ŠTA BI VAŠA BABA REKLA NOVAKU? Crni sine, šta to jedeš? Kompletan jelovnik najboljeg srpskog sportiste!

Jedan od najboljih tenisera ikada Novak Đoković je imao jedan veliki zaokret u svom životu, nakon koga je nanizao uspehe koje verovatno niko neće uspeti da ponovi.

Promenom životnih navika i okretanju ka nutritivnim stranama hrane, zanemarujući čulne užitke uspeo je da doprinese celokupnom poboljšanju kvaliteta života.

Nema sumnje da su Novakova fizička sprema, teniski koeficijent inteligencije i atletske sposobnosti uvek bili na visini zadatka i da je oduvek bio poznat po svom neverovatnom kretanju i fleksibilnosti.

Ali kada je objavljena njegova knjiga "Serviraj za pobedu", on je otkrio da je ishrana zapravo bila instrumentalni faktor, u tome što mu je pomogla da prevaziđe alergije i u potpunosti ovlada svojim telom i duhom.

Ono što ga izdvaja od ostalih kolega, profesionalnih sportista je pažnja na detalje kada su u pitanju dijetalne navike. Nivo ekstremnog planiranja, pažljivog donošenja odluka i optimizacije ishrane doveo ga je do vrha muške igre, već više od jedne decenije.

Primarna promena koju je Đoković napravio je eliminisanje glutena iz ishrane. Nakon izbacivanja hrane koja sadrži ovu supstancu srpski as uočio je koliko dalekosežne efekte ima odabir hranljivih materija koje unosimo u sebe na dnevnoj bazi.

Nakon što je saznao da pati od intolerancije na gluten i shodno tome podredio svoje čulne užitke, Đoković je mogao da igra sa više energije i dugovečnosti, što je bio ključan faktor u njegovim superiornim izdanjima na teniskim terenima širom planete.

Prelazak na ishranu bez glutena, kako je istakao, mnogo puta ga je takođe učinio budnijim, imao veću mentalnu jasnoću, kao i poboljšan san.

Šta je na Đokovićevom meniju?

Za doručak Đoković obično jede ono što on naziva "Pauer boul" od semenki, muslija bez glutena, mešanih orašastih plodova, bobičastog voća ili voća zajedno sa mlekom od badema ili pirinča.

Takođe će dodati malo meda koji potiče sa Novog Zelanda, po imenu "Manuka", koji ima čuvena antibakterijska svojstva, i smatra se najzdravijim oblikom fruktoze u prirodi.

Ručak obično predstavlja složen obrok punu ugljenih hidrata za Đokovića, jer mu to pomaže da dobije dugotrajnu energiju, koja mu je potrebna da završi svoje zamorne dane treninga.

Na njegovom meniju glavnog jela obično se nađe testenina bez glutena sa mešanim povrćem sa roštilja, koja će biti obogaćena malom količinom maslinovog ulja i prstohvatom soli, koji doprinosi ukusu. To može biti praćeno mešanom salatom i povremeno nekim mesom ili ribom, ali samo ukoliko meč igra po podne.

Vreme za večeru ima tendenciju da donese više proteina na tanjir, trenutno svetskog broja tri. Ona je baziran prevashodno na proteinima obogaćenim omega tri masnim kiselinama. Obično je tu file lososa ili sardine, uz povremeno ubacivanje pilećih prsa. Uz to će skoro uvek biti i salata koja sadrži lisnato povrće, paprike, paradajz, crni luk i slično.

Ali ovaj obrok je mesto gde se zaista može fokusirati na hranu koja će mu pomoći da se oporavi od dugog dana treninga, tako da će se većina teških izvora proteina naći u večeri, a ne u ranijim obrocima tokom dana.

Ovo takođe pomaže njegovom varenju, omogućavajući mu i da bolje spava noću. Što se grickanja tiče, Novak obično pojede avokado i možda malo tunjevine na hlebu bez glutena, a nekada su to energetske i proteinske pločice, proteinski šejkovi napunjeni suvim voćem i medom.

Životne navike

Đoković se takođe fokusira na spavanje, meditaciju i vreme obroka kako bi optimizovao svoj pristup vežbanju i ishrani.

Ne voli da jede previše blizu odlaska na spavanje, jer to znači da će njegovo telo biti zauzeto varenjem hrane, a ne mirnim spavanjem, nečim što je toliko važno za profesionalnog sportistu.

NJegovo svako jutro počinje toplom vodom pomešanom sa limunovim sokom. Takođe praktikuje i autofagiju, sabijajući obroke u periode od maksimum osam sati. Time ostavalja telu šansu da ne bude zauzeto varenjem, već da je cela energija usmerana na regeneraciju ćelija.

U kuhinji porodice Đokovića nikada se ne nalazi šećer i mlečni proizvodi, ali pre svega sva ona hrana koja je prošla kroz industrijsku proizvodnju i u sebi ima hemijske primese poput emulgatora, stabilizatora itd.

Za kraj treba istaći i nešto što je Srbin nazvao super-hranom, a to je alga spirulina, prepuna gvožđa i biljnih izvora proteina koji su neophodni Novaku, s obzirom na smanjen unos proteina životinjskog porekla.

(Espreso/Večernje novosti)