NOVAKA NIKADA NISTE VIDELI OVAKVOG: Đoković otvorio dušu o sinu, porodici, tenisu i svemu što vas je ikada zanimalo!

Najbolji sportista Srbije svih vremena Novak Đoković ugostio je novinarsku ekipu Javnog servisa tokom odmora na Kopaoniku i pred njima prilično otvorio dušu, govoreći o sebi, svojim roditeljima, porodici, supruzi Jeleni i sinu Stefanu, prijateljima, odrastanju...

OK, znate da Espreso ima aplikaciju. Niste znali da je od danas još bolja! Tako je srpski teniser ispričao i kako su se njegovi roditelji upoznali upravo na Kopaoniku, na ski stazi, gde je njegov otac Srđan bio instruktor skijanja. - Srđan je upoznao Dijanu na stazi. On je bio instruktor skijanja, a želeo da se pokaže kao frajer. Pao je ispred Dijane, iako je bio instruktor. Oni su se tada upoznali. Ja sam se rodio posle 10, 11 meseci. Roditelji su se venčali pola godine posle mog rođenja. Otvorili su restoran na Kopaoniku, koji me je maltene izdržavao do 17 godine života - ispričao je Novak, nakon čega se osvrnuo na svoje odrastanje.

- Trudim se da održim odnose sa ljudima iz mog okruženja i sa onima koji su učestvovali u mom odrastanju. Na primer, dok sam se skijao sa bratom Markom na Karamanu, sreli smo njegovog prvog učitelja skijanja, gospodina Dragana. Družili smo se sa njegovim sinom Lukom. Lepo je i potrebno čuvati veze iz detinjstva. Kako prema prijateljima, još više prema porodici. Roditelji su mi davali bezuslovnu podršku kada sam počinjao da igram tenis, i na tome sam im jako zahvalan. Trudim se da taj odnos bude skladan, da izvučem najbolje stvari iz vaspitanja koje sam dobio i da te vrednosti prenesem na svog sina i porodicu. Srpski teniser je zbog sporta kojim se bavi često van kuće i odvojen od svoje porodice, a tako je bilo od malena i kako kaže ni sam ne zna kako nadoknađuju tu činjenicu. - Nema odgovora na pitanje kako uspevamo da nadoknadimo činjenicu da sam često odsutan, van kuće. To je briga koju ima svako ko neguje takav životni stil, ko putuje, i ima takvu profesiju. Nema pravila u našem slučaju, u smislu koliko puta zovem kući, kako se osećam...Taj nedostatak zajedničkog vremena je možda i najteža stvar koju imamo kao porodica. Ali, trudimo se da to prilagodimo koliko možemo.