ZA SVE ŠTO MI SE DESILO, JA SAM KRIV, A NE PEPE IMAZ! Novak otvorio dušu! Nikad iskrenije o Špancu, Vajdi i životu!

Novak Đoković je otvorio dušu i govorio o budućim ciljevima, stvarima koje su mu se dogodile u životu i koje želi u budućnosti, ali i o svom odnosu sa Pepeom Imazom, kontroverznim Špancem.

U opširnom intervjuu koji je dao za špansku "Marku" uoči početka Mastersa u Madridu, srpski teniser se osvrnuo na brojne momente iz svoje karijere.

Jedno od prvih pitanja bilo je o tome da je ovih dana tačno dve godine od kada se bio rastao sa Marijanom Vajdom i celokupnim timom, da bi se prošle godine ponovo okupili i obnovili saradnju.

- Morali smo da se rastanemo. To smo svi osetili. Nije to bila moja lična odluka. Njima je bio potreban prostor. Bili smo zajedno 10 godina, rastali smo se na godinu dana. Marijan i Fil su se vratili 2018. a sad nam se opet pridružio i Miljan. Srećan sam zbog toga jer ih više smatram porodicom nego timom. Odluka da se rastanemo je bila dobra, jer smo posle počeli da nedostajemo jedni drugima. Kad smo se ponovo okupili, ja sam osvojio velike turnire ponovo. Meni je jasno da su moji rezultati povezani sa sinergijom koju imamo i da mi to pomaže da dajem najbolje od sebe.

Kako si se osećao kada ste se ponovo okupili, da li je delovalo kao novi početak?!

- Uvek sam verovao u duge veze. Volim kad vidim da je teniser sa istim trenerom celu karijeru. Volim da vidim kako igrači igraju sa istim timom tokom cele karijere. To je nešto što iskreno poštujem, jer je to dokaz da postoje privatne stvari koje su iznad materijalnih. U isto vreme, volim da ubacujem inovacije (u igru) i istovremeno rastem. Period kad nisam bio sa svojim "životnim" timom mi je pomogao da naučim mnogo. Moje iskustvo sa Agasije i Štepanekom, razumeo sam šta su hteli i šta su želeli od mene. Dali su mi savete koji su bili korisni.

Veruješ li da je um taj koji radi?!

- Pokušavam da živim više srcem nego glavom. Kad dostignete maksimum u vašem sportu i imate sjajnu karijeru, vaš ego raste i imate veća očekivanja. Ljudi oko vas pokušavaju da doprinesu i uspeh traje. Ja pokušavam da kontrolišem okolnosti i živim u sadašnjosti. Nikad se nisam plašio da napustim svoju zonu komfora. Osećam da mi je to jedan od kvaliteta i to mi se sviđa. Mislim da je to dobar pristup životu. To mi je pomoglo da napredujem kao teniser i kao ličnost. Ne znam da li ljudi to (napuštanje zone komfora) vide kao nešto dobro ili kao loše.

Da li veruješ da ćeš ponovo uspeti da osvojiš Rolan Garos i time po drugi put osvojiš Gren slem (sva četiri trofeja istovremeno)?

- Mogućnost je velika, jer mi nedostaje samo još jedan turnir koji moram da osvojim. Istina, to je veliki turnir - Rolan Garos. Bio sam u ovoj situaciji 2016. godine i znam kakav je osećaj. Pre tri godine bio sam pod pritiskom, još većim nego ostali. Danas je situacija drugačija. Porastao sam mentalno i emotivno, znam kako da se nosim s time na najbolji način. Ne znam da li će mi to što sam već naučio lekciju pomoći da osvojim, ali ne želim ni oko toga da se stresiram, takođe. Dovoljno pritiska osećam. Sedim ovde s tobom, učestvujem na jednom od najvažnijih turnira kao najbolji teniser sveta. Naravno da želim svuda da pobeđujem, to nije tajna, ali ne želim da pritiskam sebe više nego što je potrebno, jer ja mogu da ispišem istoriju. Pitaju me da li znam razliku u poenima i ko je koji na listi i ja to manje-više znam, jer je to deo mog posla. Ali osećam da ne osećam sve tako intenzivno kao pre 4-5 godina.

Šta je za tebe pobeda?! Osećaj zavisnosti?!

- Više učim iz poraza nego iz pobeda. Pobeđivati je jedinstveno osećanje i mi se takmičimo profesionalno za to osećanje. Dešavalo se da izgubim i da to utiče na mene više nego što bi trebalo. Moji porazi su postajali moje drame koje su trajale danima, nedeljama, pa i duže. Sada brzo prelazim preko njih. Imam porodicu, otac sam, imam 32 godine i 15 godina sam na Turu. Bio bih razočaran u sebe da nisam naučio iz iskustava da radim stvari drugačije. Da li želim da nastavim da pišem istoriju i osvajam Gren slemove?! Naravno! Zbog toga i igram. Tenis, uz to, je platforma koja mi omogućava da selim i šaljem poruke koje želimm da edukujem decu i to je ono što me takođe vezuje za ovaj sport i tera da nastavim sa treniranjem.

Kakav je tvoj odnos sa Pepeom Imazom i koju ulogu on ima u tvom timu?

- Mediji su dosta pisali o mom odnosu sa Pepeom. Često je teško objasniti stvari ljudima, kada oni ne žele da ih razumeju. I ako je tako, onda krenu da sude u negativnom smislu. Pepe je moj prijatelj i ima školu sa mojim bratom. Znam ga osam godina. Znao sam ga kada sam bio prvi na svetu, kada sam bio 22. i danas kada sam ponovo broj jedan. Ništa se nije promenilo u našem odnosu. Smeta mi što je bio okrivljen kada sam bio povređen ili kada nisam imao dobre rezultate. Sve što mi se desilo u životu je moja greška. Drugačija sam osoba i sam donosim odluke. Ne želim da obraćam pažnju na sve što se kaže i piše. Osećam se loše zbog Pepea, zato što nije zaslužio kritike i takvu kampanju protiv njega. On je sjajna osoba, sa velikim srcem. Dali su 100 besplatnih časova deci. Ako postoje dve osobe koje su me inspirisale, onda su to Pepe i moj brat. Biti blizak sa njima je dobro, zato što dele pozitivnu energiju svuda. Nikada nisam želeo da dam na vrednosti nečemu što je objavljeno. Mogao sam da kažem, ali ne igram tu igru s medijima. Svi smo dovoljno zreli.

BONUS VIDEO:

(Espreso.co.rs)