SP 2006: KATASTROFA Srbije i Crne Gore, Zidanu "PUKAO film", Italija šampion usred KALČOPOLIJA, SUNOVRAT Brazila!

Kako se Mundijal u Kataru bliži početku, tako je i naš serijal Mundijalska groznica blizu kraja. Na red je stiglo Svetsko prvenstvo koje se održalo 2006. godine u Nemačkoj. Ova smotra najboljih reprezentacija sveta je trajala mesec dana u periodu od 9. juna, pa sve do 9 jula.

Većina vas koji će pročitati ovaj tekst, verovatno se dobro seća šta se sve dogodilo u Nemačkoj, ali nije problem da se sada malo podsetimo.

Pamtimo katastrofu Srbije i Crne Gore, Zidanov udarac glavom u finalu i titula Italijana...

VELIKA PROMENA U NEMAČKOJ

Posle Mundijala u Japanu i Južnoj Koreji 2002, ukinuta je praksa da branilac titule ne igra kvalifikacije i da turnir bude otvoren njegovom utakmicom. Prvi meč u Minhenu zato su odigrali Nemačka i Kostarika i to je sa šest golova (4:2) bio najefikasniji početak svetskih prvenstava svih vremena. Nemci su sa 14 pogodaka na sedam utakmica bili efikasni i atraktivni, potpuno u suprotnosti sa reputacijom koja ih prati.

RAZOČARANJE SILOVITIH BRAZILACA, NEDOREČENI ENGLEZI, ARGENTINCI I HOLANĐANI

Razočaranje šampionata bio je Brazil, koji je imao Ronaldinja u životnoj formi, Kaku, Adrijana, Ronalda, Robinja, nisu mogli više od četvrtfinala gde su poreženi upravo od Francuza sa 1:0. Argentina, Engleska i Holandija ostale su nedorečene.

NEZGODNI DEBITANTI

Publika je dobila mnoštvo dokaza da je fudbal globalna igra, koja se ne igra samo u Evropi i Južnoj Americi. Obala Slonovače je ispala u prvoj fazi, ali tek pošto je namučila Argentinu i Holandiju. Angola je odigrala nerešeno sa Meksikom i Iranom, a Gana pobedama nad Češkom i SAD prošla među 16. U osminu finala plasirala se i Australija, dok je Trinidad i Tobago debitovao remijem sa Švedskom. Prvi put se u drugoj fazi našao Ekvador, a respekt zaslužuje i Švajcarska, čija odbrana nije kapitulirala nijednom na četiri utakmice!

ITALIJANI ŠAMPIONI USRED KALČOPOLIJA, UTEŠNA NAGRADA NEMCIMA, ZIDANOVA PORUKA MATERACIJU

Marčelo Lipi pripremao je ekipu za takmičenje dok su se u domovini spremale žestoke kazne učesnicima afere “Kalčopoli”, u prvom redu Juventusu i njegovim funkcionerima. “Azuri” su uspeli da se izdignu iznad svih problema i na kraju trijumfuju zahvaljujući snazi kolektiva. Od 23 igrača na teren je izlazilo njih 21, a u listu strelaca se upisala desetorica. Primili su samo dva gola – jedan je bio autogol, drugi je pao iz penala. Nisu baš pružali nezaboravne partije, ali takva je bila gotovo cela “nokaut” faza.

Italijani su uz dosta sreće, golom Frančeska Totija u sudijskoj nadoknadi, eliminisali Australiju, zatim deklasirali “zalutalu” Ukrajinu, a Fabio Groso im je tek u 119. minutu doneo vođstvo u polufinalu protiv domaćina Nemačke. Čvrsti u svim linijama (osovinu tima činili su Bufon, Kanavaro, Gatuzo, Pirlo i Toti), Lipijevi puleni su u relativno dosadnom finalu neutralisali Francuze predvođene zvezdom u naletu, Frankom Riberijem i genijem na kraju karijere, Zinedinom Zidanom.

Najupečatljivija slika sa te utakmice, ali i sa čitavog turnira, ostaće Zidanov udarac glavom u grudi Marka Materacija. Zizu je početkom drugog produžetka dobio crveni karton i otišao u legendu, a šampiona su odlučili udarci sa “bele tačke”.

Italijanima su penali odneli trofej u SAD 1994, ali im se 12 godina kasnije vratilo, pošto su nepogrešivi bili Pirlo, Materaci, De Rosi, Del Pjero i Groso, dok je kod Francuza neprecizan bio David Trezege, koji je u drugoj seriji pogodio prečku.

FENOMENALNE KVALIFIKACIJE SCG, PA BRODOLOM NA MUNDIJALU

Petković je u kvalifikacijama za Mundijal odradio maestralan posao. SCG je osvojila prvo mesto u svojoj grupi, ispred Španije, ostala je neporažena u deset utakmica, a mreža Dragoslava Jevrića zatresla se samo jednom – u meču sa Špancima u Madridu (1:1). Minimalnom pobedom nad Bosnom i Hercegovinom na Marakani, fudbaleri su narodu priredili veliko slavlje i odužili se za kikseve u kvalifikacijama za prethodna dva velika takmičenja.

Od tri utakmice na Mundijalu, SCG je dobro odigrala tridesetak minuta protiv Obale Slonovače, kada je već bilo jasno da ćemo se vratiti kući posle prve faze. Golovima Nikole Žigića i Saše Ilića “plavi” su poveli sa 2:0, ali je Milan Dudić ubrzo skrivio penal i “slonovi” su do kraja napravili preokret, iako su i oni znali da su eliminisani.

Prva dva kola donela su minimalan poraz od Holandije (uz poslovičnu “igru bez igre” naših fudbalera) i potpuni debakl u susretu sa Argentinom u Gelzenkirhenu, kada se iza Jevrićevih leđa našlo šest lopti, a Kežman crvenim kartonom okončao reprezentativnu karijeru. Ostaće upamćen gol Estebana Kambijasa u prvom poluvremenu – fudbaler Intera završio je napad u kojem su “gaučosi” povezali ni manje ni više nego 24 dodavanja!

- Moram da kažem da smo bili pod velikom presijom, većom nego uoči meča sa Holandijom. Stvorila se velika tenzija, a mnogi su me kritikovali da negujem retrogradnu i defanzivnu igru. Pogrešio sam što sam poslušao neke od tih dušebrižnika, ali evo, ovo je pouka i njima i meni - izjavio je Petković posle te utakmice.

(Espreso)