. Svi su se složili da ću jednog dana morati da uradim tu operaciju, da stavim oba veštačka kuka. To sam i uradio. Mislio sam da je to kraj, ali sada pokušavam da uradim nešto što niko nikada nije uradio, da se vratim na neki profesionalni nivo. Jednostavno, volim tenis i borba je tu.

Na kraju smo saznali i da privatni producent Bili Piterson od 2015. godine snima film o životnoj priči Nenada Zimonjića.

- Želeo bih da moja priča bude inspirativna za ostale sportiste da znaju da nije kraj, čak i kada dođe teška povreda. Moguće je da se čovek vrati, makar i rekreativnom sportu. Ako ja koji za koju nedelju punim 44 godinu uspem da se vratim na visoki nivo, sigurno će svako to moći - zaključio je Zimonjić.

BONUS VIDEO:

(Espreso.co.rs / B92.net)