"Novak je ostavio mamu, i priljubio se uz mene, već tada je znao": Pogledajte kako je Đoković postao broj 1

Srpski teniser Novak Đoković osvojio je konačno zlatnu medalju na Olimpijskim igrama u Parizu pošto je u finalu pobedio Karlosa Alkaraza (7:6, 7:6) nakon skoro tri sata tenisa. Na taj način, Novak je osvojio sve što se moglo osvojiti u tenisu pošto ga je samo još zlato sa Olimpijskih igara "žuljalo" jer je samom sebi nabio pritisak.Kao dete sanjao je da osvoji samo Vimbldon i da postane najbolji igrač na svetu, a istovremeno mu je bilo važno i da bude "pošten igrač".

"Igram se noću, danju imam školu i treninge imam popodne. Završim domaći zadatak posle treninga i zato se igram noću. Trening je za mene obaveza", rekao je sedmogodišnji Novak u jednoj školskoj emisiji pa dodao: "Moj cilj u tenisu mi je da postanem prvak".

Moglo je da se nasluti još od malih nogu da ima pobednički gen još od kada je uzeo reket u ruke i počeo da trenira kod Jelene Genčić. Američki list "Njujork Tajms" je svojevremeno proglasio najboljom ženom trenerom na svetu i mnogi ne znaju da je otkrila Novaka Đokovića, ali i Moniku Seleš, Ivu Majoli, Gorana Ivaniševića i brojne druge tenisere u regionu, dok je kada je srela malog Noleta na Kopaoniku promenio istoriju sporta.

"Da li znaš kako su se sreli prvi put? Jeca kaže imala je kamp na Kopaoniku, jedan dan je trenirala i videla je dečaka koji je ručicama bio uhvaćen za žičanu ogradu. Dva sata je nije ispuštao. Dođe kod njega i pita ga kako se zove. Kaže joj Novak Đoković. Koliko imaš godina? Pet i po... I šta radiš? Pa evo gledam šta vi radite. Pa je l' znaš šta radimo? Igrate tenis. Pa je l' bi ti došao kod nas malo da igraš tenis? Ivane, slušaj njegov odgovor: Ja sve vreme čekam da me vi pozovete. I kaže mu Jelena da bi ga rado pozvala, ali nemaš reket... Kaže imam svu opremu. Pitala ga je da dođe u dva popodne, on negde šturnu i Jelena se vrati u svoju sobu", počeo je priču Aleksandar Gajšek u intervjuu kod Ivana Ivanovića.

"Jelena je ručala i pogleda kroz prozor i vidi dečaka kako stoji ispred kapije kao vojnik, na satu pola dva. Prilazim mu i kažem što je tako poranio, kaže mrtav ozbiljan nisam uopšte poranio. Jelena primeti da nosi torbu, odluči da gvirne unutra, a tamo: torba spremna za ATP. Loptica, reket, kačket, peškir, voda, banana... Kažem mu, Novače, svaka čast, pozdravi mamu kako te je lepo spakovala. kad me je presekao pogledom i kaže ja igram tenis, a ne moja mama, ja sam spakovao torbu. Tu joj je nešto kao kliknulo, i rekla je treneru da ide sa Novakom da igra".

Odmah je želela da reaguje i usledio je razgovor sa roditeljima, Srđanom i Dijanom, koji nisu ni bili svesni kakvo čudo od deteta je Novak: "Kaže da je samo prišla posle 15 minuta i pitala ga gde su mu roditelji. I traži da ih upozna. Novak kaže da li me puštate s treninga? Vraća se i vodi majku za ruku i u tom se Jelena Genčić obraća njima: Dobar dan, ja sam Jelena Genčić i ono što ću vam sada reći jedino sam rekla roditeljima Monike Seleš. Ovaj dečak ako bude pravilno vođen programom koji imam za njega, do 17. godine će biti u prvih pet tenisera sveta. Roditelji zbunjeni, a Novak je ostavio mamu i priljubio se uz mene da vidi da li će oni da pristanu. Sutradan je došla TV ekipa iz Beograda i srela Srđana Đokovića koji ih je pitao za Jelenu Genčić, a kada su mu rekli koga je sve trenirala - otišao je da joj se izvini, nakon čega je ona napravila kolegijum u TK Partizan", ispričao je Gajšek i rekao da je tada Jelena ostala bez podrške.

"Predstavila je Novaka Đokovića i rekla da je budući grend slem šampion i da će ubuduće osvajati brojne titule. Dok je pričala osetila je hladnoću sa druge strane i neki kolega je pita: Kakav Vimbldon, šampion, pa dete ima pet godina? Ona je rekla da veruje u njega, dok su izlazili svi napolje. Rekla joj je da se ne boji i da će sami zajedno da rade", kazao je Gajšek i rekao da je Jelena Genčić mnogo toga pomogla Novaku od časova do samopouzdanja.

U svojim intervjuima, Novak često podseća na teške dane tokom devedesetih godina prošlog veka, posebno za vreme NATO bombardovanja SR Jugoslavije 1999. godine. "Osećao sam se bespomoćno, taj osećaj dominirao je u našim životima u tom periodu. Ništa nismo mogli da uradimo, mogli smo samo da sedimo, čekamo, da se nadamo i molimo", rekao je Đoković u intervjuu za "Tajms".

"Bombe su padale... Napadi su se uglavnom događali tokom noći, kada je vidljivost bila slabija. Ne vidiš ništa, ali znaš da dolazi. Čekaš, čekaš, onda zaspiš i onda te taj užasan zvuk probudi", zaključio je Đoković.

Najveću podršku kao dete Novak je imao od oca Srđana Đokovića koji je dao sve za njega da ga izvede na pravi put, pa je čak pozajmljivao i novac kako bi mogao da mu plati najbolje trenere, akademiju i sve što nosi ovaj skup sport. Zbog toga mu je Nole danas beskrajno zahvalan.

"Bio je to prvi Novakov odlazak u Ameriku, kad je imao 15 godina. Zajedno sa mnom je trebalo da ide na juniorski Grend slem. Meni je tadašnji predsednik teniskog kluba Partizan obećao da će pokriti naše troškove za Ameriku. Ali 10 dana pred put je rekao da to ne može da uradi i da se snađemo. Pošto sam rezervisao karte trebalo je sutra da ih uplatim, da ne bi propao avans koji sam već dao i otišao sam sa tim drugom kod jednog zelenaša", počeo je priču Đoković u podkastu "Biznis priče".

Je l’ se žuriš?, pitao me je.

Da, jer moram da uplatim karte da mi ne propadne avans.

Koliko ti treba?

Treba mi 5.000 dolara na dva meseca.

Vidi, kod mene je kamata 12 odsto mesečno ali za tebe je 15 odsto jer žuriš.

Gledao sam ga nekoliko sekundi i rekao da nema problema. Uzeo sam pare, došao sam kući, zaključao se u kupatilo i razlupao unutra sve živo. Na to sam pristao jer je trebalo za mog sina i njegovu karijeru. Da je trebalo za mene za moj život ne bi mogli da me maknu od njega jer bih mu popio svu krv iz žila. Zamisli rečenicu - kod mene je 12, ali za tebe je 15, jer žuriš, pričao je Srđan Đoković.

Odavno je Novak Đoković osvojio sve što se može osvojiti u tenisu, ima 24 grend slem titule, 39 mastersa, najviše nedelja na prvom mestu ATP liste, više pobeda nad Nadalom i Federerom nego iko u istoriji, ali mu je falilo samo još zlato oko vrata koje je dočekao u Parizu.

Sudbina je tako htela, pošto da je to uradio 2008. godine, kada je osvojio bronzu, učinio bi to bez porodice. Nije ni u Tokiju bio trenutak, bez publike na tribina i bez najbližih kraj njega, tako da se na kraju sve idealno posložilo.

Sin Stefan, kćerka Tara i supruga Jelena sa njim su podelili najemotivniji trenutak u karijeri, onaj koji je toliko sanjao i maštao o njemu još od kada je bio onaj mali Novak sa početka priče.

Bonus video:

(Espreso / Mondo / J.R)