Zašto je zlato za Srbiju najveći uspeh? Đoković naježio naciju!

Najbolji teniser u istoriji Novak Đoković gostuje u emisiji "Put šampiona" na Radio Televiziji Srbije.

Na početku je upitan za najveći uspeh karijere, osvajanje olimpijskog zlata u Parizu.

- Postoji više razloga, a prvi je da sam predstavljao Srbiju, zatim i što je to najvažniji sportski događaj i održava se svake četiri godine, takođe i moja olimpijska karijera je bila turbulentna. Na prvim u Pekingu sam osvojio bronzu, imao sam veliku šansu da se plasiram u finale protiv Nadala, na kraju sam osvojio bronzu. Posle sam gubio dva puta u polufinalu i to su bili najteži porazi u mojoj karijeri.

- Takođe i zbog toga što sam bio povređen i operisan dva meseca pre, u finalu sam pobedio rivala koji me je pobedio pre toga na Vimbldonu.

- Zato sam i pao na zemlju kada sam ušao u finale, ali sam znao da se neću zaustaviti na tome, na tribinama su bili moja deca, supruga, moj tim, saigrači iz drugih sportova iz Olimpijskog tima Srbije. Motivacije je bilo na pretek, najbliži set emocija koji sam doživeo je bio na taj dan kada sam pobedio Alkaraza, kada sam pao na kolena, blagosloven sam što sam doživeo mnogo uspeha, ali ovo se izdvaja kao broj jedan - otkrio je Đoković.

Olimpijada mu je bila zvezda vodilja.

- Dodatan pritisak uvek postoji. Recimo, pobedio sam Nadala na Centralnom terenu Rolan Garosa je retkost za sve nas i pokazatelj da sam u dobroj formi. Fizički sam se dobro osećao, mentalno takođe. Hteo sam tu zlatnu medalju, znao sam da me cela država prati i tu energiju sam takođe osećao. Kada sve ove okolnosti osećamo, taj dodatan pritisak mi je bio manji nego obično. Recimo u Njujorku sada, otišao sam ne baš najspremniji. Od početka turnira sam osećao da to nisam bio ja na terenu. I samim tim sam osećao mnogo veći taj dodatan pritisak. Vi ste sami na terenu, morate da pronalazite rešenja. To je čar i lepota ovog sporta. Ali, ako vam je loš dan i ako nemate rešenje, vi ste izgubili. To je mač sa dve oštrice. Sama ta činjenica da sam deo individualnog sporta, naterala me je da se osamostalim, u smislu svoje rutine. Naravno, uvek imate ljude koji vas usmeravaju, ali vi donosite sami svoje odluke, da li ćete se žrtvovati. Ciljevi životni i rezultatski su uvek zvezda vodilja, a meni je Olimpijada stvarno bila zvezda vodilja. Kao mali sam sanjao VImbldon i da budem prvi na svetu, jer tenis nije klasičan olimpijski sport. Drugi sportisti se spremaju četiri godine samo za to, a mi između toga imamo mnogo turnira i obaveza. Njima je to dragocenije. Ja sam uvek pratio proslavljene košarkaše i odbojkaše, koji su se vraćali sa najvećim odličjima, a ja to gledao na TV. Tek kada sam je odigrao, osetio te vrednosti. Plus olimpijsko selo. Kada se šetaš među 10.000 najboljih sportista na svetu, osetiš kako oni žive, dobiješ iskustvo... To ne može sportista da doživi ni na jednom takmičenju".

Bonus video:

(Espreso sport)