ZAŠTO SAD ĆUTITE? Progutali ste ne samo one pljeskavice, bifteke i punjene vešalice, već i sve one reči, psovke i uvrede kojima ste ga čašćavali!

Čudan smo mi narod, oduvek smo to znali. Prevrtljivi smo, a umemo da se okrećemo kako vetar duva i kako nama odgovara, a još jednom smo to pokazali na delu.

Novak Đoković opet nam je postao miljenik! Kažem opet, jer mislim na to da ga sada ponovo voli čitava Srbija, a ne samo jedna polovina, trećina ili tri četvrtine zemlje.

Kako nam je samo malo trebalo da počnemo najboljeg sportistu kojeg je ova zemlja imala da ponovo dižemo u nebesa, a takoreći do juče, odnosno do pre dve nedelje prilično smo ga i psovali, i pljuvali, i vređali, i mi znali bolje od njega šta on i kako bi trebalo da radi?!

Dovoljno je bilo da Nole ponovo zaigra onako kako nas je godinama ranije navikao, pogotovo početkom ove decenije, i da na kraju krajeva osvoji Gren slem titulu, i to na Vimbldonu i opet je postao predmet obožavanja cele nacije i hvalospevi o njemu ponovo se mogu čuti svuda, od prolaznika na ulici, preko društvenih mreža, pa i u izjavama stručnjaka, drugih sportista, političara...

Niko sada više ne pominje ni dijetu, ni veganstvo, ni "pasenje trave", ni njegovu ženu, ni tatu Srđana, i na Pepea Imaza (pomenuli ga neko za ove dve nedelje?!), i sektašenje, reiki, i sve ostalo što se pominjalo kada su pljuštale prozivke na račun najboljeg srpskog tenisera i jednog od najboljih svih vremena.

Čak smo mu i zaboravili to što je navijao za Hrvate na Svetskom prvenstvu zbog čega je posebno stao na žulj jednoj Srbiji, koga ga je bez pardona i đonom direktno u lice napala i napljuvala posle te izjave.

A Nole?! Pa, opet se pokazalo da je Nole bio u pravu, jer on najbolje zna sebe i šta je dobro za njega, šta mu prija, šta želi, koga će da trpi i na kraju krajeva može komotno posle onog podizanja najprestižnijeg pehara u "belom sportu" juče, da izađe pred nas sve sa podignutim rukama i kaže "Ja sam pobedio, možete da mi pljunete pod prozor".

Može, ali neće, jer nije on takav!

Na kritike i pljuvanja će odgovoriti tek povremeno, kao što je to onomad bilo kada mu je prekardašilo da sluša sa svih strana, gde god se okrene, a uz to ga je sigurno i prilično bolelo što je najviše takvih komentara i stavova stizalo iz njegove zemlje, od njegovog naroda, pa je odbrusio:

- Ma, u pravu su ljudi. Treba pojesti za doručak tri punjene vešalice, za ručak kobasice, a onda da se teletinom sve zapečati pred spavanje, da bude lako u stomaku. I onda si super spreman da izađeš na teren - reče tada Novak i prekide više svaku raspravu.

A onda se vrati onome što on najbolje zna i što mu najviše odgovara, znajući da će doći vreme kada će ne rečima, nego svojim igrama, peharima, uspesima i pobedama naterati većinu nas da pojedemo ne samo te punjene vešalice, pljeskavice, pršute, bifteke, nego i one sve reči, bljuvotine i uvrede koje su izgovorene i napisane na njegov račun.

Čekao je svoj trenutak i dočekao ga u prve dve nedelje jula meseca 2018. godine kada nam je pokazao sve što je trebalo da nam pokaže.

Niko, ali apsolutno niko nije mogao da mu prigovori ništa o igri, o snazi, o kretanju, o fizičkoj spremnosti, izdržljivosti, svemu onome što se pominjalo kada se s nevericom vrtelo glavom i govorilo "Ne može on da bude igrač, ako ne jede meso" od birtije do televizije.

Niti je Novak počeo da jede meso, niti se odrekao svojih metoda, navika i ustaljenih običaja meditiranja, svog načina prikupljanja energjije i svega što praktikuje

Videli smo da je recimo u tom polufinalu protiv Rafaela Nadala koje se igralo dva dana i efektivno trajalo skoro pet i po sati uz igranje brutalnog, kosmičkog i savršenog tenisa koji dodatno iscrpljuje, srpski teniser bio taj koji je pokazao veću izdržljivost, spremnost u odnosu na "bika sa Majorke" i možda ga čak igrački i nije nadigrao, ali zato ga jeste nadjačao fizički i psihički.

Bio je spremniji, mogao je da igra duže, više, jače, manje se umarao i kondiciono nadmašio velikog Rafu, koji i sam važi za vrhunski spremljenog tenisera.

I sve to je uspeo bez da je išta promenio u toj toliko komentarisanoj ishrani, "kontroverznoj dijeti", u odnosu na pre godinu i dva meseca ili u odnosu na pre 3 meseca, pola godine i tako dalje.

Baš u tom meču je dokazao da nije stvar u jedenju ćevapa, pljeskavica, krmenadli, šnicli, karađorđevih, nego je dokazao nešto drugo.

Dokazao je da kada je potpuno fizički spreman, kada nema nikakvih problema sa kondicijom, povredama, kada nije rovit i kada je na kraju krajeva potpuno fokusiran na tenis, kada mu misli ne lutaju, kada su mu reket, loptica, igra, pobede i trofeji glavni prioriteti, onda je to onaj Novak Đoković od koga su strepeli protivnici i koga se plašio svet.

I šta sada posle ovog, kako čuh u nedelju uveče "brokoli Gren slema"?!

Pa, ništa. Nole će nastaviti tamo gde je stao, opet će verovatno da cepa, melje, gazi, i samom svojom pojavom uteruje strah u kosti protivnicima...

Do neke nove prilike kada bude kiksnuo i opet bude počela pljuvačina po njemu, i tako u krug.

Jer, kao što rekoh tamo na početku, to smo mi Srbi, prevrtljivi smo.

BONUS VIDEO: