NOVAK ĐOKOVIĆ OTVORIO DUŠU: Nekad sam mnogo naporan, to zna moj tim, moja supruga i porodica...

Srpski teniser Novak Đoković je postao besmrtan u "belom sportu", a posle konferencije za medije na engleskomje govorio i na srpskom jeziku.

Prvo se zahvalio svima na podršci, a potom se prepustio opuštenom razgovoru.

- Zadovoljstvo je da vas vidim u velikom broju. Hvala vašim redakcijama, da izveštavate, da budete deo istorijskog uspeha. Drago mi je da mogu da ga podleim sa vama. Ponosan sam otac, stric, brat, suprug. Trudim se da budem najbolja verzija sebe. Činjenica je da uloga koja mi najviše energije iziskuje je uloga tenisera. Da bih imao priliku da ostvarim ovakav uspeh, moram da imam podršku najbližih ljudi. Većina su bila ovde, braća nisu uspela, znam da su mislima ovde i u srcu. Teško je opisati šta osećam. Ponos, sreća, ispunjenost, zadovoljstvo, olakšanje, oslobađajući osećaj. Najlepše je kad se završi sa trofejom. Konstantno si pod nekom tenzijom. Teško je izopštiti se, šta se priča... Znao sam da je istorija na crti. Pred finale se diskusija na temu, da li će, hoće, neće, uvećala. Sa timom sam se sklonio i usredsredio na meč i pripremim za njega kao i za svaki drugi. Slagao bih kad bih rekao na terenu da istorija nije iza ugla. Kada je njegov forhend završio u autu, ispunjenje dečačkog sna. Toliko Grend slemova, ali ovaj je nekako poseban. Srećan sam i iscrpljen, radujem se proslavi, što ću imati kvalitetno vreme. Vimbldon je iza ugla. To je priča karijere i svakog profesionalca. Nema vremena za slavlje ukoliko želiš da se kandiduješ za titulu na GS. Želim da iskoristim nalet, energiju i da pokušam da osvojim još Grend slemova- rekao je Đoković.

- Ne bih se bavio brojkama. Svaki GS u ovoj fazi karijere je možda vredan pet ili 10 GS pre 10 godina. Toga sam svestan. Ne treba se poneti previše. U dobru se ne ponesi, u zlu se ne ponizi. To je životna lekcija. Treba čovek da proslavi i bude ponosan, ali ne treba se zaletati previše. Uvek verujem u sebe i dok god se osećam ovako neću stati ukoliko me nešto ne ispreči ne daj Bože na putu. Imam podršku familije, to je ključ. Zbog porodice moram da budem selektivniji sa turnirima, to su Grend slemovi.

Odnos sa Goranom Ivaniševićem uvek je zanimljiv javnosti.

- Možda će se neke stvari opisati u knjizi, njegovoj (Goranovoj), mojoj... ja sam naporan jako za vreme GS, to znam, zna ce moj tim, supruga, roditelji. Svako ko me okružuje zna da u nekim fazama mora da se skloni sa puta. Nekad zračim takvom energijom, ne prilazi mi, želim da imam svoje vreme. Na terenu ponekad puknem, živčanim. Nervi preuzmu... I van terena sam zahtevan jer znam šta je potrebno. Poznajem sebe dobro, očekujem da svako u okolini izvuče maksimum. Da svi budu usredsrešeni na ovu misiju. Ali, da je lako, to bi bio svako.

Đoković ima 36 godina i sve su češća pitanja na kojima se osvrće na svoju bogatu karijeru i sve šta je prošao kroz nju.

- Od malih nogu, pominjao sam Genčić, Pilića. Dali su mi osnovu za moju svestranost u profesionalnom smislu. Nisam se trudi oda usavršim igru samo za jednu podlogu, nego za sve. Na travi nisam igrao do 17, 18. godine. Oduvek sam sanjao zbog Vimbldona. Trenirao sam na brzim podlogama. Stalno su me terali da igram u svakakvim uslovima. Mrak, svetlo, sunce, hladno. Probali su da repliciraju šta će se događati u mojoj karijeri. Uveren sam da sam zbog toga razvio sposobnost da razvijem sposobnost da budem kompletan igra u svim uslovima. Na to sam jako ponosan. Odrastao sam na šljaci, moja igra je najefikasnija na tvrdoj podlozi. Dvorana mi je u jednom momentu postala uspešna, sada u ovoj fazi karijere je trava. Osvojio sam četiri Vimbldona zaredom. Adaptacija je ono što me definiše. Prilagođavam se protivniku i uslovima. Bilo je i poraza i teških situacija koje su uticale na mene. Osnove i počeci su mi dozvolili da budem svestran i široko gledam na stvari. Ne da samo igram na travi da bih uzeo Vimbdon, hteo sam prvo mesto, a uz to moraš da igraš na svim podlogama i imaš kontiunitet rezultata. Ne želim da sve svojatam, već da kažem ko su ti ljudi koji su mi davali savete. Svako u mom timu ima svoju ulogu.

(Espreso/b92)