NEVEROVATNE STVARI O BOBI ŽIVOJINOVIĆU OSTAVLJAJU BEZ TEKSTA: Pazite samo o ČEMU SE RADI

Slobodan Boba Živojinović je jugoslovenski i srpski bivši teniser, nekadašnji 19. igrač sveta u singlu i 1. u dublu, a njegova karijera je bila izuzetno zanimljiva.

Pobeđivao je neka od najvećih imena svetskog tenisa, ali se potom pronašao u preduzetništvu.

U svojoj karijeri odigrao je više od 250 mečeva na kojima je ostvario 150 pobeda. Osvojio je turnire u Hjustonu i Sidneju, te igrao u polufinalima Vimbldona i Australijan Opena. Rođen je 23. jula 1963. godine u Beogradu. U braku je sa pevačicom Fahretom Jahić poznatijom kao Lepa Brena. Ima trojicu sinova, Filipa, Stefana i Viktora. Porodica Živojinović živi na relaciji Beograd – Majami.

Tenisom je počeo da se bavi sa četiri godine. Sa osam je već učestvovao na prvom turniru, a sa 12 postao prvak Srbije, a kasnije i Jugoslavije. Ubrzo nakon toga je postao i juniorski šampion Jugoslavije. Sa nepunih sedamnaest godina bio je jedna od najboljih juniora na svetu. Naredne godine je započeo seniorsku karijeru, a 1981. godine je osvojio Evropsko seniorsko prvenstvo koje je održano u Atini. Među stotinu najboljih našao se u martu 1985. godine. Iste godine savladao je Džona Mekenroa (John Patrick McEnroe) u četvrtfinalu Otvorenog prvenstva Australije, a naredne izgubio od Ivana Lendla (Ivan Lendl) u polufinalu Vimbldona. Prvu titulu u singlu osvojio je 1986. godine u Hjustonu, a dve godine kasnije trijumfovao je u Sidneju. Uspehe je ostvarivao i u dublu, gde prema ATP statistici beleži sedam osvojenih turnira. Partneri su mu bili Libor Pimek (Libor Pimek), Boris Beker (Boris Franz Becker), Stefan Edberg (Stefan Bengt Edberg), Andres Gomez (Andrés Gómez Santos) i Emilio Sančez (Emilio Ángel Sánchez Vicario). Na poziciji broj 1 u dublovima prvi put se našao u septembru 1986. godine. Sve do oktobra naredne godine bio je među deset najboljih tenisera u dublu.

Predstavljao je Jugoslaviju na Letnjim olimpijskim igrama koje su 1988. godine održane u Seulu, a dve godine kasnije sa reprezentacijom osvojio Svetski kup. Profesionalnu karijeru je okončao 1992. godine zbog povrede leđa. Nakon toga je otvorio generalno zastupništvo kompanije „Mercedes“ u Skoplju, učestvovao u organizacijama raznih teniskih turnira, te sa suprugom i Sašom Popovićem osnovao Produkcijsku kuću „Grand“ Za predsednika Teniskog saveza Srbije izabran je 2002. godine. Na toj poziciji je ostao sve do 2011. godine. Zbog obaveza u Međunarodnoj teniskoj federaciji (ITF) čiji član je postao u septembru te godine, morao je da podnese ostavku. Od tada je počasni predsednik Teniskog saveza Srbije.

Slobodan Boba Živojinović jer rođen 1963. godine u Beogradu. Odrastao je na Karaburmi. Njegov dom je bio nedaleko od teniskog kluba, jer su njegovi roditelji radili na održavanju terena i držali restoran u sklopu kluba. Zato i ne čudi što mu je prva igračka bio reket. Već sa četiri godine počeo je da trenira po uzoru na 15 godina starijeg brata koji je bio reprezentativac Jugoslavije. Uporedo s osnovnom školom išao je na razna omladinska takmičenja, a na prvom turniru pojavio se s osam godina. Već tada je postao vicešampion Srbije u svojoj kategoriji. Četiri godine kasnije ponovo je postao prvak Srbije. Iste titule osvajao je i u kategorijama igrača do 14 i do 16 godina, na prvenstvima Srbije i Jugoslavije.

Uprkos brojnim treninzima bio je odličan učenik, pa je po završetku osnovne škole upisao V beogradsku gimnaziju. Uskoro je shvatio da zbog brojnih turnira na kojima je učestvovao ne može da redovno pohađa nastavu, pa je srednju školu završio vanredno. Profesionalna teniska karijera Seniorsku karijeru Živojinović je započeo 1981. godine. U tadašnjoj Jugoslaviji tenis nije bio veoma popularan sport pa su mladi igrači morali sami sebi da „krče“ put ka uspehu. Igrao je nekoliko turnira, ali bez prevelikog uspeha na međunarodnom nivou. Prekretnica se desila 1984. godine kada je počeo da igra turnire u Sjedinjenim Američkim Državama. Sledeće godine se pojavio na Otvorenom prvenstvu Australije. U prvom kolu savladao Skota Dejvisa (Scott Davis), u drugom Majka De Palmera (Mike De Palmer), a u trećem Tima Majota (Timothy Tim Mayotte). Na red je došao slavni Džon Mekenro. U prvom setu Amerikanac je poveo sa 1:0, u drugom je Živojinović izjednačio. S obzirom da su „dogurali“ do 2:2 u setovima, usledio je najteži deo, ostati fizički i psihički sabran i završiti meč u svoju korist. Boba je poveo sa 4:0 u petom setu, Mekenro je želeći da ga „ohladi“ ušao u konflikt sa sudijama.

S obzirom da je dobro poznavao njegov karakter Živojinović je dok se ovaj svađao sa sudijama odšetao do vip lože, zamolio gledaoce da mu daju sendvič, udobno se smestio na tribine i sačekao da završi Mekenroova "predstava". Amerikanac se još više iznervirao, pa mu je u prolazu poručio da će "da mu plati za to". Tako uznemiren Mekenro nije uspeo da se vrati u igru, pa je Boba okončao set sa 6:0 i izbacio svetskog šampiona u četvrtfinalu Australija Opena.

U polufinalu je izgubio od Matsa Vilandera (Mats Wilander) rezultatom 0:3, ali je zbog „šmekerskog“ poteza na prethodnom meču zaradio brojne simpatije publike širom sveta. Iste godine je u dublu sa Liborom Pimekom osvojio titulu na ATP turniru u Bostonu, a naredne godine u tandemu sa Borisom Bekerom turnir u Briselu. Ta godina bila je prilično uspešna za mladog jugoslovenskog tenisera. U aprilu 1986. godine je osvojio titulu na ATP turniru u Bostonu, te zaigrao na Vimbldonu. U prvom kolu je savladao Martina Vostenholma (Martin Wostenholme) rezultatom 3:0. Usledila je pobeda od 3:1 nad Kenom Flečom (Kenneth Eliot Flach), te isti rezultat u trećem kolu protiv Krista Van Renzburga (Christo van Rensburg). U četvrtfinalu se sastao s indijskim teniserom Ramešom Krišnanom (Ramesh Krishnanom). Poveo je u prva dva seta, treći izgubio, a četvrti dobio sa 6:3 i plasirao se u polufinale najprestižnijeg teniskog turnira na svetu. U polufinalu se sastao sa Ivanom Lendom. Izgubio je prvi set, drugi dobio. U trećem ga je Čehoslovak dobio sa 7:6, a Boba mu je uzvratio u četvrtom setu. Usledila je napeta borba za prolazak u final koja se okončala u korist Lendla. Živojinović je kasnije priznao da je pokraden“, ali s obzirom da svađa sa sudijama nikada nije bila u njegovom maniru, u finalu se našao Lendl.

Na Otvorenom prvenstvu SAD-a je te godine u paru s Andresom Gomezom poneo titulu, a pehar je dobio i na ATP turniru u Roterdamu 1986. kada mu je partner bio Stefan Edberg. Tokom 1987. godine nije imao mnogo sreće na turnirima u singlu, jer je neretko ispadao u prva dva kola. Međutim, u dublu je nastavio da niže titule. Te godine je sa Borisom Bekerom osvojio ATP turnire u Briselu i Milanu. U oktobru 1987. godine dospeo je među 20 najboljih tenisera na ATP listi. Sledeće godine je predstavljao SFR Jugoslaviju na Letnjim olimpijskim igrama. Bio je 15. nosilac, a u drugom kolu je poražen od francuskog predstavnika Gi Foržea (Guy Forget). Ipak, osvojio je titulu na ATP turniru u Sidneju, te trijumfovao u dublu sa Andresom Gomezom na turniru u Tokiju. S Emilijom Sančezom je 1990. godine osvojio titulu u dublu na ATP turniru u Briselu, a nakon toga sa reprezentacijom Jugoslavije osvojio Svetski kup. Za reprezentaciju su tada igrali i Goran Ivanišević i Goran Prpić, a mnogi teniski stručnjaci se slažu da bi napravili veliki uspeh na međunarodnom nivou da nije došlo do raspada Jugoslavije i svega što je nakon toga usledilo. Dalji profesionalni uspon zaustavila je povreda leđa koja ga je sprečila da se i dalje aktivno bavi tenisom. U seniorskoj karijeri odigrao je 283 meča, te zabeležio 150 pobeda i 138 poraza. Neretko je ispadao u prva dva kola velikih turnira, ali je zato umeo da savlada velike teniske zvezde poput Džona Mekenroa, Janika Nou (Yanick Noah), Anrija Lekonta (Henri Leconte), ne toliko veštinom koliko psihičkom snagom i smirenošću koja ga je krasila.

Možda više od svega toga u istoriji će biti zapamćen kao čovek koji je popularizovao tenis u bivšoj Jugoslaviji, koji je naveo ljude da prate ovaj sport i zahvaljujući kome se bivša zemlja prvi put našla na mapi teniskih sila. Zanimljivo je da ni jedan meč koji je igrao u Beogradu nije izgubio, a time je zadužio ne samo svoje Beograđane, nego celu bivšu Jugoslaviju.

Potom se odlučio za privatni biznis.

Prve korake u preduzetništvu napravio je još dok je aktivno igrao tenis. Sa svojim menadžerom Jonom Cirjakom (Ion Țiriac) radio je na organizaciji teniskih turnira. Ipak, na ovim prostorima ostaće zapamćen po tome što je prvi doveo tenisku zvezdu Borisa Bekera u Beograd. Naime, kako bi promovisao tenis i svoju zemlju u tom sportu 1987. godine odlučio je da organizuje egzibicioni meč sa Bekerom na stadionu Marakana (današnji "Rajko Mitić"). Iako je grad Beograd pristao da učestvuje u organizaciji, sva odgovornost u slučaju neuspeha pala je na Živojinovića. Zato je morao da se aktivno uključi u celi proces. S obzirom da niko u bivšoj zemlji nije proizvodio teniske tepihe, posetio je fabriku "Sintelon" i pitao ih da li mogu da ga naprave. Cela konstrukcija sačinjena od dasaka bila je postavljena na atletskoj stazi. Pošto je tenis u tom momentu na ovim prostorima bio tek "u povoju" malo ko je verovao u uspeh svega. Zato su mu iz gradske uprave poručili da će u slučaju kiše ili bilo koje nepogode koja bi mogla da spreči održavanje tog meča, finansijska odgovornost biti njegova. Na sreću, tog oktobarskog dana vreme je bilo odlično, a na stadion "Marakana" došle su desetine hiljada ljudi iz cele Jugoslavije. Prvi udarac načinila je velika balkanska pevačka zvezda Lepa Brena, a Jugosloveni su imali priliku da uživo gledaju Bekera i Živojinovića. S obzirom da je i do tada bio neporažen na domaćem terenu i ovog puta Boba je pobedio u Beogradu.

Posle toga je nastavio profesionalnu karijeru, a teniski mečevi su bili sve interesantniji njegovim sunarodnicima. Ipak, kada je 1992. godine morao da prestane da se bavi tim sportom, krenuo je u preduzetničke vode. Prvo je otvorio generalno zastupništvo kompanije "Mercedes" u Skoplju, za koje kaže da je iz temelja niklo onog momenta kada se on aktivno uključio u sve to. Pored ostalih poslova kojima se bavi od 1991. godine, mnogima je poznat i kao jedan od vlasnika Produkcijske kuće "Grand". Naime, zajedno sa suprugom Brenom i Sašom Popovićem 1998. godine oformio je muzički studio i sve što je potrebno da bi "Grand" danas postao najmoćnija diskografska kuća u ovom delu Evrope. U jednom intervjuu je priznao da je ime "Grandu" dao upravo on, po uzoru na nazive "Grend Slem" turnira. Ipak, kaže da se ne uključuje aktivno u uređivačku politiku, te da o svemu računa najviše vodi Saša Popović, koji je i direktor "Granda".

(Espreso/Biografija.org)