TAJ OŽILJAK ĆE NOSITI DO KRAJA ŽIVOTA: Novak Đoković se setio trauma iz vremena bombardovanja!

Najbolji teniser sveta Novak Đoković u velikom intervjuu koji je daoDžeju Šetiju je pričao o raznim temama.

Dotakao se i bombardovanja Srbije 1999. godine i osećanjima koja je imao kao dečak od 12 godina.

- Od 91, 92. pa sve do 2000. imali smo embargo. Borili smo se za hleb i mleko i ostale najneophodnije stvari za preživljavanje. Onda je, 1999. godine, Srbija bila bombardovana dva i po meseca bez prestanka, svake noći i svakog dana. Moja porodica i ja smo se dva i po meseca budili tokom noći zbog sirena, aviona koju su nas preletali. Bilo je poražavajuće i zastrašujuće. Najgora stvar koju sam ikada video. Bilo je užasno videti avione koji vam iznad glave bombarduju bolnice i sve ostalo. Mnogi nevini ljudi su umrli, a zahvalan sam što ja nisam izgubio nikog bliskog, iako znam ljude koji su izgubili sebi bližnje i to je ožiljak koji ću nositi do kraja života. Sećanja će ostati sa mnom do kraja života - rekao je Novak Đoković.

Otkrio i da ga je bombardovanje motivisalo da postane najboji na svetu.

- Na početku sam osetio ono što je i većina našeg naroda – želeo sam osvetu. Ko su oni da bombarduju nevine ljude? Šta se dešava? Imao sam 12 godina i sećam se da sam se na dan rođendana krio u skloništima i smo rekli da ćemo se, posle nedelju, dve skrivanja, vratiti normalnom životu i to je bilo to. Da nas neće zanimati šta će se desiti jer – ako nas pogode, šta mi tu možemo? Tako da, sećam se da sam 12. rođendan proveo sa prijateljima igrajući tenis. Tada nismo išli u školu, tako da je to bilo super! Pevali su mi rođendansku pesmu, a ja se jasno sećam slike aviona koji svugde ispuštaju bombe. Bilo je užasavajuće, ali sam se u isto vreme osećao kao da odrastam i u tome su mi dosta pomogli roditelji. Ne možemo da sudimo celoj naciji zbog odluka pojedinaca, grupa, institucija ili koga god da je odlučio da sprovede bombardovanje u delo i ubije nevine ljude. Ne možemo da sudimo ljudima zbog toga. Vi želite da oprostite njima, ali to jednostavno ne može da se zaboravi. Sa neke svetlije strane, to (bombradovanje) me je nateralo da budem dosta zahvalan u životu - dodao je srpski teniser.

Međutim, iz svakog gorkog iskustva sledi i nešto lepo.

- Zahvalan sam na tom iskustvu jer me je oblikovalo kao osobu i kao tenisera. Dobio sam dodatnu 'glad' za radom i treniranjem. Hteo sam da pokažem svetu šta može da uradi dečak iz ratom razorene zemlje, da može da bude najbolji u sportu koji je globalan. Sve što se desilo, desilo se s razlogom, a ja ne žalim ni za čim. To je moja karma i nešto kroz šta sam morao da prođem. Ne samo ja sa porodicom, nego svi mi kao nacija. Srpski narod je kroz istoriju prošao kroz mnogo ratova i nemaštine, tako da je lepo videti jedinstvo kod naših ljudi. Pričao sam pre neki dan sa bratom i ženom o tome šta je na nas ostavilo najveći utisak iz tog iskustva. Za mene je to bilo hiljade ljudi koji su se okupili na najbitnijim mostovima našeg grada kako bi ga zaštitili, noseći majice sa metama na njima i obojenim glavama, pevajući pesme i uživajući. Oni su na taj način pokazali da onima koji su bacali bombe da su oni meta i da štite most i grad. Time su pokazali da ako žele da ga sruše, moraju prvi da prođu preko nas. Mislim da je ta moć jedinstva, upornosti i snage bila predivna - izjavio je Đoković.

BONUS VIDEO:

(Espreso.co.rs)