MENTALNA GROMADA SA JEDNOM PUKOTINOM: Šta se to desi Đokoviću kad igra u dresu Srbije protiv Top 5 igrača?

Novak Đoković nema mane u igri, fizički je besprekoran i u 37. godini života, najbitniji statistički podaci govore da je najbolji teniser svih vremena, a ono čemu se ipak najviše dive svi poklonici tenisa je mentalna snaga koju je srpski as nebrojeno puta pokazao.

Međutim, s vremena na vreme Novak bi manje ili više neočekivanim porazima pokazao da je ljudsko biće. Janik Siner je ove godine toliko napredovao, naročito u finišu sezone i otkad radi sa trenerom Derenom Kejhilom, da ne treba da čudi kad pun samopouzdanja pobedi Đokovića pred domaćom publikom na izuzetno brzoj podlozi koja mu posebno leži, kao što je bilo na ATP Finalu u Torinu.

Na kraju krajeva, mladi Italijan je ogroman napredak dokazao tako što je po prvi put savladao i Danila Medvedeva i Holgera Runea, a od ranije ima lek za Karlosa Alkarasa.

Noleta je teško dobiti dva puta za kratko vreme, naročito kad je ulog još veći a podrška domaće publike se pretvori u pritisak, pa nije iznenadio ni Đokovićev revanš u finalu.

Ali, u subotnjem polufinalu završnog turnira Dejvis kupa u Malagi, postalo je jasno da i Novak Đoković ima okolnosti u kojima ga pritisak "okuje". Ono što je zanimljivo, to nije bio prvi put.

Naime, poraz Đokovića od Sinera koji je praktično bio presudan u borbi Srbije i Italije za finale, ali i za "Salataru", podsetio je na više situacija u prošlosti kada je cela Srbija očekivala da Novak uzme medalju ili trofej za reprezentaciju, a ne individulani (mada, naravno, svakako predstavlja Srbiju).

Uglavnom taj pritisak nije bio toliki da Đoković poklekne pred nedoraslim rivalom, ali kada god je bio u pitanju protivnik kome ruka ne bi zadrhtala protiv najboljeg srpskog sportiste svih vremena, Novak bi izgubio!

To pokazuje zapanjujući statistički podatak da je Đoković poražen u Dejvis kupu i na Olimpijskim igrama u svih sedam duela sa teniserima koji su u tom trenutku bili u Top 5 na ATP listi.

Dobro, prvi put je to bilo 2006. protiv Rodžera Federera kada je Švajcarac bio nedodirljiv, a Novak tek počinjao blistavu karijeru. Dve godine kasnije, takođe u Dejvis kupu, koban je bio Nikolaj Davidenko, tada četvrti na svetu.

Usledila su dva poraza od najvećeg rivala, Rafaela Nadala. Prvo 2:1 u polufinalu Olimpijskih igara u Pekingu 2008, a onda 3:0 u osmini finala Dejvis kupa. U tom okršaju Španije i Srbije na šljaci Benidorma, Novak je prvo izgubio 0:3 i od Davida Ferera (12. na svetu ta).

Đoković je potom doživeo bolan poraz i od Endija Marija u polufinalu Igara 2012. u Londonu, a onda ostao i bez bronze protiv Huana Martina del Potra mada ni on ni Ferer nisu bili u Top 5.

Olimpijski san Nole nije dosanjao ni 2021. kada su se OI 2020. igrale u Tokiju kada ga je Aleksander Zverev, tada peti na ATP listi, dobio u polufinalu. Mnogi su ovaj potez i ceo izlet na Daleki istok označili kao glavnog krivca što Đoković nešto kasnije nije pobedio Medvedeva u finalu Ju-Es opena i tako došao do kalendarskog grend slema.

Poslednji ovakav udarac, Novaku je u subotu zadao Siner i možda ga dobro opomenuo da je potrebno da pronađe način da se rastereti pre nego što obuče dres Srbije. Olimpijske igre u Parizu stižu sledeće godine, a Đoković i želi kao deo zlatnog slema!

A javnost u Srbiji bi mogla da smanji očekivanja od čoveka kome je vidno bilo najteže što joj nije po drugi put doneo trofej Dejvis kupa. Te 2010. nije nijednom izgubio, ali ni igrao protiv top 5 igrača.

Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.

Bonus video:

(Espreso)