SP 1982: ROĐENJE MARADONE I OPROŠTAJ BLUDNOM SINU: Brazilci pamte drugu NAJVEĆU tragediju od 1950, Rosi heroj AZURA

Svetsko prvenstvo u fudbalu 1982. je održano u Španiji, koje je bilo ukupno 12. u istoriji. Pamtiće se po dominaciji evropskih selekcija, debitantskom nastupu legendarnog Dijega Armanda Maradone, kome je Italijan Paolo Rosi ipak "ukrao slavu".

Bilo je ovo prvo Svetsko prvenstvo na kome su učešće uzele 24 države, iako je proširenje najavljivano već godinama ranije, tek se desilo od ove godine. Oformljeno je šest grupa od po četiri tima, a druga faza opet je igrana po grupama, ali ovog puta u četiri grupe od po tri selekcije, čiji su pobednici išli u polufinale.

Učešće su kao zemlje debitanti uzeli Alžir, Kamerun, Honduras, Kuvajt i Novi Zeland.

U skladu sa novim sistemom kvalifikacija, Evropa je dobila 13 mesta na završnom turniru, Južna Amerika tri, a Azija, Okeanija, KONKAKAF i Afrika po dva. Spisak učesnika kompletirali su domaćin Španija i svetski prvak Argentina.

Turnir je osvojila Italija, koja je pobedila Zapadnu Nemačku sa 3:1 u finalu koje je održano na stadionu Santjago Bernabeu u španskoj prestonici Madridu. Italijanima je to bila treća titula na Svetskom prvenstvu, ali prva od 1938. Branilac titule, Argentina, eliminisan je u drugom u drugom kolu gde su „gaučosi“ završili kao poslednji u grupi.

Na Mundijalu je po prvi put viđeno izvođenje penala, a takođe je bilo u poslednje gde su se igrale dve grupne faze.

Tok takmičenja

Bilo je dosta iznenađenja, a najveća su svojim navijačima priredili Argentinci i Brazilci.

U prvom kolu Grupe 3, Mađarska je savladala Salvador sa 10:1, što je izjednačilo najveću prednost zabeleženu u finalu (Mađarska nad Južnom Korejom 9–0 1954. i Jugoslavija nad Zairom 9–0 1974.).

I ovaj turnir je zapamćen po velikom broju faulova i brutalnosti, a posebno je upečatljiv ostao incident sa polufinalnog meča između Francuske i Zapadne Nemačke.

Faul golmana Zapadne Nemačke Haralda Šumahera nad francuskim igračem Patrikom Batistonom tokom polufinalnog meča u Sevilji koji nije sankcionisan je označen kao jedna od većih mrlja prvenstva.

Takođe, faulovi nad Maradonom su lako praštani, a već na narednom prvenstvu u Meksiku je suđenje postalo rigoroznije.

Italijanima je često osporavana titula zbog činjenice što su prvi tim koji je prošao iz prvog kola bez pobede, remizirajući sva tri (dok je Kamerun eliminisan na isti način jer je imao samo jedan gol protiv dva italijanska), a takođe i jedini pobednik Svetskog prvenstva koji je remizirao sva tri meča u grupi, pa se popeo na tron.

Italija je pobedom izjednačila rekord Brazila po tri pobede na Svetskom prvenstvu. Ukupno dvanaest golova koje je Italija dala u sedam mečeva postavila je novi najniži nivo prosečnih golova po utakmici od strane pobednika Svetskog prvenstva , što je kasnije premašila Španija 2010. Godin. Na otvaranju šampionata, na stadion Nou Kamp u Barseloni došlo je 95.000 gledalaca sa željom da se upozna sa kvalitetima mladog Dijega Armanda Maradone, budućeg fudbalera slavnog katalonskog kluba. “Gaučosi” su, medjutim, odigrali slabu utakmicu i poraženi su od Belgije sa 1:0. Najimpresivniji u prvoj fazi, sa sve tri pobede, bili su Brazil i Engleska, koja se plasirala na završni turnir posle 12 godina.

Najbolja utakmica na prvenstvu, možda i finale pre finala, odigrana je u poslednjem kolu C grupe druge faze. Pošto su i jedni i drugi prethodno pobedili Argentinu, koja nije bila ni blizu rezultata sa domaćeg terena iz 1978, Italija i Brazil sudarili su se 5. jula u Barseloni, ali ne na Nou Kampu, već na neuporedivo manjem stadionu Sarija. “Kariokama” je zbog bolje gol-razlike odgovarao i remi, ali talentovana ekipa u kojoj su igrali virtuozni Ziko, Sokrates, Eder, Falkao i Seržinjo, nije umela da kalkuliše i to joj se na kraju vratilo kao bumerang.

Italijanskog selektora Enca Bearcota domaći mediji su kritikovali zbog bezgraničnog poverenja koje je imao u Rosija. Ovo je bio meč na kom se pokazalo da je ipak on bio u pravu. Omaleni napadač, koji je pre Mundijala bio umešan u skandal vezan za nameštanje mečeva Serije A, tri puta je šutnuo u okvir gola i to je bilo dovoljno za istorijsku pobedu od 3:2. Prva dva njegova gola neutralisali su Sokrates i Falkao, ali posle novog pogotka Rosija u 74. minutu “azuri” su umeli da stanu na loptu i sačuvaju dva boda za plasman u polufinale.

Ovo se smatra za drugo najveće razočarenje Brazilaca još od Svetskog prvenstva u Brazilu 1950.

Kada su slomili objektivno najtalentovaniju selekciju sveta, Italijani više nisu imali dostojnog rivala. U polufinalu protiv Poljske, oslabljene suspenzijom Bonjeka, Rosi je sa nova dva gola doneo sigurnu pobedu od 2:0, da bi u finalu, odigranom 11. jula na stadionu Santjago Bernabeu, pala i SR Nemačka – 3:1.

Bio je to neravnopravan meč za titulu, u kom su Nemci, uprkos nerešenom rezultatu (0:0) posle prvih 45 minuta, sve vreme bili svedeni na ulogu pukih posmatrača. Čak i posle jedanaesterca koji je propustio da realizuje Antonio Kabrini, bilo je samo pitanje trenutka kada će popustiti brana pred omraženim golmanom Haraldom Šumaherom. Golovima Rosija u 57, Alesandra Altobelija u 69. i Marka Tardelija u 81. minutu, Bearcotovi puleni su poveli sa zasluženih 3:0. Paul Brajtner dao je počasni gol za Nemce dva minuta kasnije.

Posebna priča ovog Mundijala bio je drugi polufinalni susret, u kom je SR Nemačka boljim izvodjenjem jedanaesteraca eliminisala Francusku. Pri rezultatu 1:1, u 60. minutu, Šumaher je izvan svog šesnaesterca prosto pokosio Patrika Batistona, koji je išao sam ka golu Nemaca. Kada je ceo svet očekivao da holandski sudija Čarls Korver isključenjem sankcioniše taj skandalozni start, on je ostao nem. Samo desetak minuta pošto je ušao u igru umesto Ženginija, Batiston je iznet sa terena i selektor Idalgo neplanirano je već u tom trenutku morao da izvrši i drugu, po tadašnjim propisima poslednju izmenu.

Golovima Marijusa Trezora i Alana Žiresa u 92. i 98. minutu “trikolori” su poveli sa 3:1 i praktično osigurali pobedu, ali rezervista Rumenige i Klaus Fišer u 102. i 108. minutu su vratili rezultat u ravnotežu, tako da je odluka o drugom finalisti pala sa “bele tačke”. Jedan za drugim promašili su Ulrih Štilike i Didije Siks, da bi odluka pala u šestoj seriji, kada je Šumaher odbranio udarac Maksima Bosisa i tako sprečio trijumf boljeg tima.

Jugoslavija

Pre nego što je eliminacijom u prvoj fazi Svetskog prvenstva priredila naciji veliko razočaranje, reprezentacija Jugoslavije je u kvalifikacionoj grupi 5 osvojila prvo mesto, ispred Italije, koja će sedam meseci kasnije postati šampion planete.

Shodno širenju Mundijala sa 16 na 24 učesnika, došlo je do promena i u načinu na koji se stizalo do završnog turnira. Iz grupe u kojoj su pored plavih i “azura” bili Danska, Grčka i Luksemburg, dalje su išle dve najbolje selekcije, tako da se tu pojavio i odredjeni prostor za grešku.

Međutim, ekipa koju je sa klupe vodio Miljan Miljanić gotovo da je kvalifikacije prošla bez greške. Osim poraza u Torinu od 2:0, za koji plavi nisu uspeli da se revanširaju na Marakani (1:1), preostalih šest mečeva završeno je pobedama naših fudbalera i to je, naravno, rezultiralo ispraćajem na Mundijal sa izuzetno velikim očekivanjima. Ubedljivo najbolji strelac u kvalifikacijama bio je Zlatko Vujović sa sedam golova.

Norman Vajtsajd (Severna Irska) imao je 17 godina i 42 dana kada je zaigrao protiv Jugoslavije na ovom Mundijalu i tako postao najmlađi debitant na SP.

Dijego Armando Maradona

Slavni Argentinac je igrao na četiri Svetska prvenstva, u svakom je ostavio drugačiji i neizbrisiv otisak širom sveta. Međutim, prvo na kome je debitovao sa 21 godinom u Španiji, nije prošao onako kako je očekivao.

U vreme kada je počelo Svetsko prvenstvo 1982. Maradona je već postao ikona argentinskog fudbala. Potpisao je za svoju voljenu Boku Juniors 1981. i odveo ih do titule lige ubrzo nakon toga. Godinu dana kasnije, a neposredno pre Svetskog prvenstva, Maradona je prodat Barseloni za rekordnih 5 miliona funti.

Argentina je stigla u Španiju kao aktuelni šampion i započela odbranu trofeja na Kamp Nou, Maradoninom novom domu. Maradona je očajnički želeo da ostvari uticaj u Evropi, ali su Argentinci izgubili prvu utakmicu sa 1-0 od Belgije.

Usledile su pobede nad El Salvadorom i Mađarskom, ali potom i dva velika razočarenja protiv Italijana i Brazilaca.

Obe reprezentacije su imale strateški plan kako zaustaviti Maradonu, a uglavnom je to bila nekorektna i gruba igra. Legendarni fudbaler je podlegao pritisku i svoj prvi Mundijal završio isključenjem protiv Brazilaca.

Na narednom su ljubitelji fudbala dobili ono što su očekivali.

Paolo Rosi ukrao slavu Maradoni

Rosi je bio najbolji strelac i najbolji igrač Svetskog prvenstva u Španiji 1982. godine.

Njegov nezaboravni het-trik (tri gola zaredom na utakmici) eliminisao je favorita Brazil u meču koji mnogi ljubitelji fudbala smatraju za jednim od najboljih u istoriji svetskih prvenstava.

Rosi je zamalo propustio takmičenje budući da mu je dve godine bilo zabranjeno da se bavi fudbalom zbog umešanosti u skandal oko nameštanja utakmica.

Na klupskom nivou, ostavio je veliki trag u Vićenci, gde je bio golgeter. Igrao je i za druge klubove u Seriji A poput Juventusa i Milana.

Brazilska legenda Pele ga je 2004. godine proglasio za jednog od 125 najboljih živih fudbalera.

Zanimljivosti

- Na meču između Francuske i Kuvajta u Valjadolidu dogodila se neverovatna scena. Alan Žires postigao je četvrti gol za Francuze pred kraj utakmice, a princ Kuvajta u svojoj karaktersitičnoj odori sišao na teren i prekinuo meč kako bi porazgovarao sa sudijom. Pošto mu je objasnio da su njegovi zemljaci stali jer su čuli pištaljku sa tribina, a Francuzi to iskoristili kako bi brzo povećali prednost, atbitar (Miroslav Stupar iz SSSR-a) usvojio je primedbu i poništio gol. Do kraja, Kuvajt je ipak primio četvrti pogodak, pa je poražen sa 1:4.

- Francusku reprezentaciju nekoliko dana pred početak Mundijala zadesio je veliki skandal. Jednog od najboljih igrača sveta u tom trenutku – Mišela Platinija, supruga je napustila zbog njegovog saigrača iz reprezentacije Žana Fransoa Lariosa. Iako do tog prvenstva standardan, Laros više nikada nije zaigrao za nacionalni tim, a u Sent Etjenu je dobio otkaz.

- Posle neočekivanog poraza od Italije i eliminacije u drugoj fazi takmičenja, u Brazilu je zabeležen talas samoubistava i nekoliko srčanih udara sa smrtnim ishodom.

- Posle sramnog, nameštenog meča između Nemačke i Austrije FIFA je uvela pravilo da se ubuduće svi mečevi poslednjeg kola igraju u isto vreme, kako bi se izbegla mogućnost štelovanja rezultata...

- Mađar Laslo Kiš postigao je najbrži het-trk na Mundijalima. On je protiv Salvadora (10:1) dao golove u 70, 74. i 77. minutu, a ujedno je postao i jedini igrač s klupe kome je pošlo za nogom da tri puta na jednoj utakmici SP zatrese mrežu.

- Italijanski 40-godišnji kapiten-golman Dino Zof postao je najstariji igrač koji je osvojio Svetsko prvenstvo. Ovo je bilo prvo Svetsko prvenstvo na kojem su u finalu učestvovale ekipe iz svih šest kontinentalnih konfederacija, što se nije ponovilo sve do 2006. godine.

(Espreso)